Izvor: Blic, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza koju je prošla BiH neće biti jedina
Dijalog je jedino rešenje za Bosnu i Hercegovinu, ali ne pojedinačni dijalog političkih lidera sa visokim predstavnikom i OHR, već unutrašnji, koji je osnovna garancija uspeha ili neuspeha svake reforme u BiH. Onog trenutka kada dijalog bude konstanta u ovoj zemlji, kada bitni ljudi počnu svakodnevno razgovarati o svim temama, u interesu svih građana - a ne moraju se uvek saglasiti - shvatićemo da nam nisu potrebne usluge visokog predstavnika i OHR, kaže Nikola Špirić u intervjuu „EuroBlicu" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neposredno pre nego što će biti potvrđen njegov mandat za predsedavajućeg Saveta ministara.
Mislim da smo iz ove poslednje političke krize mnogo toga naučili. Nadam se da su visoki predstavnik i OHR, takođe, shvatili da garancija uspeha BiH počiva na dijalogu domaćih lidera, a da su oni tu kako bi nam pomogli dobrim savetima kad je u pitanju primena evropskih standarda. Personalna rešenja unutar Saveta ministara, smatra Špirić, nisu „isključivi krivac za nedovoljnu efikasnost ove institucije". Istovremeno, on procenjuje da „problem nije u načinu odlučivanja u Savetu ministara, već u političkoj volji".
- Političku volju stvaraju, što se pokazalo, lideri vodećih partija. Videli ste kada smo seli zajedno i dogovorili se, a kada su politički lideri usaglasili neke stvari, onda to kroz Savet ministara prolazi bez imalo problema - kaže Špirić. Istovremeno sugeriše da to, skoro sigurno, „nije najefikasniji model za BiH, jer i dalje je sva moć u rukama lidera partija koje upravljaju političkim mandatima ministara i tako nastavljaju da drže Savet ministara u ulozi mini-parlamenta".
Nakon vaše ostavke SNSD vas je ponovo kandidovao za mandatara. Da li će Savet ministara, suočen sa brojnim obavezama i izazovima, nastaviti u starom sazivu?
- Nisam zaljubljenik funkcije predsedavajućeg Saveta ministara. Mislim da sam ostavkom kojom sam podneo pobudio osećaj kod svih da razmišljaju o BiH koja je, nakon odluka visokog predstavnika, bila na ivici sunovrata. Mislim, takođe, da smo uspeli da zemlju izvučemo u ravan koja garantuje da možemo ispuniti uslove i u prvom kvartalu naredne godine potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Objasnite šta znači vaša ocena da su razlozi zbog kojih ste podneli ostavku „samo umanjeni"?
- Umanjeni su zato što su bili poziv svima da sednu i razgovaraju. Moja ostavka je proizvela taj dijalog jer se u vreme kada sam je podneo postavljalo pitanje je li BiH na ivici rata, sukoba i sunovrata ili ona ima evropsku perspektivu. Jedan od glavnih razloga za ostavku bila je odluka visokog predstavnika. Hteo sam, dakle, da ostavkom skrenem pažnju bitnim političkim faktorima na situaciju u zemlji. I visoki predstavnik je korigovao svoju odluku, a moj sastanak sa političkim liderima je stvorio uslove za efikasniji rad Saveta ministara.
Ne možemo se, ipak, ponašati kao da se kriza nije ni dogodila i, kako to narod kaže, od vatre praviti garež. Realno, da li je kriza okončana ili je samo odložena?
- Ne mislim da je ovo poslednja kriza, ali sam ubeđen da je ona morala proizvesti sposobnost vodećih ljudi u ovoj zemlji da upravljaju krizama, a ne da krize upravljaju Bosnom i Hercegovinom. Mislim da smo je iskoristili za pomak zemlje prema EU, jer smo parafirali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pri tom, BiH je jedina zemlja u Evropi koja uporedo vodi tri procesa - obnove nakon rata, privatizacije i tranzicije i proces evropskih integracija. Permanentno smo prolazili kroz krizne situacije, ali i vreme koje je pred nama biće vreme novih kriza, novih odricanja sve do punopravnog članstva u EU.
Koliko je poslednja kriza uticala na promenu odnosa sa međunarodnom zajednicom, pre svih sa OHR i Miroslavom Lajčakom?
- Bosna i Hercegovina ne može biti zemlja koja će postati članica EU na bazi bonskih ovlašćenja već na bazi evropskih standarda. I zato pretpostavljam da smo iz ove krize na učili mnogo, ne mislim samo na domaće političare, već i na međunarodnu zajednicu i OHR, na visokog predstavnika pogotovo. Međunarodna zajednica nije samo pasivni posmatrač u BiH, već aktivni i ima odgovornost. Ne može, nakon 12 godina njenog prisustva biti da smo mi krivi za neuspeh, a da je međunarodna zajednica zaslužna za uspehe.
Koliko je realno utemeljena vaša procena da će BiH u prvom kvartalu 2008. potpisati sporazum o pridruživanju sa EU?
- Pa, realna je samo ako svi zajedno budemo posvećeni ispunjavanju obaveza koje smo preuzeli. Oni koji budu osporavali takve aktivnosti moraće da izađu pred građane i da im ponude alternativu. Želim da BiH u prvom kvartalu potpiše sporazum, to je, naravno, izazov i ja ga prihvatam.
Ministri i opstrukcije
Niste uspeli da se izborite za mogućnost da smenite ministre ako ocenite da ne prate evroatlantski put BiH i opstruišu rad Saveta ministara?
- Nisam. Ali, taj prostor meni ni sada nije skučen. Ja ću, ako vidim da neki ministar opstruiše nešto što je zajednički stav, tražiti od lidera njegove partije da mi pošalje boljeg.
