Izvor: Danas, 16.Dec.2015, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za rođendan 100 intervja na meniju
Beograd - Pomodoro je u ponedeljak uveče proslavio deceniju svog postojanja a glavno jelo na "meniju" bila je knjiga od 100 intervjua s poznatim ličnostima koje su novinari Danasa napravili upravo na ovom mestu. Goste, koji su mahom glavni junaci knjige, pozdravio je Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik Danasa, koji je rekao da je je ova knjiga dokument jednog vremena i da je do sinergije našeg lista i Pomodora došlo spontano >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bez pretencioznih marketinških namera. Kako je i napisao u i uvodu knjige:
"Danas se uvek čitao prvi u Pomodoru. Sagovornici Danasa su gosti Pomodora. I obrnuto. I to su oni Jungovi sinhroniciteti - koincidencije senzibiliteta, a ne puka slučajnost. Atmosfera kao na The Police albumu Syncrhronicity."
Slično je raspoloženje vladalo i na proslavi Pomodorovog rođendana. Gosti i domaćini su stari prijatelji pa nije bilo potrebe za organizovanjem specijalnog programa ne bi li se prisutni zabavili. Svima je prijalo da se ponovo vide, prelistavaju inače odlično dizajniranu knjigu i podsete se o čemu su razgovarali onomad u Pomodoru. Inspektor Blaža, takođe jedan od junaka knjige, ocenio je da je ona genijalna. "Velja Pavlović, Masimo Savić, Dušan Miklja, Slavimir Stojanović, Luna Lu...", nabrajao je Blaža intervjuisane i na kraju zaključio: "Oni su spojili nespojivo. Ovo bi bila najjača politička partija kad bi se udružili na sledećim izborima."
Zvezda večeri je, naravno, bio Zoran Kesić, koji je najviše hteo da se druži sa Dragoljubom Dražom Petrovićem. Petar Janjatović je prepričavao anegdote iz rokenrol istorije gotovo s umećem stend ap komičara. Glavni lik većine zgoda bio je Cane Partibrejkers. Recimo, kad je na groblju sreo Nikolu Čuturila i kazao mu: "Video sam malopre Preletov grob. Znaš šta piše na njemu? - So far so good. Znaš šta će da piše na mom? - Kreni prema meni." Onda telefonski razgovor između Caneta i Žike Jelića posle nedavnog nastupa YU grupe u Zagrebu. Cane: "Je li, Žikice, jel' su vam Hrvati izbirisali na plakatima Y da budete U grupa?" "Cane, nismo imali plakate", umirio ga je Žika Jelić.
Tu su bili i Dragan Bujošević, Aca Seltik, LJubica Gojgić, Milojko Pantić, Rambo Amadeus, Stevan Filipović, Đule Van Gog, Nebojša Babić, Draguljub Đuričić i mnogi drugi.
Dejan Grastić, glavni čovek Pomodora, mogao je da konstatuje da mu se ispunila želja koju je imao na početku Pomodoro epohe. Kada su počinjali, kaže, nije želeo da otvori samo "još jedan restoran" u Beogradu nego mesto gde će gosti moći da udovolje raznim vrstama gladi. Za deset godina Pomodoro je postao mnogo više od običnog restorana italijanske hrane, prepoznatljivo gradsko utočište koje šalje poruku gostoprimstva, druženja i odlične kuhinje.
Prvi Pomodoro intervju u Danasu objavljen je 2009. godine a zajednička gošća je bila Biljana Cincarević. Usledili su intervjui: "Ima neka veza između muzike i neba" sa Stefanom Milenkovićem, "Različitost mi je otvorila mnogo vrata" s Ivon Jafali, "Kolumne sam pisao i na benzinskoj pumpi" sa Svetislavom Basarom. Vlada Divljan je objasnio kako je "muzika virus", a Timoti Bajford da "kad ne želiš "mercedes" to je kao da ga imaš". Tu je i intervju s Ivanom Tasovcem pre nego što je postao ministar kulture pod naslovom "U inat svima i uprkos svemu bićemo najbolji". Svetska zvezda Si Lo Grin apostrofirao je "da dolazi iz blata" a Simple Minds su zaključili da "seks nije hedonizam nego opstanak"...
