Izvor: Blic, 22.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremamo se da bude opušteno
To je mogao da udesi samo slučaj: prekjuče se vozimo preko Pešterske visoravni – tamošnji bi ljudi rekli, „preko Pešteri“ – i nigde oko nas planine da zaustavi pogled, samo nebo, vedro novembarsko, pa izgleda da smo, uspinjući se od Novog Pazara preko Duge Poljane, stigli do krova sveta. Nema ni putokaza, i kad zađemo među kuće, nasumice biramo u kojoj ćemo da se raspitamo.
Dobar dan, doviknem čoveku koji čuči na vrhu padine što predstavlja dvorište, on ustane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i odgovori... Je l’ ovo selo Rasno, pitam ja, nesiguran u pravilan izgovor: ne kažem kao „rasno goveče", već „rasno" kao nešto što je poraslo. On potvrdi. „A znate li, možda", derem se sa kapije, oprezan zbog pasa koje ne vidim, ali ipak... „gde živi porodica Avdović koju će predsednik Boris Tadić posetiti u ponedeljak?"
Rasno se, kao i druga sela na Pešteri, raširilo dokle pogled seže. Po dve-tri kuće, valjda familija, pa nigde ničeg osim trave dokle uzvik dopre, i tako na sve strane. Spremili smo se za dugu potragu.
„Našli ste te Avdoviće. Mi smo...", kaže taj čovek. Slučajnost, prvoklasna! A dok se mi pozdravljamo, niotkuda pristiže policijski auto, kratko se zadržava kraj kapije, pa nastavlja. To već nije slučaj.
Adem Avdović (32), iz sela Rasno u sjeničkoj opštini, bio je vidno zbunjen posetom novinara. Ne bi da kaže bilo šta pogrešno, da nešto pokvari, a opet – kako će da putnika namernika vrati s praga? Nikad se to u Rasnom ni na celoj Pešteri nije dogodilo. „Naša je kuća", priča posle uz kafu, „kraj puta kojim su u ono vreme karavani iz Crne Gore prolazili. I vazda se svraćalo, vazda je bilo gostiju. Mi smo gostoljubiva kuća..."
To već treći put pokušavamo da odgonetnemo zašto predsednik Srbije dolazi baš kod njega. Sleže ramenima i smeši se zbunjeno: „Mi smo skromni, mirno smo domaćinstvo..." Samo im je, kaže njegova majka Ajša, „Zlatko iz Sjenice" rekao da će imati ovog gosta.
Kako će ga dočekati, jesu li od njih nešto tražili? „Nikakve porudžbine nam nisu dali..." Adem je zbunjen, više bi, čini se, voleo da mu gost nije toliko skroman. Da su mu tačno rekli šta da radi. „Kazali su, najviše pola sata...", dobacuje otac Sulejman. „Meni je samo da se ne zbunim!" U Ademu kao da se nešto otkinulo... „Predsednik opštine da dođe, pa nije mala stvar, a kamoli predsednik države!" „Samo da prođe bez problema", kaže majka Ajša, a Sulejman je smiruje: „Što bi bilo problema?" „Spremamo se da bude opušteno", zaključuje Adem.
Dok ovako pričamo, njegova supruga Nusreta stigla je i da nam skuva kafu i da ćerke obuče za slikanje: Almasa ide u treći razred, Dženita u drugi, a Elma u predškolsko. Sin Imran ima godinu i po. Svi zajedno, poziraju na jednom od dva kauča u sobi.
Kad ne pričamo o poseti visokog gosta, Adem je razgovorljivi mladi čovek, nezadovoljan odnosom države i otkupljivača mleka prema poljoprivrednicima. Objašnjava da stočari uoči zime sada smanjuju stada i rasprodaju ovce jer im se ne isplati da ih hrane. „Cene niske, daje se na veresiju... svašta bude!" A kad je mraz, i po 30 ispod nule, „ne dao ti bog da golom rukom uhvatiš gvožđe, dah ledi, led štipa i čupa lice", priča živo Adem.
Kako će predsednik Srbije, i odakle, stići u Rasno, nagađali smo posle vraćajući se u Beograd. Putevi loši, a i daleko je, svakako će helikopterom. Bar terena za sletanje na Pešteri ima. Ako bude imao vremena da kod Avdovića popije Nusretinu kafu, uživaće. Jedino ne znam hoće li u goste otići praznih ruku. Valjda neće, toliko ga ljudi prati, setiće se neko da ponese bar kafu i ratluk...
Sibir u Srbiji
Pešterska visoravan je na nadmorskoj visini od 900 do 1.200 metara, a oivičena je vencem kraških planina Jadovnikom (1.734 m), Zlatarom (1.626 m), Ozrenom (1.680), Giljevom (1.617 m), Žilindarom (1.616 m) i najvišom među njima Golijom (1.833 m).
Na meteorološkoj stanici u Sjenici beleže se najniže temperature u Srbiji, ali i u Evropi, pa za Pešter često kažu i da je Sibir u Srbiji. Najniža temperatura je izmerena 26. januara 1954. godine, od minus 38,4 stepena, i to je bila najniža temperatura do 26. januara 2006. godine, kad je u Pešterskoj kotlini na klimatološkoj stanici u Karajukića Bunarima izmereno minus 39 stepeni.
.jpg)
