Izvor: S media, 12.Nov.2010, 22:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ogromna pobeda integracija srpske zajednice

Mirna integracija srpske zajednice u hrvatski projekt zajedničkog suživota predstavlja "ogromnu pobedu", izjavila je danas u Erdutu hrvatska premijerka Jadranka Kosor.

Na svečanosti obeležavanja 15. godišnjice potpisivanja Erdutskog sporazuma, predsednik Ivo Josipović je naglasio da je "sporazumom sprečeno dalje prolivanje krvi, a da svi imamo obavezu da istražimo i kaznimo ratne zločine".

On je dodao da "gradjani Hrvatske mogu biti ponosni na ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je postignuto Erdutskim sporazumom".

Skupu pod nazivom "Budućnost Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema", održanom pod pokroviteljstvom hrvatske vlade, prisustvovali su i predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić i potpredsednik Vladimir Šeks, kao i bivša predsednica Nacionalnog odbora za uspostavljanje poverenja Vesna Škare-Ožbolt, prelazni upravitelj UNTAES-a za hrvatsko Podunavlje Žak Pol Klajn, bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt i mirovni posrednik UN, norveški diplomata Torvald Stoltenberg.

Od predstavnika srpske zajednice tu su bili predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, predsednik Zajedničkog veća opština Dragan Crnogorac, šef Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović i drugi manjinski i stranački aktivisti, kao i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević.

Pre skupa otkrivena je i nova tabla s tekstom sporazuma.

"Sećamo se dana kad je doneta odluka o otvaranju nove stranice Hrvata i Srba, na osnovu prava Hrvatske na teritorijalnu celovitost i prava Srba da budu sastavni, aktivni i uvaženi faktor u hrvatskoj domovini", rekla je Kosorova.

Premijerka je, istovremeno, podsetila na "državničku viziju Franje Tudjmana, koji je trasirao put pomirenja", ali i na mnoge učesnike tog procesa, koji su u Hrvatskoj i u Srbiji.

"Hrvatska uskoro ulazi u Evropsku uniju i kao članica će podržati susede da postanu delom te zajednice, ne zbog pitanja ugleda već već zbog istinskog prihvatanja zajedničkih vrednosti i i zauzimanja za njihovo sprovodjenje", rekla je premijerka.

Kosorova pozdravila dolazak Tadića u Vukovar

Prema njenim rečima, "mirna reintegracija ostaće zapamćena kao najuspešnija mirovna misija Ujedinjenih nacija, sa jasnim rokovima i ciljem, za koju su najzaslužniji glavni protagonisti - stanovnici tog područja koji su bili za mir".

Kosorova je ukazala na jačanje saradnje sa susedima, o čemu je nedavno razgovarala i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Vukovaru, a ranije s madjarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Prelazni upravitelj UNTAES-a za hrvatsko Podunavlje Klajn je rekao da je "od nečeg na papiru nastao mir" i dodao da je ponosan na svoju ulogu.

Kao ključne ljude on je naveo Galbrajta, Stoltenberga, predstavnika hrvatske vlade Ivicu Vrkića, Vesnu Škare Ožbolt i Stanimirovića, za koga je rekao da je pomagao uz rizik od ekstremista.

Galbrajt je rekao da je uspeh zavisio od toga hoće li Hrvatska biti uskogrudo nacionalistička ili moderna evropska zemlja s kulturom tolerancije za sve nacije.

"U trenutku kad se potpisivao sporazum, to nismo znali. Petnaest godina posle sve je potpuno jasno. Hrvatska je savremena evropska zemlja. Njena saradnja s Hagom bila je primerna, kao i nastojanja da svi zločini budu kažnjeni. Hrvatska je daleko dogurala, a sjajan je akt pomirenja i kad se srpski i predsednik Borit Tadić izvinio", rekao je Galbrajt.

"Erdutski sporazum stvorio je pretpostavke za mirnu reintegraciju, nastavak normalnog života, povratak 92.000 prognanika i obnovu, u koju je Vlada uložila 12,7 milijardi kuna (1,728 milijardi evra)", rekao je ministar poljoprivrede Petar Čobanković, koji je s Vrkićem i Stanimirovićem otkrio novu tablu.

Sporazum su 12. novembra 1995. u Erdutu i Zagrebu potpisali tadašnji šef kabineta predsednika Franje Tudjmana Hrvoje Šarinić i šef srpske pregovaračke delegacije Milan Milanović, a svedoci su bili američki ambasador Galbrajt i mirovni posrednik UN Stoltenberg.

Sporazum je potpisan na osnovu dogovora Tudjmana i Slobodana Miloševića na mirovnoj konferenciji u Dejtonu.

U 14 tačaka tim sporazumom, izmedju ostalog, utvrdjen je prelazni period od jedne do dve godine pod kontrolom UN, prelazna uprava UNTAES-a i formiranje višenacionalne policije, organizovanje lokalnih izbora i demilitarizacija u roku od 30 dana nakon razmeštanja medjunarodnih snaga.

Sanader napao Kosorovu

Sedam stavki sporazuma odnosilo se na zaštitu ljudskih prava, povratak izbeglica i prognanih, povraćaj imovine ili odštetu.

Sporazumom je predvidjena adekvatna zastupljenost Srba u organima lokalne uprave i državnim i javnim službama, korišćenje srpskog jezika i pisma, srpske vaspitne, obrazovne i kulturne ustanove, uključujući i srpske osnovne i srednje škole po posebnim programima.

Predvidjeno je i formiranje Zajedničkog veća opština, koje su činile opštine sa srpskom većinom kao značajan oblik političke autonomije.

Velik broj Srba koji su bili u izbeglištvu iskoristio je priliku da napravi lične karte i druge hrvatske dokumente, što im je olakšalo povratak i ostvarenje prava.

(Tanjug)

Nastavak na S media...