Izvor: Radio 021, 17.Okt.2018, 21:11

Izdavači: U fokusu Sajma knjiga prodaja, a ne knjiga

Izdavači: U fokusu Sajma knjiga prodaja, a ne knjiga

Beogradski sajam knjiga, koji se ove godine održava 63. put, vremenom je menjao svoj koncept i ulogu i, bez obzira što je ostao najveća i najznačajnija manifestacija posvećena književnosti, on je postao pijaca gde je u fokusu prodaja, a ne knjiga i pisac, smatraju izdavači.

Osnivač i glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović kaže da je koncept Beogradskog sajma knjiga potpuno pogrešan i da iz godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u godinu pokazuje da nije ni u korist čitalaca, ni u korist izdavača.

"Umesto velikog književnog, kulturnog, javnog događaja, kakav je gotovo uvek bio, Beogradski sajam knjiga je sve više velika, po mnogo čemu značajna, prodajna manifestacija, koja nema više kulturni koncept nego je njen model "cash and carry"", rekao je Božović, naglasivši da bi Sajam knjiga trebalo pozicionirati tako da u prvom planu budu knjige, književne i kulturne vrednosti, pisci.

On primećuje da Sajam pomaže čitaocima da dođu do knjiga, ali je u međuvremenu izgubio dve važne dimenzije.

"Promotivna dimenzija je gotovo potpuno nestala pred naletom prodajnih strategija i aktivnosti, a s druge strane najveći deo knjiga na Sajmu nije vidljiv u sadašnjoj koncepciji koja insistira na brojevima i nimalo na dobroj estetici. Nije dobro da Sajam pretvaramo u veliki šoping mol za prodaju knjiga. Nekad je to bilo mesto na kome ste mogli da vidite sve značajne pisce i oni su bili vidljivi kao učesnici jednog događaja, a ne kao slučajni prolaznici jedne prodajne izložbe", konstatovao je Božović.

Direktor i glavni urednik "Klija" Zoran Hamović kaže da to može da bude i beskonačna pijaca svega i svačega, ali onda to nije Sajam knjiga, nego "vašar taštine jer dolaze ljudi da bi bili viđeni, da mogu da kažu da su bili na Sajmu knjiga, a suštinski ih to ne zanima". On smatra da je Sajam dužan da stvori takve uslove da se izborom onoga što se tamo nalazi sugerišu i određene vrednosti.

Direktor Sektora za izdavanje knjiga "Službenog glasnika" Petar Arbutina upozorava da na Sajmu knjiga nisu pisci u prvom planu, nego ideja prodaje.

"To se može proverite već u prvom prstenu Hale 1 gde ćete na bilo kom štandu neminovno naići na tezgu. Ono što vam izdavač šalje kao poruku jeste: kupite ovu knjigu. Naravno da treba kupovati knjige, ali treba napraviti strukturu ili slojevitu sliku knjige kao kulturološkog artefakta gde će prave knjige zauzeti pravo mesto i gde ćete videti sve što su ljudi uspeli da urade između dva sajma kako bi srpski jezik prezentovali drugom svetu i dobili najbolja dela strane književnosti", naglasio je Arbutina.

On ističe da izdavači formiraju ukus čitalaca i samim tim visok etički i estetski nivo društva i dodaje da zarada jeste važna, ali ne sme da uslovi sve zakonomernosti, bilo poetičke ili estetičke.

Direktor izdavačke kuće "Geopoetika" Vladislav Bajac kaže da kada pogleda sve koncepte i promene Beogradskog sajma knjiga ocena je dobra, ali ga brine "taj jednostrani pogled na promenu koji je uzrokovan novcem".

"Koliko god vi želeli da od Sajma napravite veliku izložbu, pa čak i veliku prodavnicu, ne smete da zadržite koncept ili tendenciju vašara. Obišao sam mnoge sajmove i beogradski je među najboljima u Evropi, ali se mora utegnuti, ispeglati, čak smo doveli u pitanje i estetiku", primetio je Bajac.

Kaže i da dugi niz godina nije odlazio na Londonski sajam knjiga, jer je postao poslovni sajam sa posebnom halom i stolovima sa po dve stolice gde s jedne strane sedi agent, a s druge strane izdavač, u biznis rečniku prodavac i kupac.

"Poslednjih godina shvatilo se da se ne može tako ekstremno raditi. Zadržan je poslovni deo, ali se počelo raditi na tome da se živa bića isture i da se knjige, autori i izdavači organizovano vide, makar to bilo i na oskarovski način", rekao je Bajac.

U "Laguni smatraju da koncept Beogradskog sajma knjiga ne treba menjati, jer on omogućava čitaocima da pogledaju šta je novo u izdavaštvu, susretnu se sa piscima i kupe knjige, da on podstiče čitanje i čini da tih osam dana knjiga bude u centru pažnje.

Izvršna urednica "Vulkan izdavaštva" Dubravka Trišić podseća da je nekada Sajam knjiga predstavljao jedino mesto gde su izdavači i publika mogli da se susretnu, ali da su internet i savremene tehnologije doveli do toga da su knjige dostupnije nego ranije. Naglašava da Sajam knjiga predstavlja direktan kontakt između publike i izdavača, čitalaca i pisaca i veruje da je njegova uloga i dalje velika, iako je mogućnost da svi predstave ono što žele dovela do toga da na Sajmu budu i neke stvari kojima nije mesto na jednoj takvoj kulturnoj manifestaciji.

Hamović se slaže da je najdragoceniji segment Sajma knjiga u Beogradu susret čitalaca sa knjigom, piscima, izdavačima, ali naglašava da je od izuzetne važnosti da on napreduje, da ima bolji i atraktivniji program, da se "malo pročiste" stvari, kako bi afirmisao prave vrednosti, jer "mnogo toga što je u sada u koricama, nisu knjige, već sadržaj koji se suprotstavlja misiji knjige".

Autor: Tanjug

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.