Izvor: Press, 27.Okt.2012, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miruj srce, ne tuci tako ludo
Oko dva odsto građana Srbije ima aritmiju, a procenjuje se da će se taj broj
u narednim decenijama udvostručiti
„Preskakanje" ili „lupanje" srca, oseĆaj da zastane i napravi „pauzu" najČeŠĆi su izrazi kojima se svakodnevnim reČnikom opisuju srČane aritmije. Reč je o odstupanju od normalnog srčanog rada koje najčešće pogađa jači pol, mada lekari upozoravaju da će nakon četvrte decenije života svakoj četvrtoj osobi pre ili kasnije srce početi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ubrzano da lupa, pa je nazivaju nezaraznom kardiovaskularnom epidemijom.
Smatra se da trenutno oko dva odsto ukupne populacije građana Srbije ima aritmiju, a procenjuje se da će se njena učestalost u narednim decenijama udvostručiti. Ukoliko se ne leči pravilno i uporno, u velikoj meri povećava rizik od moždanog udara, koji se često završava fatalno ili ostavlja razorne posledice i trajni invaliditet.
Dr Tatjana Potpara, načelnica Odeljenja intenzivne nege u aritmologiji Klinike za kardiologiju KCS, upozorava da kod nas ne postoji dovoljna svest o tome i da je neophodno uložiti dodatne napore kako bi svaki oboleli dugoročno bio lečen.
- Svako odstupanje od normalnog srčanog rada spada u srčane aritmije. Poremećaji srčanog ritma mogu da budu povremeni, u vidu kraćih ili dužih epizoda ili hronični. Najčešći oblik srčane aritmije jesu tzv. ekstrasistole - pojedinačni prevremeni srčani otkucaji praćeni osećajem „preskakanja" u radu srca ili prolazne „praznine" u grudnom košu. Kada srce duže od 30 sekundi neprekidno radi ubrzano, u mirovanju ili tokom blage fizičke aktivnosti, najčešće je u pitanju tzv. dugotrajna srčana tahiaritmija - objašnjava naša sagovornica, i dodaje da postoji nekoliko vrsta tahiaritmija.
Uzrok nezdrav život
Uzroci aritmije su mnogobrojni. Najčešće se javlja u kombinaciji sa drugim srčanim oboljenjima, mada 10 do 30 odsto obolelih osoba nema nijedno prepoznatljivo srčano ili drugo oboljenje. Dr Potpara ističe da je kod ovih osoba, u principu, rizik od komplikacija aritmije manji u odnosu na osobe sa pridruženim srčanim oboljenjima i dodaje da su najčešći uzrok njenog javljanja nezdrave navike.
- Pušenje, preterana konzumacija alkohola i kofeina, nedostatak sna, preobilni obroci, kao i gojaznost i šećerna bolest, značajno olakšavaju pojavu atrijalne fibrilacije kod osoba kod kojih i inače postoji neka vrsta predispozicije. Veća učestalost ove aritmije opisana je i kod izrazito visokih i mršavih osoba, kao i kod profesionalnih sportista - objašnjava naša sagovornica, i dodaje da osobe muškog pola imaju veću sklonost u odnosu na žene.
- Međutim, u ukupnom broju obolelih žene odnose prevagu, najverovatnije zbog toga što im je prosečan životni vek duži. Takođe, smatra se da će, počevši od 40. godine života, svaka četvrta osoba pre ili kasnije u životu dobiti atrijalnu fibrilaciju. Učestalost ove aritmije raste sa svakom decenijom života - kaže dr Potpara.
Dva osnovna terapijska cilja jesu sprečavanje komplikacija i otklanjanje ili bar ublažavanje simptoma aritmije. Ranije se smatralo da je lečenje uspešno samo kada se postigne uspostavljanje i dugoročno održavanje normalnog srčanog ritma. Međutim, to se u praksi ne ostvaruje lako, a i brojne studije su pokazale da se uprkos terapiji i dalje javljaju epizode aritmije.
Lečenje je izazov za lekare
Dr Potpara ističe da je lečenje izazov za lekara i zahteva aktivnu saradnju obolelog, a pažnja se usmerava na kontrolu brzine srčanog rada tokom aritmije.
- U poslednjih desetak godina došlo je do velikog napretka u takozvanom nefarmakološkom lečenju atrijalne fibrilacije kateter-ablacijom u unutrašnjosti srca. Ovom metodom se postiže veći uspeh u održavanju normalnog srčanog ritma u poređenju s lekovima, ali je metoda još daleko od masovne primene. Procedura je invazivna, traje nekoliko sati, često je neophodno da se posle nekog vremena ponovi radi postizanja potpunog uspeha i efikasnija je kod mlađih osoba kod kojih nije došlo do većih strukturnih oštećenja srčanog mišića usled dugotrajne aritmije ili pridruženih srčanih oboljenja. Kod takvih bolesnika kateter-ablacijom se često postiže trajno izlečenje - kaže dr Potpara i dodaje i da se već nekoliko godina u mnogim zemljama primenjuju dve nove grupe oralnih antikoagulantnih lekova čije je dejstvo stabilnije i ne zahteva česte laboratorijske kontrole.
- Ovi lekovi su jednako efikasni kao 'stari' antikoagulansi (neki su i efikasniji), a znatno su bezbedniji kada je u pitanju rizik od najtežih krvarenja. Krajem godine jedan od tih lekova trebalo bi da postane dostupan i u Srbiji - kaže dr Potpara.
Simptomi
Osećaj ubrzanog i nepravilnog srčanog rada
Nedostatak vazduha
Brzo zamaranje i malaksalost
Bol u grudima koji može da imitira anginu pektoris
Izraženo gušenje
Oticanje potkolenica i trbuha
Nesvestica, kratkotrajni ili potpuni gubitak svesti
