Izvor: RTS, 24.Jan.2021, 07:04
Jedinstvena država u svetu – velika korupcija i jako sudstvo u Južnoj Koreji
Jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Južnoj Koreji, lider konglomerata "Samsung", vraćen je u zatvor zbog skandala u kojem je njegova kompanija dala mito neposrednom okruženju bivše predsednice Park.
Republika Koreja je država u kojoj su u poslednjih 25 godina čak četiri predsednika osuđena i smeštena u zatvor, a jedan izvršio samoubistvo, jer mu je pretilo hapšenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Republika Koreja politički i pravno je posebna država na svetu, jer su u njoj u proteklih 25 godina čak četiri predsednika smeštena iza rešetaka.
I u ovom trenutku u zatvoru se nalaze dva bivša lidera države. Njima društvo pravi i poslovni krem: odlukom Vrhovnog suda Li Dže-jong, potpredsednik "Samsunga" i višegodišnji de fakto lider tog privrednog giganta u kojem je mesto predsednika zvanično upražnjeno, vraćen je na odsluženje zatvorske kazne koja mu je izrečena zbog davanja mita političkom vrhu države.
Pedesetdvogodišnji Li, koji je unuk osnivača "Samsunga", proveo je pet meseci u pritvoru na prelazu iz 2017. u 2018. godinu, da bi mu nakon žalbe kazna bila prepolovljena i ostatak tako skraćenog intervala bio preinačen u uslovnu kaznu.
Međutim, tu odluku Višeg suda u Seulu poništio je Vrhovni sud, a na ponovljenom suđenju ranije ove nedelje izrečena je kazna od dve i po godine zatvora, pa će imućni Li, čije se bogatstvo procenjuje na oko 10 milijardi dolara, morati ponovo iza rešetaka.
"Republika Samsung"U zemlji od 50 miliona stanovnika, "Samsung" je najveći privredni subjekt, na koji otpada 17 posto od ukupnog obima vrlo jake južnokorejske ekonomije.
Reč je konglomeratu od blizu 80 kompanija, čija je kičma kompanija "Samsung elektroniks", koji zapošljava oko 290.000 radnika i koji je u 2019. godini na berzi vredeo preko 520 milijardi dolara.
Grupa "Samsung" u svom sastavu ima i firme iz oblasti brodogradnje, građevinarstva, mašinske, hemijske i tekstilne industrije, itd.
Li je izašao iz zatvora u februaru 2018. pred sam početak Zimskih olimpijskih igara u južnokorejskom gradu Pjongčangu, u čijem održavanju je veliku finansijsku ulogu upravo odigrao njegov moćni konglomerat, koja se u Južnoj Koreji ponekad u štampi naziva "republikom" (odnosno, državom u državi).
To je u javnosti izazvalo sumnju da je preinačenje presude, koje je praktično značilo oslobađanje, možda kupljeno, pogotovo što je njegov (tada teško bolesni) otac Li Kun-hi, koji je decenijama bio generalni direktor čitave grupe "Samsung", bio i član Međunarodnog olimpijskog komiteta.
To je bio najnoviji od mnogih zapleta u Južnoj Koreji vezanih za uticaj krupnog biznisa i političkog vrha na sudstvo - trajna bitka u kojoj sudstvo poslednjih godina, ipak, čini se, odnosi važne pobede.
Veza krupnog kapitala i visoke politikeKao posledica klasične sage o "ljubavi" krupnog kapitala i države, Li je pre toga, 2017, na osnovnom sudu proglašen krivim za davanje mita savetnicima bivše predsednice Park Gun-hje.
On se branio da je bio prinuđen na donacije i razne usluge političkom vrhu od strane državnih funkcionera.
Još važnije za državu i narod Južne Koreje je to da je i sama Park iste godine opozvana s predsedničke funkcije nakon jednoglasne odluke Ustavnog suda, koji je tako prodržao volju poslanika parlamenta izraženu u decembru 2016.
Ona se sada nalazi na odsluženju kazne zatvora od čak 22 godine, što je zapravo umanjena kazna, jer joj je prvobitno bila izrečena robija od 25 godina, koja je zatim nakon žalbe umanjena. Njoj je naređeno i da plati kaznu od 18 milijardi vona (tada 17 miliona dolara).
