Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2020, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitropolit Porfirije UPOZORAVA šta će se desiti ako popustimo u borbi za svetinje: Podgorica se ponaša kao Priština, samo im je jedna stvar važna
Vidimo šta čeka hramove na Kosovu ukoliko popustimo pred nezakonjem. Treba podržati napor naše države da oživi dijalog Srba i Šiptara ODNOS vlasti u Podgorici prema srpskom narodu, Srpskoj crkvi, pravoslavlju, pa i demokratskom poretku i načelima, ništa nije bolji nego odnos privremenih organa u Prištini. Vlasti u Prištini su nedavno, u Novom Brdu, srednjovekovnom srpskom gradu srebrnom i zlatnom, kako ga je opisao Konstantin Filosof, u katedralnom hramu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Svetog Nikole izvršili eksperiment in vivo, očiglednu nastavu ne samo za svoje podgoričke đake. Svima su nam jasno pokazali šta će biti sa Moračom, Savinom, Ždrebaonikom i drugim hramovima ukoliko popustimo u odbrani svetinja. Ovu istovetnost namera narod jasno oseća. Zato se, posle molebana, širom Crne Gore, u litijama masovno peva o Kosovu, Svetom caru Lazaru i kosovskim junacima. Pročitajte još: “Podgorica da pošalje predstavnike u Patrijaršiju kao u Vatikan”: Rektor Cetinjske bogoslovije predlaže rešenje spora Na najnovije događaje u Crnoj Gori - nasilno usvajanje zakona o verskim slobodama i narodni bunt hiljada građana ove države, ovako gleda mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. On u razgovoru, za "Novosti", naglašava i da smo svedoci dugo neviđene vere naroda u svetost ciljeva za koje se bori, i ističe: - Sve to me istinski nadahnjuje i ispunjava silnim ponosom. * Državni vrh Srbije i Patrijaršija na meti su kritika da pod plaštom zaštite Srba raspiruju nacionalizam u Crnoj Gori, kao i na KiM. Istovremeno, mnogi ističu i da crkva i država ne čine gotovo ništa za ugroženi srpski narod. Kako gledate na ovu kontradiktornost? - Nažalost, to iskustvo mi je i lično dobro poznato: što god da učinite, određenim grupama u čije ciljeve i projekte se ne uklapate, unapred ste krivi. Njima nije važna istina, već samo cilj i interes. Tačno je da ima veoma glasnih kritika na račun državnih vlasti i Srpske crkve da ne čine, ili ne čine dovoljno, za Srbe na KiM, a sada i u Crnoj Gori. A potom, kada se očigledno pokaže da to nije baš tako, po strogo utvrđenom pravilu, odmah se javni prostor ustupa onima koji tvrde da Srbija otima nečije teritorije, remeti idealni život u uzornim demokratskim državama, da je bezmalo uzrok sveg zla. Jasno je da sve to, po potrebi i u utvrđenom rasporedu, dolazi iz jednog centra koji emituje predstavu koja je efektna samo neupućenima i zlonamernima. Ne treba se obazirati ni na jedne ni na druge, nego imajući Boga pred sobom, raditi po savesti. Vreme će pokazati ko je vera, a ko nevera. Pročitajte još: Molitveno i mirno protiv nasilja nad SPC: Podrška Novosađana vernom narodu Crne Gore u očuvanju svetinja (FOTO) * Kako vidite budućnost odnosa naše crkve sa Vaseljenskom patrijaršijom posle mešanja u ustrojstvo pravoslavne crkve u Ukrajini? - Stav SPC je saborski formulisan i izražava jasnu poruku da nepokajane ukrajinske raskolnike ne priznajemo ni za pripadnike crkve, a kamoli za normalnu autokefalnu pravoslavnu crkvu. Zaista žalimo i tugujemo zbog razbijanja jedinstva svete pravoslavne saborne crkve. Nužno je vaspostaviti pređašnju blagoslovenu ljubav i jedinstvo svetih pomesnih crkava Božjih. Ništa nije nužnije ni dragocenije od ljubavi, mira i jednomislija među nama, braćom u Hristu Bogu. Uveren sam da će se naći način da se ovo bolno pitanje reši u duhu svetih kanona. * Monaški život započeli ste u Dečanima. Verujete li u skoro raspetljavanje kosovskog čvora? - Stav Crkve prema Kosovu više puta je izrekao naš Sabor. Najbolje ga je interpretirao naš patrijarh kroz antologijsku rečenicu: ono što damo ili poklonimo nepovratno odlazi, ali i da imamo pravo i mogućnosti da povratimo ono što nam neko otme. Moje mišljenje je da, uz pomoć Božju, treba podržati nastojanja države da se obnovi dijalog Srba i Šiptara, da se vaspostavi kakav-takav suživot koji je vekovima tekao na tom području. Verujem da je sada jasno i svetskim silama i Albancima: Kosova i Metohije se nikada nećemo odreći. Svima bi nam bilo lakše kada bi o KiM pregovarali oni koji tamo i žive, Srbi i Šiptari. Naše je da uvek nastojimo da pronađemo mirno i trajno rešenje.Foto V.Danilov * Kako vidite ovu borbu? - Kosovo danas ima ultimativno značenje, to je magnet koji nas vezuje i naš nacionalni narativ. Vladika Nikolaj je rekao da su naši