Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kombi za đake pešake
Deca do škole u rodnom mestu Petra Kočića sve do ove zime pešačila su 24 kilometra
Banjaluka – Sve do ove zime, poslednjih godina, iz sela Pavići, udaljenog 50 kilometara od Banjaluke, đaci su išli 12 kilometara peške do najbliže Osnovne škole „Petar Kočić” u Stričiće, rodno mesto Petra Kočića, i još toliko kilometara nazad do kuće. Sada ova 24 kilometara prelaze sedeći u kombiju.
– Do sada smo, sve ukupno, u oba pravca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dnevno pešačili i po osam sati. Zimi su nam prtinu pravili roditelji. Kad se samo setim kako je bilo buditi se zorom sa petlovima i gaziti sneg do pasa, sva se ukočim, a sada nam do škole kombijem ne treba više od pola sata – kaže učenica Desa Mačkić.
Putnici u školskom kombiju su još i Rada, Dragoljub, Gordan i Siniša. U sećanju će im ostati mukotrpni dani pešačenja i strahovanja od divljih zveri. Odahnuli su i roditelji đaka pešaka.
– Ovo je najbolje što se moglo dogoditi ove godine ovde u srcu Zmijanja. Jesenas smo proslavili dolazak asfalta u Paviće i Viluse, a kada je krenuo školski kombi radosti nije bilo kraja. Divan čovek je i ovaj vozač Milan Džombić. Pun je razumevanja za ovu našu decu. Hvala svima koji su doprineli uvođenju ovog kombija za prevoz đaka na Zmijanju – kaže Drago Savić iz Pavića, otac đaka Dragoljuba.
Školski kombi, koji svakog radnog dana kreće zorom iz Banjaluke u Paviće, i nazad, nikad nije prazan. Uvek se nađe neko na Manjači, da ide poslom u Mesnu zajednicu Stričiće ili u Banjaluku u kojoj se, sa ovog područja, školuju deca u srednjim školama i fakultetima. Ponekad to sve izgleda kao u filmu „Ko to tamo peva”, sa puno torbi „šarenica”, napunjenih pršutama i skorupom, da deca u gradu ne gladuju.
R. Milović
[objavljeno: 23/01/2008]
