Izvor: RTS, 08.Nov.2015, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska broji glasove, SDP i HDZ izjednačeni, preko "Mosta" do nove vlade?
Oko 7.000 biračkih mesta u Hrvatskoj zatvoreno je u 19 časova. Na osmim parlamentarnim izborima pravo glasa imalo je 3,8 miliona građana, a tokom celog dana beležen je veliki odziv. Izlazne ankete pokazuju da su vladajući SDP i opozicioni HDZ trenutno izjednačeni.
19.10 - Prve izlazne ankete pokazuju da su SDP i HDZ osvojili po 56 mandata u Saboru.
19.00 - Zatvorena biračka mesta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />Za mesto u hrvatskom Saboru, u kome sedi 151 poslanik, borilo se više od 2.300 kandidata na 166 lista. Državna izborna komisija je prve preliminarne rezultate najavila za 22 časa.
Prema prvim izlaznim anketama, SDP-ova koalicija "Hrvatska raste", aktuelnog hrvatskog premijera Zorana Milanovića, i HDZ-ova "Domoljubna koalicija" Tomislava Karamarka, izjednačeni su po broju glasova.
Rezultati izlazne ankete, koju je za HRT uradila agencija Ipsos Plus, govore da su obe stranke osvojile po 56 mandata, dok je treća snaga "Most" sa 18 poslaničkih mesta.
Lideri "Mosta" su uoči izbora potpisali izjavu na osnovu koje posle izbora oni ne bi u koaliciju ni sa HDZ-om ni sa SDP-om.
Prema anketama po tri mandata idu Istarskom demokratskom saboru i Živom zidu, mladog Ivana Vilibora Sinčića, koji je na poslednjim predsedničkim izborima osvojio 16,5 odsto glasova.
Po dva mandata osvojila je stranka zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića i stranka osuđenog za ratne zločine Branimira Glavaša.
Ako se rezultati obistine, to znači da stranka bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića nije prešla cenzus.
Glavno pitanje je kome će hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović poveriti mandat za osnivanje vlade s obzirom na to da po hrvatskom ustavu mandat ne mora da se da onom ko osvoji najviše glasova, već onome za koga hrvatska predsednica proceni da ima najveći koalicioni potencijal.
Sto četrdeset zastupnika u Saboru biralo se u 10 izbornih jednica u Hrvatskoj, tri je birala dijaspora, a osam pripadnici nacionalnih manjina.
Od mesta za nacionalne manjine, najmanje tri pripada srpskoj nacionalnoj manjini.
Manjine su mogle da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivališta u nekoj od deset izbornih jedinica za opšte liste.
Tokom kampanje izbori su ocenjeni kao neizvesni, bez apsolutnog pobednika, jer je među vodećim strankama HDZ-om i SDP-om minimalna razlika.
Na osmim parlamentarnim izborima, koje je pratilo 13.000 posmatrača, pravo glasa imalo je 3,8 miliona građana.
Prvi put birači su mogli da koriste preferencijalni glas, što znači da na listi za koju budu glasali, mogu zaokružiti i ime kandidata kojem daju prednost pred svim ostalima sa te liste.
