Izvor: B92, 17.Nov.2010, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autorska prava u Srbiji
U okviru ovogodišnje Sinergije, paralelno sa tehničkim predavanjima, održana je i konferencija o autorskim pravima i intelektualnoj svojini u Srbiji. Osim što pomenuta prava ne poštuje određeni procenat građana, problem postoji i sa instutucijama, a javni servis jedan je od njih, rekao je Aleksandar Kovačević, direktor SOKOJA.
Jovana Milićević
Iako je većina u Srbiji verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navikla da sluša podatke o tome kako je situacija gora nego u ostatku sveta, prema podacima, koje je izneo Eudžin Danilov iz Rusije, koji se bavi borbom protiv pirateriju u okviru Microsoft SEE ogranka, Srbija je u znatno boljoj poziciji što se tiče borbe protiv piraterije od Rusije.
Naša zemlja se, prema njegovom mišljenju, nalazi u prelomnom trenutku i sve što je potrebno je da primeni već postojeća rešenja. Naravno, država je ta koja mora da shvati značaj ovakvog delovanja, ali, prema rečima Danilova, i da shvati šta Microsoft može da uradi za nju.
On je rekao i da je pogrešna pretpostavka i da je softver skup, te da na softver treba gledati kao na gorivo za automobil - neophodno ga je kupiti da bi se pokrenuo računar. Softver, po njegovom mišljenju, nije skup kada se izračuna koliko sati dnevno se koristi, te je potrebno promeniti ugao gledanja ljudi na ovaj problem.
Da bi se to dogodilo, država mora da da primer, odnosno da "zahteva civilizovano IT tržište".
Ono što država radi, odnosno Uprava za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, je isključivo borba protiv internet piraterije, rekao je na konferenciji načelnik te uprave, Saša Živanović.
On je rekao da veliki procenat korisnika računara u Srbiji, a njih je, prema podacima Zavoda za statistiku od prošle godine - 46,8% stanovnika Srbije, za ilegalno preuzimanje muzike, igara i softvera sa interneta. Činjenica da je stopa piraterije i dalje visoka, Živanović između ostalog vidi u tome što kod nas nije sankcionisano korišćenje piratskog softvera, a pritom su i do sada izrečene kazne takve da deluju stimulativno za počinioce.
On je naveo i primer Francuske koja je usvojila rigidan zakon o pirateriji, koji se, prema njegovim rečima, nalazi na granici da krši neka ljudska prava, ali smatra da je i to korektno rešenje za ovakav problem.
Kako se u Srbiji sankcioniše samo prodaja piratskog materjala i slične transakcije koje imaju za cilj pribavljanje materjalne dobiti, a neke delatnosti, kao što su hubovi, u Srbiji nisu kažnjivi, iako je očigledno da se tu radi o pirateriji, rekao je Živanović, navodeći sajt gusari.rs kao primer.
Osim softvera, problem kršenja autorskih prava izražen je i u oblasti muzike, što je činjenica koju SOKOJ često naglašava. Direktor tog udruženja, Aleksandar Kovačević, smatra da je glavni problem država koja nema dovoljnu svest o tome koji je značaj i u materjalnom i nematerjalnom smislu poštovanja autorskih i srodnih prava.
On je naglasio da kampanje koštaju jako puno, a ne daju dugotrajne rezultate. Sa druge strane, po njegovom mišljenju, upravo se protiv autora i njihovih prava već godinama vodi negativna kampanja, pa je rezultat koji je SOKOJ prošle godine zabeležio, što se prihoda tiče, 6 miliona dinara. Ta cifra ja, prema rečima Kovačevića, deset puta manja od one koju autori prihoduju u susednoj Hrvatskoj.
Međutim, ulični prodavci i pojedinci koji koriste piratski softver ili nelegalno preuzimaju sadržaj sa interneta nisu glavni problem, i postoje svuda u svetu. Ono što je kod nas prisutno je da i veće medijske kuće ne poštuju intelektualnu svojinu.
Televizija Pink je, po rečima kompozitora Kornelija Kovača, koji je pre nekoliko godina bio član Upravnog odbora SOKOJA, takođe kršila ta prava.
Situacija koju je tada zabeležio podrazumevala je svakodnevno prijavljivanje deset kompozicija za televiziju Pink i trideset za radio. I za to je plaćana naknada. Međutim, ono što gospodin Kovač vidi kao problem je činjenica da je čak 80% kompozicija bilo u izdanju City Recordsa, koji sa svojim autorima potpisuje takve ugovore kojima prenose sva prava na izdavačku kuću. Tako je praktično sav novac vraćan natrag Pinku.
Da Pink nije jedini koji se u odnosu prema SOKOJU ponaša drugačije od onog što ta organizacija zahteva, rekao je direktor SOKOJA, ALeksandar Kovačević, koji je izneo podatak da javni servis ne poštuje zakon i autorska prava i da se protiv njega vodi postupak koji traje već tri i po godine.
On je rekao da je procena SOKOJA da bilo kakav pritisak države na javni servis ne postoji, i da se ovakvim ponašanjem daje negativan primer.
Na pitanje zašto se ne promeni biznis model i internet ne iskoristi tako što bi se napravio legalni kanal za prodaju, po ugledu na iTunes, gde bi se pesme prodavale po simboličnim cenama, Kovačević nije dao jasan odgovor, ali je rekao da je problem to što bi SOKOJ sve sam morao da finansira.
Na konferenciji je iznet i podatak da bi se budžet Srbije uvećao za 20 miliona dolara kada bi se piraterija smanjila samo za 10 posto. U ovom trenutku, po stepenu softverske piraterije, Srbija je gora od svih zemalja u regionu osim Albanije.
