Izvor: Politika, 24.Nov.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada preživela glasanje o budžetu
Uprkos žestokom otporu opozicije i nepovoljnim privrednim prilikama, kabinet Jadranke Kosor uspeo da progura budžet s manjkom od 4,3 odsto BDP-a
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Iako privreda u Hrvatskoj beleži negativne trendove, što među građanima pojačava nezadovoljstvo, vlada Jadranke Kosor uspela je juče da u Saboru progura budžet za iduću godinu s manjkom od oko dve milijarde evra (tačno 14,9 milijardi kuna), što iznosi 4,3 odsto BDP-a.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Za predloženi budžet glasalo je 83 zastupnika (za prolaz je trebalo 77), protiv je bilo šest (trojica iz Glavaševog HDSSB-a, i po jedan „pravaš”, laburista i zastupnik Hrvatskih socijaldemokrata). Zastupnici opozicionih stranaka SDP, HNS, IDS i HSU napustili su zasedanje uoči glasanja, a inače se oštro suprotstavljaju ponuđenom budžetu i uopšte smatraju aktuelnu koalicionu vladu nesposobnom da Hrvatsku izvuče iz većeg ekonomskog gliba.
Ovo izglasavanje „krnjeg” budžeta (predviđen je priliv od 14,6 milijardi evra, a rashodi u iznosu od 16,6 milijardi evra) nije značajno samo zbog svojih ekonomskih implikacija, već ništa manje i političkih, jer je istovremeno označilo vladin „prelazak Rubikona”, odnosno odbijanje pokušaja opozicije da je obori pre redovnih parlamentarnih izbora. To, drugim rečima, daje vladi s HDZ-om na čelu priliku da istraje još godinu dana do izbora, jer ovako ozbiljne teme za proveru njenog kredibiliteta u tom preostalom periodu verovatno neće biti.
Bilo kako bilo, ekonomska kriza i dalje plaši građane Hrvatske, a predstoje i novi teški potresi poput rešavanja problema brodogradilišta od kojih žive hiljade porodica u Dalmaciji i Primorju. EU, naime, zahteva od vlade da prestane da ih finansijski pomaže, što ih je do sada držalo da potpuno ne potonu u već ogromnim dugovima.
Agonija brodogradilišta izaziva sve češće proteste i demonstracije zaposlenih, kojima je jasno da ukoliko se zatvore za njih i njihovu decu praktično više nema perspektive za neki normalni život. Tako upravo ovih dana radnici „Brodosplita” protestuju i poručuju vladi i premijerki da će „dići Split na noge” ukoliko država ne reši problem velikog brodogradilišta u tom gradu.
Dok sve veći broj domaćih ekonomista izražava sumnju u „zabetonirani” kurs nacionalne valute kune i traži da i Hrvatska krene u pregovore s MMF-om radi finansijske pomoći, oni koji vode državne finansije to energično odbijaju i tvrde da Hrvatska i dalje u tom pogledu može sama.
Nedavno je na tu temu stiglo ozbiljno upozorenje iz Evrope, od predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea. U razgovoru s hrvatskim guvernerom narodne banke Željkom Rohatinskim poslao je poruku premijerki Kosor: „Uz ovakav rast jediničnih troškova rada i fiskalnog deficita, u kombinaciji sa stabilnim tečajem nacionalne valute – Hrvatska ide prema katastrofi!”
Guverner Rohatinski, koji je pre nekoliko godina dobio laskavu titulu najuspešnijeg direktora neke nacionalne centralne banke u svetu, na to je primetio: „Katastrofa je možda presnažna reč, ali smer kretanja je jasan. Ne mogu se povećati jedinični troškovi rada, ne mogu se povećavati porezi, ne može se povećavati deficit jer se time otvaraju makaze između rastućih troškova i stabilnog tečaja. Možemo izdržati godinu dana!”
Taman toliko da vlada dočeka parlamentarne izbore. Kako se u Hrvatskoj gleda na mogućnost pregovora s MMF-om pokazala je i sama premijerka Kosor: nije primila delegaciju MMF-a dok je boravila u Zagrebu u okviru redovnih konsultacija s finansijskim stručnjacima.
Dok se ekonomisti i političari koji se bave finansijama natežu oko modela koji bi najviše koristio Hrvatskoj da izađe iz sve nezavidnije privredne situacije, skoro svakodnevno se otvaraju nove afere s mirisom novca i korupcije. Hapšenja funkcionera i njihovih pomagača se umnožavaju, što samo ukazuje da je ova društvena pošast pustila duboke korene i da ju je kao neki otporni korov sve teže odstraniti.
Većina tih afera ima puteve koji vode ka bivšem premijeru Ivi Sanaderu, koji se nedavno iznenada vratio u politiku baš kao što je pre godinu i po dana iznenada napustio sve državne i političke funkcije. Reaktivirao je svoj mandat u Saboru i za sada – osim što oštro kritikuje vladu s Jadrankom Kosor na čelu (koju je lično doveo na tu funkciju) – ne preduzima neke konkretne korake protiv nje. Čak je juče glasao i za sporni budžet za 2011. godinu, pa se – u stilu teorija zavere – šire sumnje da je postigao dogovor da bude zaobiđen u aktuelnim istragama, pa će i on zažmuriti na neke stvari koje zna o nosiocima današnje vlasti.
Među uhapšenima, od kojih su neki bili i Sanaderovi bliski saradnici na visokim funkcijama, od juče je i direktor državnog Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost Vinko Mladineo, koji se sumnjiči da je takođe učestvovao u „isisavanju” novca od javnih i drugih preduzeća za potrebe HDZ-a i njegovih čelnika preko privatne firme „Fini medija”. Njena vlasnica Nevenka Jurak, kao i šef carine i višegodišnji blagajnik (glavni logističar HDZ-a) Mladen Barišić isti dan su pušteni iz pritvora da se brane sa slobode, pa se zaključuje da su verovatno Uskoku predočili ono što je istražitelje zanimalo o ovoj velikoj korupcionaškoj aferi.
Prema dosadašnjim procenama, preko „Fini medija” je na nezakonit način izvučeno i utrošen, ne zna se gde, preko 80 miliona kuna (blizu 11 miliona evra), od čega je dobar deo završio u privatnim džepovima.
Nedugo pre Mladinea uhapšena su i trojica rukovodilaca iz javnog preduzeća Hrvatske ceste, pod sumnjom da su na isti način preko „Fimi medija” oštetili to preduzeće za 26 miliona kuna (3,5 miliona evra).
Sve političke stranke u Hrvatskoj, inače, u punom su zamahu priprema za parlamentarne izbore, pa su tako opozicioni SDP, HNS, IDS i HSU juče u Kastvu kod Rijeke potpisali deklaraciju pod nazivom „Savez za promene”, kojom praktično ustanovljuju koaliciju koja će zajedno izaći na izbore i nadaju se, naravno, da će na njima preuzeti vlast.
Radoje Arsenić
objavljeno: 24.11.2010.
.jpg)
