Izvor: B92, 24.Mar.2010, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ECRE: Problemi povratka u Hrvatsku
Brisel -- Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE) ocenio je u najnovijem izveštaju da i dalje postoje problemi za povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku.
Kao najveće probleme ECRE izdvaja to što hrvatske vlasti onemogućavaju ostvarivanje ranijih stanarskih prava izbeglica ili dobijanje obeštećenja za gubitak tog prava.
U izveštaju, koji je danas u Briselu predstavio generalni sekretar ECRE Bjarte Vandvik, navodi se da u Srbiji i dalje živi oko 70 000 srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbeglica iz Hrvatske i 27 000 Srba koji su u vreme ratnih sukoba 90-ih godina izbegli iz BiH.
Evropska komisija je u izveštaju za 2009. ukazala na to da je za pregovore o članstvu Hrvatske u EU jedan od uslova i rešavanje pitanja povratka srpskih izbeglica.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je juče, posle razgovora sa šefom hrvatske diplomatije Gordanom Jandrokovićem, u Briselu, ukazao na nužnost da vlasti u Zagrebu osetno poboljšaju reformu pravosuđa, bitku protiv korupcije, da osnaže temeljna, manjinska prava i pravo na povratak izbeglica.
Ukazao je takođe na to da Zagreb treba da pospeši saradnju s Haškim sudom i istrage i suđenja za ratne zločine.
Prema zaključku ECRE, koji okuplja 69 nevladinih organizacija u celoj Evropi, koje se bave pitanjima izbeglica i prognanih lica, "politika vlasti Republike Hrvatske prema izbeglim Srbima, od završetka sukoba 1995. do danas, predstavlja najveću prepreku zatvaranju izbegličkog poglavlja u regionu".
"Određeni rezultati u povratku urbanih Srba, bivših nosilaca stanarskih prava, postignuti su tek u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući insistiranju predstavnika međunarodne zajednice".
"Mere za rešavanje problema povratka bivših nosilaca stanarskih prava u Republiku Hrvatsku, međutim", upozorava ECRE, "nisu zasnovane na primeni međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i ispunjavanju međunarodno preuzetih obaveza Republike Hrvatske".
"Brojne ključne pretpostavke za održiv povratak još ne postoje", a "bivšim nosiocima stanarskih prava ne priznaje se pravo na povratak u domove u kojima su prebivali pre početka oružanih sukoba", stoji u izveštaju.
Takođe se kaže da se srpskim izbeglicama "ne priznaje stečeno pravo na otkup tih stanova pod povlašćenim uslovima koje su ostvarivali ostali nosioci stanarskih prava, ali i oni kojima je takav otkup omogućen, iako nikada nisu bili nosioci stanarskih prava".
Srpskim izbeglicama se "ne vraća pokretna imovina koja je stavljena pod privremenu upravu Republike Hrvatske, niti im se priznaje pravo na pravednu nadoknadu".
U izveštaju se navode podaci i zaključci UN, Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija i predočava da je "zaštita stečenih i ljudskih prava bivših nosilaca stanarskih prava pred sudovima Republike Hrvatske krajnje problematična i, pokazalo se, gotovo nepostojeća zbog negativnih političkih uticaja".
"Pod takvim uticajima formirao se zakonski okvir i sudska praksa", ističe ECRE.
"Međunarodna zajednica zato", kako se ističe, "ne bi smela da zatvara oči pred dugogodišnjim problemom izbeglih i proteranih, bivših nosilaca stanarskih prava iz Republike Hrvatske".
Ova sveevropska organizacija poziva Evropsku uniju i druge aktere u međunarodnim odnosima da iskoriste sav svoj autoritet i da "političkim i pravnim sredstvima jasno ukažu vlastima Republike Hrvatske na potrebu rešavanja problema izbeglih i raseljenih nosilaca stanarskih prava".
To bi bilo u skladu sa međunarodnopravnim okvirom i međunarodnim obavezama koje je Republika Hrvatska preuzela, navodi ECRE.
Dodaje se da je "pravično rešenje za bivše nosioce stanarskih prava nužno ne samo zbog iskazanih namera i potrebe da se trajno zatvori izbeglički dosije, već i zbog doprinosa pomirenju i uspostavljanja dugoročne stabilnosti i saradnje država u regionu".
Izveštaj ECRE je izrađen zajedno sa Grupom 484 i Centrom za mir i pravne savete i psihosocijalnu pomoć iz Vukovara.
