Izvor: S media, 29.Nov.2010, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emil Tedeski: Nama je Srbija domaće tržište
U akviziciju „Droge Kolinske“ ušli smo kao strateški partner, s jasnom namerom da nastavimo ulaganja u dalji razvoj svih segmenata kompanije i svih brendova. Istaknuti brendovi jedan su od važnih razloga zbog kojih smo ušli u ovo preuzimanje, od „grand kafe“, preko „bananice“, „smokija“, „najlepših želja“, ali i „argete“, „kokte“, „donata“.
Uz distribucijsku podršku i znanja s kojima raspolažemo ti će brendovi sigurno unaprediti tržišne >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pozicije i prodaju u celom regionu, ali sinergije očekujemo i u proizvodnji. Kao što je proizvodnja dela asortimana sportske prehrane pod našim brendom „Multipauer“ u pogonima „Soko Štarka“, kaže Emil Tedeski, većinski vlasnik i predsednik uprave „Atlantik grupe“.
Prilikom dokapitalizacije „Atlantik grupe“ EBRD je saopštila da će preuzimanje „Droge Kolinske“ omogućiti smanjenje troškova kroz racionalizaciju u proizvodnji i distribuciji. Da li zaposleni u Srbiji treba da brinu za svoja radna mesta?
- Prilike za uštede su znatne, kao i dodana vrednost koja proizlazi iz kombinacije „Atlantik grupe“ i „Droge Kolinske“. Ako govorimo o proizvodnji „multipowera“ ili „kokte“ u vlastitim tvornicama, za razliku od dosadašnje proizvodnje kod trećih strana, to je jedan vid uštede. S obzirom na bitno veći asortiman srodnih kategorija proizvoda, postoje i znatne uštede u nabavci sirovina, ali i različitih usluga. Temeljna poslovna logika i pritisak konkurentnosti nalažu optimiranje procesa, no svakako u korelaciji s potrebama poslovanja, tako da ne treba očekivati nikakve tektonske pomake. Normalno, kod spajanja dvaju poslovnih sistema u nekim segmentima može doći do određenih preklapanja, ali ne očekujemo značajne promene.
„Atlantik grupa“ je prvo od „Plive“ kupila „Cedevitu“, potom nemačku firmu „Haleko“ i konačno „Multivitu“ od vršačkog „Hemofarma“. U kakvoj su vezi te kupovine?
- Naše akvizicijske aktivnosti počele su 2001. kupovinom „Cedevite“, čime smo napravili prvi značajan iskorak iz isključivo distribucijske delatnosti u proizvodnju. Istovremeno smo intenzivirali aktivnosti širenja u regionu, koji tretiramo kao domaće tržište. To je područje gde potrošači imaju slične preferencije, proizvodi iz našeg portfelja su prepoznatljivi, dobro se razumemo i prirodno je da ova tržišta međusobno gravitiraju. Preuzimanje „Haleka“, danas „Atlantik multipauer“ 2005. drugi je važan iskorak „Atlantika“ kao jedne od retkih kompanija u regionu koja je napravila uspešnu proizvodnu akviziciju u zapadnoj Evropi. Nastavili smo s akvizicijama kompanija u okviru strategije snaženja u tzv. „consumerhealthcare“ industriji. „Multivita“ u Srbiji, „Dietpharm“ i potom lanac apoteka u Hrvatskoj bile su akvizicije koje su omogućile jačanje naših tržišnih pozicija i funkcionalnu vertikalnu integraciju. Dugoročno, imamo u planu i investiciju u proizvodni pogon „Multivite“ u Vršcu. Akvizicijom „Droge Kolinske“ napravili smo iskorak kojim se „Atlantik“ etablira kao jedna od vodećih prehrambenih kompanija na ovom prostoru.
Kakvi su odnosi „Atlantik grupe“ s trgovinskim lancima u regionu? Bilo je problema sa „Merkurom“, „Pevecom“...
- „Atlantik grupa“ ima odlične odnose s partnerima kao što su „Delta“, „Agrokor“, „Mercator“, „Metro“, „Getro“, „Billa“, „Kaufland“ i drugi trgovački lanci u regiji. Otpočetka razvijamo poslovanje tako da ne zavisimo od jednog čoveka, tržišta, dobavljača ili kupca.
Zašto je Hrvatska veći ulagač
Izjavili ste da imate dobre odnose sa Srpskim poslovnim klubom Privrednik. Zašto to ne iskoristite da kao član Hrvatske udruge poslodavaca pomognete proboj srpskog kapitala na hrvatsko tržište?
- Lično smatram da je regionalna saradnja nesporna, i to kroz poslovanje Atlantil Grupe dokazujemo svaki dan, a drago mi je da se odnosi među zemljama u regiji sistemski unapređuju na svim nivoima. Više sam puta isticao kako mislim da je nesrazmera u količini ulaganja među državama u regionu pre svega odraz nesrazmere u razvijenosti njihovih ekonomija. Zato je Slovenija u suficitu prema Hrvatskoj, Hrvatska prema Srbiji, Srbija prema BiH… Ne poričem da pojedini investitor može naići na poteškoće, ali ni lokalni investitori nemaju manje problema. Zaista mislim da je suština disproporcije u snazi ekonomije. Hrvatska je, posebno danas, željna investicija i sumnjam da bi bilo koji investitor s jasnom strategijom ulaganja naišao na neodobravanje.
