Izvor: B92, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje za staljinistički proces
Prag -- U Pragu danas počinje prvo suđenje za staljinističke montirane političke procese iz 50-ih godina prošlog veka u Čehoslovačkoj.
Prvo suđenje je protiv jedne od tadašnjih tužitelji zbog pogubljenja Milade Horakove. Ta političarka iz predratne čehoslovačke nacionalno-socijalističke stranke uključila se tokom Drugog svetskog rata aktivno u pokret otpora i zbog toga završila u zatvoru.
Kada su 1948. godine komunisti došli na vlast, uhapsili su je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao nacistu i zajedno sa još tri partijska saborca pogubili 1950. godine.
Od "plišane revolucije" 1989. godine o smrtnoj kazni za Horakovu u montiranom procesu govori se kao o "pravosudnom ubistvu", ali tek sada je Ured za istraživanje i dokumentaciju zločina komunizma pripremio optužnicu za jedinu još živu od tužilaca - 86-godišnju "radničku tužiteljku" Ludmilu Brožova-Polednovu.
Za krivično delo, koje je okvalifikovano kao pomaganje da se počini višestruko ubistvo, Brožova-Polednovoj preti 15 godina zatvora.
Centralni komitet Komunističke partije Čehoslovačke je u proces protiv Horakove imenovao i jednu ženu za tužioca pošto se već sudi ženi.
Glavna kvalifikacija joj je, kako sama priznaje, bila što je studirala višu radničku pravnu školu i bila aktivna u dramskoj sekciji, pa se očekivalo da će poletno i efektno istupati pred sudom.
"Mene su tamo odredili da nešto naučim. Nisam ni smela sama da nastupam, samo sa nekim uglednim kolegom", rekla je ona u jednom intervjuu.
Optužena za pogubljenje Milade Horakove novinarima tvrdi da nije ni za šta kriva jer je želela da gradi takvu Čehoslovačku u kojoj neće biti nezaposlenih.
"Žao mi je samo što ovog suđenje nije bilo pre 17-18 godina dok sam još nešto imala u glavi", rekla je Brožova-Polednova.
To da pred sudom za pogubljenje Horakove staje starica i sasvim sporedan akter montiranog procesa izaziva kontroverze u češkoj javnosti.
Iako većina Čeha smatra da krivci za smrt Horakove treba da budu kažnjeni, oni veruju da bi bilo dovoljno da sud samo konstatuje da je kriva, a ne da je šalje u zatvor, tim pre što su najkrupniji zločini komunizma, kao poziv Moskvi da pošalje sovjetske tenkove u Čehoslovačku 1968. godine, ostali nekažnjeni.
