Izvor: B92, 03.Jun.2019, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zna li Ruža šta su ustaše?
Zagreb -- Povodom izjava hrvatske evro-parlamentarke Ruže Tomašić, hrvatski portal Novosti piše da bi se od nje očekivalo bolje poznavanje ustaškog pokreta i Pavelića.
Podsetimo, ultradesno orijentisana Tomašićeva je krajem prošle sedmice izjavila da nikada ne bi dala protiv ustaškog pokreta i da se ne odriče običnih ustaša koji su se borili za Hrvatsku, ali koji nisu činili zločine, te da je ustaški pokret jedno, a NDH drugo.
O Anti Paveliću Tomašićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je rekla: "Nije morao pristati na rasne zakone, ali dobro. Nije morao imati logore, ali valjda je tada bio rat."
Novosti prenose da u uvodniku lista Ustaša, vesniku hrvatskih revolucionaraca, iz februara 1932. godine, piše: "U borbi za svete ciljeve sva su sredstva dopuštena pa i ona najstrašnija (..) Nož, revolver, mitraljez i pakleni stroj to su idoli, to su zvona, koja će navgovestiti osvit zore i Uskrsnuće Nezavisne Države Hrvatske".
Načela ustaškog pokreta iz 1933. jasno se pozivaju na fašizam kao uzor koji će ustaški pokret slediti. Taj stav Pavelić ponavlja u svojoj knjizi "Strahote zabluda". U "Novogodišnjoj poslanici hrvatskom narodu' Pavelić, u decembru 1940., piše: "Moramo proći kroz oganj, krv i nasilje, pre nego što se rodi Nova Hrvatska."
Bliskost s najpogubnijim nacističkim idejama može se naći ne samo u Ustaši, glasilu jedne terorističke organizacije, nego i u radovima nekih radikalnih hrvatskih nacionalista tog vremena.
Tako Filip Lukas, predsednik Matice hrvatske od 1928. do 1945. godine, u svojem veličanju Ante Starčevića kao rodonačelnika hrvatskog nacionalizma, piše 1936. godine: "Starčević je kao baštinik naše rase primio sve etnobiološke i psihičke osobine koje su s njome vezane. Starčević je ličnost koja je znala sažeti iz biologije naše rase najbitnije elemente našeg opstanka."
Stjepan Buć, poznati pravnik i političar HSP-a, između dva rata, koji će 1940. u Hrvatskoj osnovati Hrvatsku nacional-socijalističku stranku, takođe veličajući Starčevićev hrvatski nacionalizam, piše 1936.: "Starčević je proizvod čiste hrvatske krvi, takova krv davala je pravac svemu njegovu ponašanju i radu. Krvni mešanac, odlikuje se, naprotiv, bezkarakternošću, nedoslednošću (..) Starčević je pred 70 godina istaknuo onu rasnu ideju, na kojoj je Adolf Hitler udario svoj program za preporod i organizaciju nemačkog narodnog života."
Već na osnovu ovih par citata izvadjenih iz brojnih primera, ukazuju Novosti, vidi se da to naprosto nije istina. U člancima od 1932. do 1940. godine, od kojih mnoge potpisuje Pavelić kao "Poglavnik", jasno je nagovešteno ono što se po dolasku ustaša na vlast počelo dogadjati. Čak brže i eksplicitnije nego što je Hitler realizirao ideje iznesene u "Majn kampfu".
"'Noževima, revolverima i mitraljezima", "kroz oganj, krv i nasilje" počinjeni su bezbrojni zločini prema bespomoćnim Srbima, Jevrejima i Romima. Bez ikakve veze s ratnim operacijama, bez ikakve veze s "borbom za Hrvatsku". Izgledalo je te 1941. da je nacistička Nemačka praktički već dobila rat i "borba ustaša za Hrvatsku" svodila se na izgradnju koncentracijskih logora i primenu "najstrašnijih sredstava" u etničkom čišćenju civilnog stanovništva.
Istorijska je činjenica da Pavelića niko nije terao da proglasi rasne zakone. Ali navedeni citati pokazuju koliko je mali korak od veličanja biologije "naše rase" i prezira prema 'krvnim mešancima' do autohtonih rasnih zakona.
Novosti ukazuju da je istina upravo obrnuta od onoga što tvrdi gospođa Tomašić: kontinuitet nosećih ideja ustaštva pre dolaska na vlast 1941. i masovnih zločina koji su usledili neposredno posle nego što su ih nacisti na vlast postavili, zorno pokazuje u što se može pretvoriti sistemsko podsticanje šovinizma i netrpeljivosti kad se za to pruži prilika.
Zato, ističu Novosti, tako zlokobno zvuče reči političarke Ruže Tomašić: "Ovo je Hrvatska, a svi drugi su gosti u ovoj državi" ili: "Neka oni mole boga da mi ne počistimo svoje dvorište, jer ako mi počnemo čistiti svoje dvorište, imaće oni još jako puno Srba iz Hrvatske koji će morati ići u Srbiju".
Činjenica da je ona izabrana za poslanicu u EU parlamentu, ne uprkos već upravo zbog takvih izjava, ozbiljno je upozorenje na stanje u hrvatskom društvu. Zato je tako zabrinjavajuće kad u besramnoj, do krajnosti licemernoj, a uz to i glupoj političkoj trgovini, gradonačelnik Zagreba preimenuje trg koji je nosio Titovo ime, a ulica u Zagrebu (kao i osnovna škola u Kaštel Starom) dobije ime po Filipu Lukasu, deklarisanom rasistu i apologetu ustaštva.
Zato su ljudi koji su naučili kako fašizam počinje i znaju kamo može odvesti, sa zebnjom gledali antiromske demonstracije u Medjimurju, gde je po mnogo puta vidjenom obrascu, diskriminisana manjina optuživana da terorizuje većinu. Gde je većina govornika naglašavala da ima i poštenih Roma, a da se niko nije zapitao kako bi im bilo da slušaju da među Hrvatima u Međimurju ima i poštenih Hrvata.
Da se niko nije zapitao kako rešiti te složene probleme koji imaju svoj koren u vekovnoj diskriminaciji Roma upravo od većine. Sve se svodilo na predloge rešenja po kratkom postupku, 'preko kolena', što se u pravilu svodi na još veću diskriminaciju.
Tim povodom je predstavnik romske manjine u Saboru održao pres-konferenciju. Na konferenciju je nepozvan upao Hrvoje Zekanović iz političke platforme Hrvatski suverenisti, čiji je nosilac liste na izborima za EU parlament bila Ruža Tomašić, i napao Rome da mogu protestovati protiv antiromskog protesta koji organizuju Hrvati.
Tome više niko ne treba da se čudi, zaključuju hrvatske Novosti.
