Izvor: Politika, 31.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga gluposti bez političara
U Drvaru postoji udruženje koje se bavi skupljanjem gluposti, a koje je ustoličio nekadašnji oficir Titove vojske i „ibeovac” Krste Bulovan. Danas Krstinu „zbirku” popunjava šeret Đuro Pećanac
Drvar – Bio je u Drvaru neki Krste Bulovan. Za onog rata Titov partizan, a posle – ibeovac. Tamnovao je na Golom otoku. Jedni kaži – nizašta, a drugi, opet – „dobio je što je i zaslužio”.
Elem taj Krste, nekako pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam kraj onog rata i još kao oficir Titove vojske, počeo je, i to javno, čačkati po nečem u šta se nije smelo ni gledati. I zbog toga i nastradao.
Krste je, naime, u neku šihtericu do koje je došao u napuštenom švapskom magacinu, tada upisao govor nekog seoskog aktiviste, skojevca, koji je gladnom, žednom, bosom i golom narodu, na zboru kod seoske zadruge, obećavao brda i doline. Pričao je i to da će „kada bude suša, ruski avioni sa buradima punim vode nadletati bašče i lončićima sipati vodu".
Bila je to prva glupost koju je Krste upisao u svoju šihtericu. Među brojnim drugim, koje je kasnije knjižio, bila je i priča o Krstinom komšiji koji je „čekao da se na bojleru upali zeleno svetlo kako bi se tek onda mogao okupati". Siroti komšija nikada pre nije bojlera ni vidio.
Glupostima se Krste bavio sve dok, pred početak poslednjeg rata, nije i sam skončao. U šihterici, koja je bila pretesna za sve gluposti do kojih je Krste za života došao, ostala je upisana i priča o nekom Vici Kelečeviću koji je napravio pod kućom novi klozet. Iste noći komšije dođu pa taj klozet prenesu na mesto gde je njegov kum Mile Bulovan imao neki stari, dotrajao i sklepan od okoraka. Tako se kum Mile preko noći dočepao novog klozeta, a Vico mesta u Krstinoj šihterici... Tu je i priča o Milkanu Rodiću u bratu mu Đuranu. Milkan je, naime, razbacao đubre po njivi koja je bila prekrivena sa malo snega. Kada je taj sneg okopnio, video je da je pođubrio njivu brata mu Đurana sa kojim je bio u zavadi...
I tako redom. Na stotine ovakvih i drugih gluposti upisao je u svoju šihteriocu Titov oficir i ibeovac Krste Bulovan.
Kada je umro, Krstin posao nastavio je komšija mu Đuro – Đuka Pećanac. Šeret ko i Krste.– Danas smo, za razliku od Krstinog vremena, ustrojili pravila i uslove koji se moraju ispuniti kako bi se ušlo u našu knjigu. Moraš, pre svega, biti normalan i umno zdrav. I da niko pre tebe nije načinio sličnu glupost... Glupost moraju prijaviti autori, a nikako neko drugi. Član našeg udruženja ne sme biti političar jer bi onda naša knjiga bila krcata i to za veoma kratko vreme – smeje se Đuka pominjući i neke od svežijih provala novih članova udruženja.
Branko Rokvić, nakon lova, hteo je da osuši municiju koja je u šumi pokisla. Zakunjao je i zaspao, dok se municija „sušila” na šporetu. Pošto je vatra dohvatila barut, počela je pucnjava koja je probudila Branka. Onako bunovan poče vikati – „bežimo eto opet onih iz devedeset i pete"... Neki Nikola Zeljković iz Trubara prikupio je šezdeset kilograma krompirove zlatice. Neko mu rekao da je Italijani otkupljuju. Kada je doneo u Drvar na mesto otkupa, smehu nije bilo kraja... Da ne bi svake godine krečio svoje šljive, Racina iz Resanovaca stabla je oblepio tapetama... Milan Babić ubedio je svoga komšiju da se u Cepterovom lavoru noge peru bez vode...– Danas nam je najteže odrediti ime našem udruženju. Predloga za to nema ni izbliza koliko i članova. A njih je koliko hoćeš. Konkurencija je neverovatno velika. A i kako ne bi bila u kakvom vremenu živimo – pita se na kraju Đuro Pećanac predsednik Udruženja skupljača gluposti u Drvaru.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 01/08/2008.]