Park se na teret stavljalo da je u donošenju odluka od državnog značaja delila informacije sa i bila pod uticajem svoje prijateljice Čoj Sun-sil, vođe religijskog kulta, koja, naravno, nije bila ni profesionalni političar ni funkcioner izabran na izborima.
Predsednica je bila optužena i za nesavesno obavljanje dužnosti i zloupotrebu položaja, odnosno, konkretno, za zapostavljanje dužnosti u vreme potonuća turističkog broda "Sevol" u aprilu 2014. godine, kada je poginulo više od 300 srednjoškolaca i članova posade, kao i za pritisak na velike južnokorejske kompanije poput "Samsunga" da novčano i kroz razne usluge pomognu privatne projekte njene prijateljice i spiritualnog vodiča Čoj Sun-sil.
Zatvor - sudbina južnokorejskih predsednika?U 2018. godini i bivši predsednik Li Mjung-bak (na vlasti od 2008. do 2013.), takođe iz konzervativna partije Senuri, je osuđen zbog uzimanja mita, pronevere i izbegavanja plaćanja poreza, te se sada nalazi na izdržavanju kazne od 17 godina zatvora.
Za Park, koja početkom februara puni 69. godina, preostalih 20 godina kazne je, praktično, doživotna robija.
Poslednjih dana u Južnoj Koreji mediji i javnost bruje o mogućnosti da bi sadašnji predsednik Mun Dže-in mogao da pomiluje dvoje prethodnika koji se sada nalaze iza rešetaka.
Istraživanja javnog mnenja pokazuju, da je javnost podeljena na ravne časti kada je u pitanju podrška, odnosno, odsustvo iste za pomilovanje bivše predsednice Park.
Ćerka diktatora koji vladao državom šezdesetih i sedamdesetih godina godina prošlog veka, Park je izgubila i majku u i oca u dva odvojena atentata, a 2006. je i sama preživela pokušaj ubistva, kada je pretrpela tešku povredu sečivom, zbog čega deo južnokorejske javnosti ima razumevanje za to što se ona u obavljanju svoje dužnosti psihološki oslanjala na duhovnog medijuma Čoj.
Treba pomenuti i da su 1996. godine bivši predsednici Čun Du-hvan i Ro De-vu osuđeni za pobunu, izdaju i ubistva zbog svoje uloge u puču 1979. i masakru civila koji su zahtevali demokratizaciju u Gvangdžuu 1980.
Nakon žalbi i ublaženja, prvom je 1997. umesto smrtne kazne dodeljena doživotna robija, a drugom kazna zatvora od 17 godina, ali su obojica, nakon samo godinu dana iza rešetaka, pomilovani 1997.
Dalje, 2009. tada već bivši predsednik Ro Mu-hjun je izvršio samoubistvo bacivši se sa litice u blizini svoje kuće jer su se najpre članovi njegove porodice, a onda i on sam, našli pod istragom zbog primanja mita.
U svetu jedinstvena državaTako Južna Koreja ima jedinstvenu istoriju, koja se može razumeti dvostruko.
S jedne strane može se smatrati da u toj zemlji postoji izrazita politička nestabilnost i raširena, gotovo neizlečiva korupcija ovaploćena u strasnom zagrljaju krupnih industrijalaca i karijernih političara, od kojih su neki, baš kao i predsednici privatnih, porodičnih kompanija poput "Samsunga", deca bogatih i moćnih.
S druge strane, žestoka bitka suprotstavljenih političkih blokova, konzervativnog i liberalnog, u institucijama, medijima i iza kulisa, koja znači da se prethodna garnitura može naći izložena pravnom gonjenju po dolasku naredne u slučaju da se odala kriminalu, te, uprkos manama, čini se ipak svom poslu doraslo sudstvo, odaju utisak da je reč o državi u kojoj ima pravde i u kojoj svi građani, uključujući tu i one najbogatije i politički najmoćnije, odgovaraju po slovu zakona.
Južnokorejski građani vrlo dobro shvataju probleme u svojoj državi i imaju visoku svest kada su u pitanju izbori i potreba za protestom.
I mada, kako sami umeju da kažu, znaju da s obzirom na razmere korupcije mogu da se nadaju samo tome da glasaju za manje od dva (ili više) zla, oni imaju razloga da budu ponosni na jedinstvenu činjenicu da je sudstvo u njihovoj zemlji u poslednjih četvrt veka uspelo da dosledno obavi svoju tešku dužnost i iza rešetaka pošalje čak četiri lidera.
