Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta zaista čitamo
Onaj ko je na Sajam knjiga došao da pronađe dela nekog od naših i svetskih klasika, morao je dobro da se pomuči. Sa druge strane, najprodavanije knjige bile su upravo autora koji nisu profesionalni književnici
Međunarodni beogradski Sajam knjiga jedna je od najomiljenijih i najmasovnijih kulturnih manifestacija u Srbiji, koja bi, barem prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broju posetilaca (a u sajamskom odboru kažu da ih svake godine, za sedam dana, bude i do 150.000), naš narod kvalifikovala kao jedan od najobrazovanijih u Evropi. Međutim, postavlja se pitanje da li se zaista u Srbiji toliko čita, i šta se zapravo čita.
Najkraće rečeno, u tom „saboru” i slici godišnje izdavačke produkcije, pobedila je prevedena književnost, i to mahom sa engleskog govornog područja. Iako se Švedska, kao zemlja počasni sajamski gost, temeljno pripremala za svoj nastup, i većinu programa posvetila dečjoj književnosti, može se reći da „iz prve ruke” nismo čuli dovoljno o savremenoj švedskoj književnosti.
Malobrojna su bila i izdanja srpskih autora, pored novih knjiga Milete Prodanovića, Veselina Markovića, Srđana V. Tešina, Andrije Matića, Vladana Matijevića, Vide Ognjenović…
Uzgred budi rečeno, onaj ko je na Sajam knjiga došao da pronađe dela nekog od naših i svetskih klasika, morao je dobro da se pomuči. Sa druge strane, zanimljivo je da su najprodavanije knjige bile upravo autora koji nisu profesionalni književnici, a među njima su Emir Kusturica, Vesna Dedić, Jelena Bačić-Alimpić.
U mnoštvu naslova vidna su i malobrojna kapitalna izdanja, među kojima su Prva knjiga prvog toma Srpske enciklopedije (SANU; Matica srpska, Zavod za udžbenike), „Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetima” Milana Šipke („Prometej”), „Istorija umetnosti 20. veka” grupe autora i u izdanju „Orion arta”, zatim Enciklopedija društvenih nauka Adama i Džesike Kuper, („Službeni glasnik”), knjige patrijarha Pavla „Opšti tipik” i „Život po jevanđelju”, Izabrana dela Borislava Pekića. Zapažene su i edicije „Koreni” („Službenog glasnika”), koja je usmerena na proučavanje porekla i običaja srpskih porodica, kao i ekološka edicija „Ekopoetika”– „Geopoetike” (dobila je nagradu za izdavački poduhvat godine).
Tu je i edicija „Neobične i retke knjige”, „Mono i Manjane” koja, pored enciklopedija, sadrži i knjige iz oblasti psihologije i pedagogije.
Za najboljeg izdavača proglašen je beogradski „Klio”, a „Laguna”, kao naš najveći izdavač, koji ujedno neguje i domaću književnost, bila je najbolja po oceni novinara. Međutim, uz sve poštovanje pomenutim izdavačima, komentari koji su se „nezvanično” mogli čuti, „pod kupolama Beogradskog sajma”, govore o tome da je nepravedno pobedio onaj koji je blizak Ministarstvu kulture, a da su novinari, uz prikladno lobiranje, izabrali odgovarajuću kontru…
Sajam je protekao i u diskusiji o nacrtu paketa zakona o knjizi i o izdavaštvu. Ono što je dobro jeste da su predstavnici Ministarstva kulture bili voljni da saslušaju primedbe Srpskog udruženja izdavača i knjižara, kao i vojvođanskih izdavača, a glavne primedbe bile su upućene pravljenju registra izdavača, kao neke vrste rigorozne evidencije, dok nije bila spomenuta zaštita struke i zaposlenih na tržištu. Evo prilike da se naši izdavači, pored uticaja na pisanje zakona, konačno i udruženi, izbore za svoje interese.
Ovogodišnji Sajam knjiga predstavio je i knjige izdavača iz bivših jugoslovenskih republika. To može da bude samo pohvala otvorenosti srpske kulture, budući da se knjige srpskih izdavača teško probijaju na tržištu Hrvatske ili BiH.
Teme foruma Sajma knjiga bile su posvećene ravnopravno tradiciji i novom vidu književnosti kao bloga, četa i fejsa. To je dobro, iz prostog razloga što našoj kulturi po običaju nedostaje razgovor, pa i na ove teme, i šteta je što se susreti savremenih srpskih pisaca, izdavača i bibliotekara dešavaju samo povremeno.
Marina Vulićević
objavljeno: 04.11.2010.
.jpg)
