Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puste kuće od Gline do Dvora na Uni
Banija - Putem koji povezuje varošice Glinu i Dvor na Uni išle su kolone izbeglica sa Banije i Korduna u "Oluji" posle koje većina od njih ovuda više nije prošla. Početkom avgusta 1995. ovuda su se kretale kolone traktora s prikolicama, kamiona, konjskih zaprega, pešaka. Narod se povlačio pred hrvatskom vojskom, a put o kome je reč bio je i jedno od najvećih stratišta u najbržem etničkom čišćenju istoriji. Na nekoliko mesta kolone su presečene oružanim napadima što hrvatske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što bošnjačke vojske. Mada nije bilo nikakvog otpora, na najmanje dva mesta je učinjen masakr nad srpskim izbeglicama. Interesantno je da su ovi zločini mahom prećutani, a neke hrvatske televizije su presecanje kolone Kordunaša u blizini sela Roviška kod Gline i pucanje u goloruke civile pripisale komandi tadašnje Srpske vojske Krajine, koja je navodno bila nezadovoljna zbog povlačenja naroda.
Preživeo samo pogon "Plive"
Pre rata Glina je imala pamučnu predionicu, a pored tekstilne i pogone metaloprerađivačke, drvne i farmaceutske industrije. Preživeo je samo pogon zagrebačke "Plive" sa skromnom proizvodnjom. Od novih investicija u ovoj opštini ističe se veliki zatvor koji je izrastao iz predratnog Doma za maloletne prestupnike, a priča se da je izgrađeni veliki zid koji opasuje novi zatvor i najveća posleratna investicija u celoj Banovini, kako se sada u Hrvatskoj zove Banija.
Uz cestu do Dvora na Uni, u specifičnom prirodnom ambijentu obronaka velike šume i planine Šamarice i banijske pitomine, poređano je petnaestak sela iz kojih su đaci uoči zbega pohađali deset škola. Danas od Gline do Dvora ne radi ni jedna škola, a sve su školske zgrade napuštene. Meštani su izbegli, a vratili su se mahom starci. Na potezu pet sela: Dragotina, Donji i Gornji Klasnić, Brubanj i Brezovo Polje, od 1995. rođeno je samo jedno dete, danas trogodišnja Tina Đukić. Kada roditelji hoće da joj ispune želju da se poigra s vršnjacima mora na put od najmanje desetak kilometara.
Da je ceo kraj u izumiranju, govori i podatak da je devedesetih godina prošlog veka kroz pomenuta sela dnevno prolazilo sedamnaest autobusa na redovnim linijama, a danas nema ni jednog. Retke su kuće iz čijih se odžaka vije dim. U proseku se vratilo nešto više od 10 odsto predratnog stanovništva, i to u sela koja su pored puta, jer je tu prošla i struja. Dušan Medić kaže da je iz svog sela gotovo napuštenog Gornjeg Žirovca "sišao" u Komore zbog struje. U njegovom susedstvu živi Ljubica Trivanović, čija su deca u Srbiji. Stariji se ne žale na bezbednost, a najveći neprijatelj im je samoća. Zbog nje je Svetozar Stambolija tražio da mu se umesto u Kosni, gde mu je rodna kuća razorena, nova podigne u Komorama da bude bliže kćeri. Bez obzira na grupisanje, u Komorama se vije tek 11 dimova.
Kafana-motel "Kod Zoke"
Napuštena, ali atraktivna područja obilaze Zagrepčani, kupuju cela imanja i spremaju se za nekakav biznis. Nema dana da se po zaseocima ne vrzmaju nepoznati ljudi i raspituju se za kuće i imanja i trgovina je uveliko počela. Mada se čulo da je neki Rus kupio celo selo Gage kod Dvora, nismo dobili potvrdu te priče. Međutim, Zagrepčanin je pazario zaseok Beke, a Italijani zakupljuju lovišta po Baniji i vele da je to veoma unosan posao. Divlje svinje ovde su skoro već domaće životinje i riju oko kuća usred bela dana.
Radi lovnog turizma, ovde se životinje i veštački naseljavaju, pa čak i vukovi, saznajemo u kafani-motelu "Kod Zoke", najživljem mestu na banijskoj magistrali koja se nalazi u selu Trgovi. Ovde se može čuti da dobro radi fabrika keramičkih pločica u Rujevcu koja zapošljava 90 radnika. Od značajnije dvorske industrije radi još "Šumarija".
Kafanu koja ima i sobe za spavanje drži porodica Vujčić: Milan poznat po nadimku Zoka, njegova supruga Mira, a sin Perica i snajka Mara imaju tri sina - Milana, Marka i Đorđa. Sa bakom Danicom, Zokinom majkom, ovo je najbrojnija porodica u kraju. Oni već sada žive dobro od turizma i svakog vikenda gosti su im lovci iz inostranstva. Perica ističe jedan dobar znak. U Rujevcu deluje prvi srpski nogometni klub u posleratnoj Hrvatskoj. Takmiči se u Županijskoj ligi i postiže solidne rezultate. Možda jedna lasta može bar da nagovesti proleće.
[objavljeno: ]
