Izvor: Politika, 21.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije smak sveta
Srbiji, uz efikasnije propise, treba najviše stotinak stečajnih upravnika koji bi završavali poslove mnogo brže od sadašnjih tri godine po slučaju
Od početka primene Zakona o stečajnom postupku, pre nešto više od četiri godine,u evidenciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika bilo je oko 1.300 slučajeva, od čega je 730 okončano. Malo ili mnogo? Kako ocenjuje taj rezultat, pitamo direktorku Republičke agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Vesnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gaćešu.
– S obzirom na nasleđene probleme i sve ono što godinama prati sprovođenje propisa o stečaju, a potom i rad stečajnih upravnika, rezultat ne može biti loš. Da li je mogao biti bolji, odnosno da li se moglo uraditi više, uvek može da se raspravlja i da svako od nas bude manje ili više u pravu – kaže naša sagovornica i dodaje da kod nas valja savladati uvreženo mišljenje po kome je stečaj gotovo ravan smaku sveta, a ne uobičajena ekonomska nužnost – da loše preduzeće propadne da bi na njegovom mestu niklo novo, bolje i uspešnije.
Naša sagovornica podseća, međutim, da sam stečaj društvenih i državnih preduzeća obavlja Centar za stečaj Agencije za privatizaciju. Istim poslom, stečajem banaka, po drugom propisu, bavi se posebna agencija. Agencija u kojoj ona radi bavi se izdavanjem, obnavljanjem i oduzimanjem dozvola stečajnim upravnicima. Agencija, takođe, nadzire rad licenciranih stečajnih upravnika i vodi računa o njihovom stručnom osposobljavanju. Cilj je da se u sistem uvede kvalitetan, kvalifikovan i pouzdan stručnjak.
Tokom 2007, do septembra 2008, licencu ili dozvolu za rad steklo je 430 stečajnih upravnika, ali od tog broja samo 250 je i radilo taj posao. Poslednjeg dana 2008. na spisku ih je bio 381. Jedan broj stručnjaka nije imao „sreće” da obavlja posao stečajnog upravnika jer je bilo malo stečajeva. Tokom 2008. pokrenuto je samo 140 stečajnih postupaka. Pedesetak stručnjaka nije obnovilo licencu, na šta su obavezni posle svake tri godine rada. Da li je to samo stvar „sreće”? Sreće, naravno pod znacima navoda, jer je, prema oceni Gaćeše, za licencu potrebno mnogo interdisciplinarnog znanja i iskustva – od prava i ekonomije, preko finansija, računovodsta i knjigovodstva do psihologije i sociologije. Reč je uglavnom o ljudima zrele životne i poslovne dobi – pretežno od 50 do 60 godina, pa i starijih.
Prema podacima Gaćeše trenutno je „aktivno” svega 600 predmeta po novom propisu od čega je 321 stečajni predmet nad privatnim firama. Stečajne predmete s društvenom i državnom imovinom, koji su započeti po starom i nastavljeni da se vode po novom zakonu, kao i postupke započete po novom zakonu, vodi Centar za stečajeve Agencije za privatizaciju u čijem dolukrugu rada je 279 predmeta. Tokom 2006. pokrenuto je 267, godinu dana kasnije – 199, a lane 140 stečajnih postupaka.
Može li kraće, efikasnije? Može, kaže Gaćeša, ali za tako nešto potrebni su mnogo efikasniji propisi i prateći dokumenti za njihovu realizaciju. I na tome se baš sada radi. Prema podacima stručnjaka Svetske banke, iz 2005. godine, Srbiji je potrebno stotinak stečajnih upravnika, stručnih profesionalaca s kvalitetno organizovanim kancelarijama. Agencija do sada nikome nije oduzela licencu jer se intenzivno radi na uspostavljanju sistema stručne kontrole nad radom licenciranih stečajnih upravnika i podzakonskih akata koji bi sankcionisali one koji „su radili ili rade” mimo zakona i kodeksa koje struka nalaže.
Slobodan Kostić
------------------------------------------------
Stečajni timovi
Da bi neko postao stečajni upravnik neophodno je, najpre, da ima završen fakultet i najmanje tri godine radnog iskustva. Da sedne i dobro nauči materiju koja se traži, ali i da sve to sa uspehom položi pred komisijom Agencije. Za dobijanje licence treba da uplati i 42.000 dinara. Ali, suština, kako upozorava Vesna Gaćeša, nije u pukoj licenci. To je posao koji je skopčan s mnogo muka za koje je neophodno veliko i praktično iskustvo.
Treba tu licencu dokazati i sačuvati. Zbog toga je sve više stručnih, stečajnih timova u kancelarijama koje se po sistemu podele posla bave ovim ne tako unosnim poslovima kako se to, upozorava Gaćeša, često vidi sa strane.
Stečajnu upravnici se nagrađuju prema pravilniku i skali u odnosu na visinu stečajne mase. Samu nadoknadu određuje stečajni sudija ali, kako reče naša sagovornica, sada je to mnogo manje nego ranije. Za stečajeve s većom vrednošću sasvim je normalno da i naknada bude veća, ali je zato prikladnija za predmete s manjom vrednošću stečajne mase.
[objavljeno: 22/02/2009]
Pogledaj vesti o: Smak sveta 2012
