Izvor: B92, 06.Okt.2011, 15:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lisabonske priče Tiaga Stankovića

U čast osam zemalja u kojima se govori portugalski jezik, počasni gosti ovogodišnjeg beogradskog Međunarodnog sajma knjiga od 23. do 30. oktobra, izdavačka kuća Geopoetika objavila je zbirku priča Dejana Tiago Stankovića "Odakle sam bila, više nisam" nastalu u Lisabonu.

Geopoetika će za sajam objaviti i prevode sa portugalskog knjiga "Luzitanija" Almejde Ferije, "Reka zvana vreme, kuća zvana zemlja" Mija Kotoa i "Dva brata" Miltona Hatuma. Glavni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << urednik Geopoetike Vladislav Bajac je u "portugalski" kontekst stavio i debitantsku knjigu rođenog Beograđanina Stankovića, pošto on više od dve decenije živi u Lisabonu.

Od 20 pripovetki koje je uvrstio u zbirku "Odakle sam bila više nisam", šest je prvobitno napisao na portugalskom, a zatim ih je sam preveo na maternji srpski. Prema mišljenju Bajca, Stanković je veoma talentovani pisac i vešt posmatrač sa smislom za humor, koji je kroz priče dao svedočanstvo o jednoj sredini i njenoj kulturi. On je podsetio da se Stanković predstavio srpskim čitaocima prvim prevodima Žozea Saramaga kada je svet obišla vest da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Stanković je zaslužan što je srpski nobelovac Ivo Andrić preveden na portugalski jezik, odnosno njegov roman "Na Drini ćuprija". Dejan Tiago Stanković je B92 VIP bloger, a njegova redovna pisanja možete da pratite ovde.

"Stanković je odličan novi glas u srpskoj literaturi koji se predstavio pričama koje su duhovite, tematski raznovrsne", istakao je Bajac i dodao da ga je impresionirala "literarna oslobođenost za autora kome je ovo debitantsko delo". Bajac, koji je izvrstan pisac, priznao je da ga je Stanković šarmirao svojim pričama i da ga je podsetio da je osnovni razlog čitanja uživanje u napisanom.

Odlomci iz "Odakle sam bila, više nisam":

„Da li je deda ili je baba? Znakovi su kontradiktorni. Po kvrgavim kolenima i velikim patikama reklo bi se da je deda... Po depiliranim nogama i razmazanoj šminci, baba je. Po izrasloj bradi misliš deda, po očupanim obrvama čini ti se baba. Po glasu deda, po gestikulaciji manikiranih ruku baba... Ima Adamovu jabučicu! Deda je! Doduše, zbabljen."

***

„Znate li da je ovde jednom bio dvoboj između nosoroga i slona, verovatno jedini ikada priređen?! Borbe ljudi i bikova, vojne parade, povorke grešnika i osuđenika na putu ka lomači bile su redovan prizor. Tu se trgovalo začinima, dragocenostima, crnim robljem. Odmah dole, na reci, pristajali su brodovi iz Afrike, Indije i Amerik�. Sa zapadne strane trga stajao je kraljevski dvor iz koga se vladalo bliskim i dalekim krajevima, s ove i one strane mora, carstvom u kome sunce nije zalazilo. Od svega toga opstalo je samo ime Terreiro do Pa�o."
Pogledaj vesti o: Sajam knjiga

Nastavak na B92...