Izvor: RTS, 10.Jan.2016, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matematika migrantskog talasa
Dok se u Austriji razmišlja kako dalje, političkim elitama u Nemačkoj polako sviće da možda nema dalje. Neredi u novogodišnjoj noći i juče u Kelnu predstavljaju se kao preteće, na sreću još uvek kratke epizode sloma bezbednosnog integriteta jednog grada. U obe zemlje, vreme odluke je sve bliže.
Iako će službene statistike biti dostupne tek u februaru, u austrijskom Ministarstvu unutrašnjih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << procenjuju da broj podnetih zahteva za azil prošle godine iznosi više od 90.000. Istovremeno, na putu ka Nemačkoj, kroz malu alpsku republiku prošlo je skoro 700.000 migranata.
Zima nije smanjila pritisak izbeglica na austrijskoj granici prema Sloveniji. Samo drugog januara, na prelazu Šentilj-Špilfeld na austrijsku stranu je prešlo 3.220 potencijalnih azilanata.
"Moramo polaziti od toga da će se ovaj trend nastaviti u 2016", kaže za RTS Aleksander Marakovic, glasnogovornik austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Nema nam druge, jednostavno moramo tražiti rešenja, zajednički u Evropi", poručuje Marakovic.
Na pitanje da li bi zbog pooštravanja izbegličke politike u Austriji i Nemačkoj moglo doći do zastoja na Balkanskoj ruti, do haotične situacije u kojoj pridošli migranti ne mogu ni napred, ni natrag, austrijska egzekutiva odgovara profesionalno - učinićemo svi sve da to sprečimo, regionalna saradnja je vrlo efikasna.
"Mislim da sve zemlje u regionu imaju interesa da paze da do toga ne dođe. Moramo raditi na svim nivoima, na svim stranama da sprečimo takav mogući scenario u bilo kojoj zemlji. Garancija da se takvo nešto neće dogoditi, naravno ne postoji, zato što usmeravanje migrantskog talasa zavisi od dosta spoljnih faktora. Ali isto tako, kod svih zemalja duž balkanske rute postoji iskreni interes da se takav razvoj spreči", kaže Marakovic.
Sutra je novi dan
Vladajući politički blok u Austriji, koga čine socijaldemokratska i konzervativna narodnjačka stranka, i dalje se drži zajedno, praktično još jedina evropska vlada na kursu koji je zacrtala nemačka kancelarka Merkel.
I tamo, kao i ovde, međutim, pravilo "bez gornje granice u 2016." ostaje predmet stalnih preispitivanja i političkih sporova.
Svima je jasno da još jednu godinu kao što je bila prošla austrijske institucije neće preživeti bez ozbiljnih lomova. Dilema da li pravo na azil spada u temeljna ljudska prava, ili svoju granicu nalazi u faktičnom stanju, sve se češće čuje.
Beč na to nema odgovora, već ga očekuje iz Berlina. Uoči Božića, konzervativni potpredsednik vlade Miterlehner je tražio postavljanje gornje granice na 90.000 do 100.000, ali se, odmah nakon praznika, ne po prvi put, povukao i rekao da nije tako mislio.
Zaključak je da će Austrija biti srećna ako broj pridošlica ostane na nivou prošle godine.
Čekajući na Berlin, Beč se nosi sa nezadovoljstvom političke baze iz provincija, takozvanih "Lender" (devet na broju). Pokrajinski guverneri se dele ne toliko po partijskoj pripadnosti, već po izloženosti svojih provincija.
Konzervativni guverner Salzburga Haslauer, provincije kroz koju je prošlog decembra na putu za Bavarsku dnevno prolazilo 4.000 izbeglica, smatra da je pravo na azil obična misaona konstrukcija koja svoje granice ima u realnim kapacitetima.
Haslauer - koji je od prvog januara predsednik federalnog veća guvernera - dobija podršku iz Burgenlanda. Tamo vlada socijaldemokrata Nisl, ali, na konstantni užas republičkih i bečkih socijaldemokrata ne sam, već u koaliciji sa Štrahevim slobodnjacima (FPÖ).
Iako to ovde niko ne izgovara rado, barem ne javno, Burgenland je spasen od haosa tvrdom izbegličkom politikom mađarskog premijera Orbana. Nisl sa svoje strane čini sve, uključujući i politički pakt sa Štraheom, ne bi li sprečio da mu se još jednom ponove uslovi iz avgusta i septembra prošle godine.
