Izvor: Politika, 01.Nov.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuglasice oko Sajma knjiga
Pojedini izdavači su ovaj sajam ocenili kao metaforu za srpsko haotično društvo, a u Odboru Sajma knjiga kažu da je pre svega posvećen čitaocima
Još dok je trajao 56. Međunarodni beogradski sajam knjiga, mogli su se čuti različiti komentari izdavača, koji su najpre izražavali nezadovoljstvo zbog skupog poslovnog prostora, manje posete, kao i prodaje, a zatim i zbog toga što je za najboljeg izdavača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proglašena „Fabrika knjiga”, koja je „objavila šest novih naslova“, i što je sajamsku specijalnu nagradu „kao svojevrsnu utehu zbog uskraćene gej parade”, kako su neki komentarisali, dobila knjiga „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“.
Pojedini izdavači su u neformalnim razgovorima ovaj sajam knjiga ocenili kao metaforu za srpsko haotično društvo, kao veliku estradnu pijacu, na kojoj kvantitet odnosi nerazumnu prevagu nad kvalitetom… A pošto je sajam završen, Udruženje izdavača i knjižara Srbije objavilo je zvanično saopštenje povodom „nakupljenog” nezadovoljstva.
Tu se kaže da je izdavačka profesija, voljom Odbora Sajma knjiga, odnosno Skupštine grada Beograda, u potpunosti izostavljena iz organizacije ove manifestacije, iako Udruženje izdavača i knjižara Srbije okuplja 120 izdavačkih kuća, koje zakupljuju ogroman deo izlagačkog prostora.
– Odbor je zadržao povećane cene zakupa u godini u kojoj je promet u ukupnoj trgovini u Srbiji u znatnom padu, odbio je da snizi cene ulaznica na 150 dinara, nije uvažio nijednu primedbu na raspodelu prostora i, najzad, formirao je žiri za dodelu nagrada Sajma knjiga bez dovoljnog javnog kulturnog kredibiliteta, ne vodeći pri tom računa o elementarnom sukobu interesa. Sve je to doprinelo znatno smanjenoj poseti na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu i omalovažavanju vrednih izdavačkih poslova između dva sajma, zaključuju izdavači i dodaju:
– Moramo da podsetimo da se cela manifestacija knjige i njena duga tradicija zasnivaju na radu izdavačkih asocijacija nekadašnje Jugoslavije, a sada Srbije, da sve troškove manifestacije snose sami izdavači plaćanjem zakupnine, i da nema baš nikakve logike da „politikanti” izvan naše struke donose odluke i raspolažu našim sredstvima i godišnjim rezultatima.
Podsećamo da je ove godine za najboljeg izdavača na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga proglašena „Fabrika knjiga“, za izdavački poduhvat nagrađen je kritički leksikon „Stripovi koje smo voleli“ , priređivača Živojina Tamburića, Zdravka Zupana i Zorana Stefanovića, i izdavača „Omnibusa“ iz Beograda, a za najbolju dečju knjigu proglašen je „Rusvaj“ Igora Kolarova, u izdanju „Booklanda“. Specijalno sajamsko priznanje uručeno je „Povijesti gej i lezbijskog života i kulture“, priređivača Roberta Oldriča, zajedničkom izdavačkom poduhvatu „Red boksa“ iz Beograda i „Sandorfa“ iz Zagreba. Članovi žirija za dodelu ovih priznanja bili su Ivan Milenković, filozof (predsednik), i članovi Svetlana Gavrilović, urednica kulturnog programa NBS, Tijana Spasić, kritičarka, Lazar Bodroža, dizajner, i Nenad Milošević, književnik.
Udruženje izdavača i knjižara Srbije povodom pomenutih odluka osporilo je i sastav i rad žirija, stavom da je vidljiv „kuloarski pristup i ukupan potcenjivački rad prema izdavačkoj industriji i srpskoj kulturi uopšte”.
– U godini koja je u znaku dvostrukog jubileja našeg nobelovca Ive Andrića, kada su se izdavači potrudili da je dostojno obeleže mnogobrojnim i raznovrsnim tragalačkim izdanjima, organizator je poručio javnosti da su od književnosti važniji stripovi i „povijest gej i lezbijskog života i kulture“. Isti žiri, plaćen našim parama, zarađenim na našem tržištu, naveo je da su iza nas dve godine uništenog izdavaštva!? Sve što šira javnost zna, drukčije je: ono što je u kulturi Srbije najvitalnije, najžilavije – upravo je izdavaštvo, ističu članovi udruženja.
Za komentar na sve primedbe izdavača upitali smo Željka Ožegovića, predsednika Odbora Sajma knjiga. Prema njegovim rečima, na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, za osam sajamskih dana, registrovano je 148.578 posetilaca, što je poseta veća od prošlogodišnje, kada je izbrojano 142.986 posetilaca.
– Ovim se demantuju tvrdnje nekih od učesnika da je poseta čak za trećinu manja od prošlogodišnje.Pravu sliku o značaju i veličini ovogodišnje manifestacije dao je, tokom završne konferencije za novinare, ambasador Brazila Alešandre Ador Neto koji je izrazio uverenost da je ovo jedan od najvećih sajmova knjiga na svetu – i po kvalitetu i po kvantitetu. Pedro Rosa Mendeš, portugalski pisac, gost Sajma, u članku, tačnije zapisu koji je objavljen i u „Politici”, rekao je sledeće:„Neverovatno! Ovo je najposećeniji Sajam knjiga, posle Frankfurtskog”. Očigledno je ovo sajam posvećen javnosti, posvećen čitaocima – kaže za naš list Željko Ožegović.
– U komentarima se slažem i sa Dejanom Popovićem, iz knjižare „Vulkan”, koji je izjavio da su poseta i prodaja na ovom sajmu knjiga još veći u odnosu na prošlu godinu, čemu su svakako doprineli popusti i promocije – dodao je Ožegović.
Dve, po stavovima potpuno nepomirljive, strane – reklo bi se iz svega priloženog. Međutim, ako želimo da razmotrimo navike nekih naših suseda, navešćemo primer Sajma knjiga u Hrvatskoj, na kojem se ne naplaćuje ulaz.
M. Vulićević
objavljeno: 02.11.2011
