Izvor: Blic, 19.Maj.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitoni omiljeni ljubimci
BANJALUKA - Banjalučanin S. K. osam godina u stanu uzgaja burmanske pitone, duge i do pet metara. Zbog problema koje je imao sa predstavnicima Društva za zaštitu životinja, zamolio nas je da mu ne spominjemo ime. Ovo društvo ga je optužilo za maltetiranje životinja, a on kaže da svojim kućnim ljubimcima pruža svu potrebnu negu i pažnju i da je zbog toga optužnica protiv njega i odbačena. Nedavno je prodao četiri zmije da bi preostalim pružio bolje uslove za život.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Burmanski pitoni potiču iz Burme, Indije i Indokine, a ja sam svoje kupio u Srbiji. Najstariji piton kojeg imam, star je sedam i po godina. Pitonima ne treba previše prostora, bitno je da je toplo, a temperatura mora da bude između 22 i 28 stepeni. Uz sve to, obavezno je da imaju uvek svežu vodu za piće pored sebe i bazen za kupanje - ističe S. K.
Cena niska
Zbog činjenice da se uvoze na crnom tržištu mladi pitoni se mogu kupiti po ceni od 100 do 150 evra, a što je jedinka veća, to je i skuplja. Kada bi bio omogućen legalan uvoz, cena pitona ne bi bila niža od 500 evra - tvrdi S. K.
On smatra da „domaći" pitoni nemaju toliku snagu ni brzinu kao oni u divljini i zato nisu opasni po ljude, tačnije nisu u stanju savladati odraslog čoveka. Burmanski pitoni spadaju u red udava, jer oni plen ubijaju snagom, obmotavajući se oko njega i stežući ga do smrti. Ženke ove vrste dostižu dužinu i do pet i po metara, a mužjaci oko četiri.
- Njih obavezno treba držati zaključane u terarijumu, pogotovo ukoliko u kući žive deca ili neke sitne životinje. Burmanski pitoni imaju malu glavu naspram tela i obično gutaju ono šta mogu odmah da pojedu. Desilo se jednom da sam kraj njega ostavio živo pile i ujutru kad sam ušao iznenadio se kada sam video da je pile i dalje živo. Piton ga nije hteo ni pipnuti, sigurno je za njega bio prevelik zalogaj, iako je bio gladan - kaže S. K.
Upozorenje za sve one koji drže pitone ili dolaze u dodir s njima je da uvek peru ruke pre nego što im priđu, jer, ukoliko osete miris hrane na rukama, neće birati da ugrizu i nanesu povrede čoveku.
- Nikada me moja zmija nije ugrizla i imam poseban kontakt s njima. Oni nemaju svest, ali imaju savest. Nisu slepi, umeju da prepoznaju oblike i veličine, te na taj način identifikuju čoveka. Ipak, zmija je zmija i moguće je da napadne i ugrize čoveka. Međutim, taj ugriz nije smrtonosan. Ranu je potrebno samo dobro isprati jodom - savetuje S. K.
Pitoni se hrane najviše mladim glodarima, miševima, hrčcima, a kasnije, kad su malo stariji i belim pacovima, zamorcima, japanskim prepelicama, tovnim pilićima i manjim zečevima. Manje pitone je potrebno hraniti jednom sedmično, poluodrasle jedinke jednom u deset dana, a odrasle na svakih 15 dana. Ovaj uzgajivač pitona tvrdi da bez hrane mogu izdržati i po nekoliko meseci.
- Njihov metabolizam je jako spor pa ih nakon jela ne treba dirati nekih četiri-pet dana, dok im se hrana ne razradi u organizmu. U suprotnom će povratiti obrok - ističe S. K.
U stanu u kome živi, ovaj čovek poseduje i albino pitona, koji je inače, retka vrsta. Kaže da se otprilike od deset hiljada primeraka izlegne jedan albino piton. Oni nemaju pigmenta i ne smeju se izlagati suncu duže od sat-dva. U divljini samo 15 odsto pitona doživi starost i dostigne punu veličinu. Oni mogu da žive do 25 godina, a najveći pitoni su dužine oko deset metara.
