Izvor: B92, 28.Dec.2010, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje putovanje: Čengdu
Naša misica Anja Šaranović (21), studentkinja Pravnog fakulteta, na izboru 'Miss International’ ušla je među šest najlepših finalistkinja, a u kineskom gradu, koji je poznat kao svetska metropola panda, mazila je te divne životinje, naučila da jede štapićima i bila kuma na venčanju
Izvor: Gloria
Sredinom oktobra prvi put u životu imala sam priliku da otputujem u Kinu. Konkretno, u grad Čengdu u Sečuanskoj oblasti, poznatoj po izrazito začinjenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrani, pandama i katastrofalnom zemljotresu koji se dogodio pre dve godine. U tom gradu provela sam dvadeset dana pripremajući se za pedeseto takmičenje 'Miss International’ koje se održalo 7. novembra. Put do Kine, to znaju svi koji su ikada išli tako daleko, naporan je i dug jer se preseda. Moj je trajao više od dvadeset sati.
Sjaj
Ovo mi je bio prvi istinski kontakt sa kineskom tradicijom i narodom, i sve je ostavilo dubok trag u mom sećanju, kao i u mom srcu. Grad Čengdu je pre dve godine sravnjen sa zemljom u katastrofalnom zemljotresu, ljudi su ostali bez kuća, neki bez porodica. Danas su tragovi tog događaja toliko dobro sanirani da meštani kažu kako Čengdu izgleda bolje nego ikada. Sa visokim zgradama, širokim i osvetljenim auto-putem, mnoštvom reklama i robnim kućama vrhunskih brendova podseća poprilično na američke gradove. Sjaj, sjaj i svuda sjaj. Tek se po obodima grada može primetiti poneka trošna zgrada sa vešom koji se suši na terasi.
Osmeh leči sve
Ali ubedljivo najjači utisak ostavili su ljudi. Za dvadeset dana nisam videla ništa drugo osim osmeha. Ljudi se toliko smeju da izgleda kao da im je u životu sve bilo najlepše, a poznato je da su doživeli najgore. To je prosto neverovatno i čarobno. Njihovo znanje bilo kog jezika je minimalno i bazira se na 'hello’ i 'bye’. Ali, vrlo su ljubazni. Imala sam situaciju da mi u hotelskoj sobi pregori osigurač, mojom nepažnjom, i čitav sprat ostane bez struje. Bilo mi je neprijatno jer sam očekivala grdnju, možda i nadoknadu štete, a ljudi iz hotela su izgledali prijatno uzbuđeni što se meni to desilo. Svi su se skupili, beskrajno uslužni uz osmehe razumevanja, i otklonili problem za deset minuta. Doživela sam i da mi spremačice u hotelu ostavljaju poruke na jastuku 'For the most beautiful... Miss Serbia, we love you XXX’ uz sitne tradicionalne kineske poklone.
Štapići
Ljudi u Čengduu ustaju vrlo rano i doručkuju. Za moj ukus obroci su im prilično začinjeni i masni. I prilično im se razlikuju jela od 'naše’ kineske kuhinje. Meso je neobrađeno za naše pojmove, sa dosta kostiju, iznutrica, čorbe su isuviše jake, što je za mene značilo da ću ostati gladna. Ponadala sam se da će mi se dopasti evropska kuhinja koje je bilo na meniju u hotelu, ali je i to bilo masno. Naravno, jede se štapićima, što je za mene umetnost. Mislim da je upotreba štapića čak i korisna jer se unosi manje hrane, duže se žvaće i samim tim ne opterećuje želudac. Ali, to sam shvatila tek posle petnaest dana, kada sam najzad naučila da ih koristim.
Spas u voću
Pitanje gladi u međuvremenu sam rešavala fantastičnim izborom voća i povrća, a ponekad sam imala sreće da dobijem parče mesa ili ribe iz kojeg je imalo šta da se probere. Jedini slatkiši popularni kod svih devojaka bili su fontana od čokolade i čizkejk, koji mi je postao jedan od omiljenih deserata.
Čaj
Naučila sam kako se pravilno pije čaj na tradicionalnoj kineskoj čajanci. Napitak se prvo sipa u zagrejanu šolju, jer se tako aroma najbolje zadrži. Prvo sipanje se odmah baca, a prazna šolja služi da osetimo njegov miris. Tek drugo sipanje se ispija. Čaj ume da bude veoma skup, kilogram košta i do hiljadu dolara, kao jedan koji sam pila. Kinezi smatraju čaj eliksirom života i lepote, i u njemu pronalaze lek za sve boljke. Mislim da u tome ima istine.