Socijaldemokratski guverner austrijske Koruške Peter Kajzer je čvrsto na liniji službenog Beča. Kajzer je pre dva dana izašao u javnost sa planom u sedam tačaka. Opet ništa novo i sve difuzno, ali iz nekog razloga vrlo prisutno u medijima.
Po tom planu, azil se traži samo u centrima na spoljnim granicama Unije, postupak se ubrzava, odbijeni se brže proteruju a prihvaćeni brže raspodeljuju, dok se njihove obrazovne i radne kvalifikacije proveravaju po hitnom postpupku pre integracije u tržište rada.
Ali, problematične tačke plana upadaju u oči: takozvani "hotspots" se mogu organizvati ne samo na granici, već i duž čitave balkanske rute, što bi zemlje kao Srbiju moglo ostaviti sa desetinama hiljada migranata bez administrativne mogućnosti da ih pusti dalje, ili vrati natrag.
Brže proterivanje o kome govori guverner austrijske Koruške je takođe nemoguće, jer, na primer, sa kim potpisati međudržavne ugovore u Siriji, Iraku, Libiji ili Avganistanu? Da bi se neko isterao iz zemlje, treba ga prvo pronaći, a to više nije tako jednostavno.
Upravo je to iskustvo kroz koje su nemačke vlasti prolazile prošle godine. Prema službenim nemačkim statistikama iz oktobra, za 200.000 migranata je potvrđen status "ne zadovoljava uslove dodele azila"; za polovinu tog broja je 2015. bila predviđena mera proterivanja.
Ostvarena je tek desetina, i to uglavnom zato što se radilo o organizaciono i formalno neproblematičnom povratku u evropske zemlje, Romima iz Srbije i Albancima s Kosova i Albanije.
Stranci u noći
Nisu retki primeri prisilnog optimizma, uglavnom u elektronskim medijima, gde usamljeni primeri uspešne integracije izbeglica u nacionalna tržišta rada dobijaju nadprosečni tretman.
Istina je da Nemačka sa 4,5 odsto ima najnižu stopu nezaposlenosti u Evropskoj uniji, ali Austrija je pre samo nekoliko godina imala još manju, negde oko tri odsto, dok je sada na 5,6 odsto, sa tendencijom stalnog rasta.
Brza radna integracija azilanata, u situaciji u kojoj i socijalni partneri na tržištu rada priznaju da pridošlice, protivno prvim optimističnim očekivanjima, do 80 odsto poseduju niže ili nikakve radne kvalifikacije, ima potencijale socijalnog bumeranga.
Na sve to, i u Austriji su se pojavili prvi simptomi neobične epidemije seksualnih prepada na žene. Prestupnici su u visokom broju sveži azilanti.
Dimenzije tog fenomena su u Austriji - ispod 10 - neuporedivo manje od onih u Nemačkoj, gde je do juče u Kelnu podneto preko 470 takvih prijava, ali povezanost kriminalne mustre tamo i ovde je jasna.
Policija u Kelnu, pre svega niže organizacione strukture ispod smenjenog šefa gradske policijske egzekutive Volfganga Albersa, govore o "organizovanom haosu" u novogodišnjoj noći.
Za razliku od policije koja reaguje iz refleksa povređenog profesionalnog ponosa, onaj deo austrijske i nemačke javnosti koji se u toku migrantske krize profilisao kao "humanistički", odnosno popustljiv prema sitnim kulturološkim razlikama, koristi sada "kelnski slučaj" da bi otvorio javnu debatu o "strukturnom seksizmu" u evropskim društvima.
Time što se pažnja javnosti skreće na generalne ostatke "mačizma" u evropskim kulturama, seksualnim prepadima iz Kelna u silvestarskoj noći uzima se njihova kriminalistička ekskluzivnost. Jer, prema tom tumačenju, žene ionako svi maltretiraju kad se zanesu i opuste.
Strah od islamističkog terora je doček Nove godine na otvorenom pretvorio u bezbednosni rizik. Slobode i prava nekih muških azilanata iz muslimanskih kultura počela su da ograničavaju davno stečena prava i slobode žena da same izađu na ulicu.
Od prvog januara, promene ustavnog zakona u Austriji ograničavaju prosleđivanje informacija koje se tiču javnog mira, reda i bezbednosti. Tek 10 dana u Novoj godini, evropski princip otvorenog društva se sve češće nosi sa posledicama "ograničavanja" svih vrsta.
.jpg)