Iz srca grada
"Pomodoro kao da je iz pesme Filma. U smislu da se najbolji lokali nalaze u u srcu grada. I da srećni ljudi dolaze u srce grada. Samo što za razliku od Filma ili Eve Braun koja je to obradila i to kad je s njom nastupao Sergej Trifunović - na kraju se ne ide iz grada kad se u zoru dođe na nečija vrata", napisao je Zoran Panović u uvodu knjige "Pomodoro intervju".
Opservacije u ležernoj atmosferi
Većina razgovora u Pomodoru su protekli u ležernoj atmosferi. Povodi su bili lepi - nova knjiga, izložba, album, film. Možda je baš to doprinelo da intervjuisani iznesu i neke svoje ozbiljne opservacije.
Zašto Srbi idu u kafanu?
Na ovo pitanje Svetislav Basara je rekao da je to najbolje što čine, mada i to sve ređe čine, a i kada čine, ne čine to na nekadašnji način.
"Kafane su sjajna mesta. I najliberalnija. Osim toga, ne treba prevideti ulogu srpskih kafana u stvaranju srpske kulture, o novinarstvu da i ne govorim. Kafane su u poslednje vreme malo prozapadnjačke za moj ukus, ali to su još uvek najbolja mesta u Srbiji", zaključio je Basara.
O revoluciji
Teofil Pančić, novinar, upitan vide li se tekovine revolucije u našem društvu - od '68, pa do one petooktobarske je kazao da ne ne veruje ni u kakvu revoluciju. "Ja sam obični pristojni građanski liberal koji veruje u građansko društvo i slobodne izbore. Revolucija 5. oktobra - to ne postoji", konstatovao je Pančić. On je takođe primetio da je priča o revoluciji danas zabava za okasnele pubertetlije, za infatilce koju mogu imati i 50 godina.
"To je u kafani simpatično, ali ne bih primenjivao u životu. Ona je prošlost iako se vraća u modu neoliberalne levice, ali to nije ništa ozbiljno u intelektualnom i političkom smislu."
Tanka linija
Pisac Marko Vidojković, odgovarajući na pitanje da li je linija između lošeg i genijalnog teksta tanka kazao da nekada samo jedna reč može nešto što je tupavo da promeni u genijalno. "Granica je lična, a razlika je mala. To da li je pisac kvalitetan zavisi i od kvaliteta njegovih čitalaca. Kada vidim ko mene čita, kada ti pišu doktori univerziteta, nečije babe i dede, unuci... to je užasno gotivno, razmeniš sa njima par reči, a oni te ne smaraju."
Smešan u smešnoj zemlji
Igor Brakus, nekada najveća zvezda radija B92, upitan da li je teško svakoga dana nekog nasmejati, biti smešan, odgovorio je: "Veoma je teško. Doduše, mogao bih ja da se skinem go i biću neverovatno smešan. Pravo pitanje biti duhovit, a to jeste teško... Ovde se tokom jednog dana dogodi koliko u Švajcarskoj za deset godina. Lako je dobiti inspiraciju u ovako smešnoj zemlji."
Nemam pravo da mislim da sam normalan
Zoran Kesić, zvezda B92, sa trenutno neizvesnim statusom svoje emisije, prošle godine kazao je kako smatra da nema pravo da misli za sebe da je normalan. "Ne pada mi na pamet da patim zbog sunovrata društva i ne pogađa me medijska situacija. Živim u svetu koji meni odgovara. Moja porodica, prijatelji i ja smo svi ludi, jer ako većina građana gleda turske serije, ide na Cecin koncert i gleda rijaliti šou programe, nemamo nikakvo pravo da pomislimo da smo normalni."
Sve se menja
Beibi Dol govoreći o zapostavljanju pravih vrednosti, novinarki Danasa odgovorila je da sa današnjim društvom ima veoma malo kontakata. "Osećam se kao stranac. Nemam neki žal za tim. Shvatam - sve se menja. Nije bitno na kojoj ste geografskoj tački ako je sa vašom glavom i srcem sve kako treba. Kad čujem reči kao što su manifestacija, tradicionalno, ispoštovati, šta tu sve nema. To je ušlo u jezik. Naša tradicija nije ovakva kakva je sada. Da li je moguća ovolika glupost, mi smo zemlja koja je vrlo nedefinisana. Da bismo se vratili svojoj tradiciji ne treba da obučemo narodne nošnje i pevamo narodne pesme."
.jpg)