Svetlost u kiši
U Čengduu ne treba propustiti posetu drevnom gradu, gde sam gledala tradicionalnu predstavu kojom dominira zmaj, uz ritam bubnjeva i vokale.
U blizini se nalazi i 2.200 godina star sistem navodnjavanja koji funkcioniše i dan-danas. Tu je i brana, kao i ogroman amfiteatar u kojem se odžavaju operske predstave sa neobičnom scenografijom od spektralno osvetljenih mlazova vode koji pružaju fantastičan ugođaj. Te opere pored brane nazivaju se 'Svetlost u kiši’, i čini mi se kao da je glavni glumac voda, a ne pevači.
Pande
Vrhunac putovanja bila je poseta pandama. Pogotovo što još od ranog detinjstva gajim posebnu ljubav prema tim divnim životinjama. Iznenadila sam se koliko su velike i trome, a u isti mah nežne i slatke. Petnaestak minuta se grupa od nas deset devojaka družila sa bebom-pandom koja je 'izgubljeno’ sedela u drvenoj stoličici i posmatrala nas začuđeno i strašljivo.
Nezaobilazna je i poseta jedinstvenom Muzeju dinosaurusa. Šetala sam galerijom muzeja dok je u bazenu ispod bila zemlja sa kostima i zubima. U dugoj hali su izloženi skeleti celih dinosaurusa koji su tu pronađeni, i prvi put sam postala svesna veličine tih bića. Potkolenica jednog od njih veća je od mene skoro duplo.
Čengdu ima i takozvani 'Green mile’, izolovani deo grada do kojeg se ne može doći automobilom, gde je zabranjeno pušenje, gde se voze bicikli, hoda, rekreira pored reke, u šumi i po zelenim pedantno obrađenim livadama koje izgledaju kao fudbalski tereni.
Kuma na venčanju
Poseban doživljaj bilo i je učešće na grupnom venčanju trideset šest parova. U hotelu koji podseća na planetarijum po dve misice su jednom paru bile svedoci na venčanju. Ceremonija je bila divna i emotivna, i svaka od nas je dobila poklone od mladenaca i more zahvalnosti na 'dobroj sreći’ koju smo im pružili na početku braka. Dobila sam na dar cipelice sa motivima 'ljubavnih ptičica’ - kineskim simbolom najlepšeg čovekovog osećanja. Začudilo me je što se nijedan par nije poljubio po zaključenju braka. Tek kasnije sam saznala da je u Kini javno iskazivanje te vrste intime nepoželjno.
Na štiklama
Samo takmičenje 'Miss International’ bilo je sa puno sjaja i glamura. Od šest ujutro bile smo na štikalma 'petnaesticama’, pod scenskom šminkom i sa savršenim frizurama. Kao tipična Beograđanka, verovala sam da mi ne treba maska od šminke da bih ostavila utisak. Istakla sam srpski temperament i obrazovanje, pričala na engleskom, ruskom, služila se italijanskim i verno prenela sliku šta je zapravo Srbija. I uspela sam da se plasiram u top finale kao šesta, što mi je ogromna čast i satisfakcija. To je naš najbolji plasman u istoriji ovog takmičenja još od vremena nekadašnje Jugoslavije.
Prazne kese
Osim učešća na takmičenju i druženju sa pandama, radovala sam se i šopingu. Pripremila sam se da ću se vratiti kući sa najmanje deset kesa garderobe i obuće, ali od toga nije bilo ništa! Šoping centri koje sam obišla, sa originalnim Diorom, Chanelom, Armanijem, jako su skupi i prilično nepristupačni sa prosečnog Srbina.
Ali ja sam moje kese ipak napunila. Vratila sam se sa neverovatnim doživljajima i utiscima na koje nisam morala da plaćam carinu, i koje ću dugo pamtiti.
Kad zažmurim i pomislim na Čengdu, vidim sebe u tradicionalnoj narandžastoj haljini, meku pandinu njuškicu, miris vode kraj 'Svetlosti u kiši’, sjaj osmeha u bekrajnom nizu ljudi, zgrade osvetljene kao za novogodišnju noć i moju novu kinesku drugaricu Viki.
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije
.jpg)