neprijatelji naši surovi prijatelji. Oni možda s nama nikada neće voditi pošten dijalog, ali to ne znači da mi ne treba sa njima da budemo iskreni i da ne insistiramo na razgovoru i traženju obostrano prihvatljivog rešenja. U tome moramo biti apsolutno složni. To su teme u kojima vlast i opozicija moraju da sarađuju. Ne smemo dozvoliti podelu na patriote i izdajnike. Nije prirodno da se delimo oko onoga što nas objedinjuje i čini nas onim što jesmo. Još manje je moralno zloupotrebljavati najbitnije pitanje za ostvarenje uskih interesa. Naročito je važno da mi, kao ljudi Crkve, izbegnemo svaku vrstu politikantskog odnosa prema Kosovu. Episkopi i sveštenici ne treba da se opredeljuju između partija. Za nas je politika samo ambijent Scile i Haribde kroz koji prolazimo svedočeći istinu Jevanđelja. * Kakvi su odnosi sa Rimokatoličkom crkvom u Hrvatskoj? Koliko je jaka svest pravoslavaca i rimokatolika da veruju u istog Boga i Jevanđelje? - Ne postoji nikakva prepreka koju reč i ljubav Božja ne mogu nadvladati. Ali, svi moramo biti sposobni da prihvatimo Boga i ljubav Božju. Svemu, međutim, prethodi svest o sopstvenom identitetu. Ukoliko nismo ukorenjeni u tome da smo pravoslavni Srbi, nego to krijemo, onda ne postoji mogućnost da nas sugrađanin, sused ili kolega prihvati kao sebi ravnopravno ljudsko biće. Šaljući me u Zagreb Crkva mi je dala i posebnu odgovornost da koliko god je to moguće činim da bude što manje iskušenja i problema koji ugrožavaju uzajamno poštovanje i saradnju sa Katoličkom crkvom. Taj zadatak izvršavam bez ostatka. Ne mogu da kažem da je lako, ali i mali uspeh donosi veliku radost. * Da li se i Rimokatolička crkva rve sa sličnim pitanjima? - Katolička crkva u Hrvatskoj prinuđena je da rešava slične probleme koje i mi imamo u Srbiji i Srpskoj. Nedavno sam se sreo sa nadbiskupom Bozanićem, od koga sam dobio dobre i primenjive savete, na kojima sam mu zahvalan. Ako pogledamo "prevrednovanje" bazičnih moralnih načela u evropskoj kulturi i načinu života, rigidni sekularizam, diskriminaciju hrišćana, njihovo zatiranje i nestajanje, jasno je koliko imamo zajedničkih problema. Zdravom razumu se ne postavlja pitanje da li treba sarađivati. Istina, ima i onih koji ne misle tako. Ali, svako ko ima iskustvo života u verski mešovitoj sredini deli sličan stav. Znaju to i moji prijatelji nadbiskup Hočevar, reis Sead, kao i rabin Isak Asiel. GLASAO SAM NA IZBORIMA * Hrvatska je nedavno dobila novog predsednika. Jeste li vi glasali? - Glasao sam na izborima za predsednika Hrvatske. Protivnik sam biračke apstinencije, belih listića i drugih šarenih laža, jer u tome vidim samo pružanje prilike da stranci izaberu vlast. Stigao sam pred kraj vremena za glasanje, pribojavajući se atmosfere gužve i nervoze, ali nisam bio u pravu. Par desetina ljudi, ozbiljno i u tišini čekalo je u redu pred glasačkim kutijama. Nekolicina me je i srdačno pozdravila sa: "Dobra večer metropolite", ali i "Dobro ti veče mitropolite". BOGOSLOVSKI FAKULTET * DA li se u slučaju razrešenja vladike Maksima Pravoslavni bogoslovski fakultet zaista našao u vakuumu crkvenih i univerzitetskih propisa? - Deo medija je duže vreme sistematski stvarao takvu sliku. Namenski je proizveden u suštini nepostojeći problem. Zakonska i regulativna akta PBF su od samog njegovog povratka na Univerzitet usklađena sa univerzitetskim aktima, što je više puta i potvrđeno. Određene posebnosti koje postoje u našem Statutu, zasnivaju se na drugačijem statusu najviše prosvetne institucije SPC. Ustavni sud je još 2014. potvrdio pravnu zasnovanost i legitimnost ovakvog načina funkcionisanja PBF. Zašto se danas ova voda ponovo uzburkava, ko to čini, a ko mu u tome pomaže - sasvim je drugo pitanje. DOSTOJNO OBELEŽEN JUBILEJ * Bilo je kritika, čak i među vladikama, na način na koji je SPC obeležila 800 godina autokefalnosti. Kakav je vaš komentar? - Budući da sam predsednik izvršnog odbora za proslavu jubileja, nezahvalno je da o tome govorim. Ali, da se ne pravim lažno skroman, veoma sam zadovoljan duhovnim, liturgijskim, naučnim i kulturnim manifestacijama. Izložba u Muzeju SPC i Svečana akademija u Sava centru, nadilaze slične uobičajene događaje. Istina je i da je nekolicina arhijereja javno, post festum, izrazila nezadovoljstvo što proslava nije imala svepravoslavni karakter. To je bila želja patrijarha i svih nas, ali ovakvu odluku je, iz opravdanih i nezaobilaznih razloga, doneo Sabor. Oni koji su u oktobru izrazili nezadovoljstvo odlukom Sabora, sa njom su bili saglasni na zasedanju u maju.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
