Izvor: B92, 01.Mar.2008, 04:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik protiv "bonskih ovlašćenja"
Milorad Dodik (FoNet)
Banjaluka, Sarajevo -- Milorad Dodik izjavio da RS ne prihvata da OHR koristi "bonska ovlašćenja" za smenu zvaničnika ili nametanje propisa.
"Kad god se potegne za tim ovlašćenjima, mora se računati da smo mi spremni da se tome suprostavimo do kraja", kazao je premijer Republike Srpske gostujući sinoć u programu Radio-televizije RS, nakon povratka iz Brisela. Veće za implementaciju mira u BiH odlučilo je u sredu u Briselu da se mandat >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Visokog predstavnika u BiH produži do daljnjeg.
Pred vlasti u BiH Veće je postavilo nekoliko uslova i ciljeva koje treba da ispune.
Premijer RS smatra da se u strukturi Kancelarije visokog predstavnika "nagomilalo mnogo ljudi, pre svega lokalnih iz Sarajeva, koji u OHR unose neke političke ideje i platforme iz samog Sarajeva", poručujući da vlasti RS više neće sarađivati ni na jednoj reformi koju bude kreirao OHR.
Bosić: BiH u dubokoj krizi
Predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić izjavio je danas da je BiH u još dubljoj političkoj krizi nego ranije, što potvrduje i odluka Veća za implementaciju mira da OHR-u produži mandat u ovoj zemlji.
Bosić je na konferenciji za novinare rekao da je odlukom o produžetku mandata OHR-a "jasno dato na znanje da Evropska unija ne namerava uskoro da BiH primi u svoje redove".
Dodik je rekao da dogovor o reformi policije, sadržan u Mostarskoj deklaraciji, "ne zadire u ingerencije RS, ne spori policiju RS i njene nadležnosti, kao ni njeno finansiranje", dodajući da će Savez nezavisnih socijaldemokrata podržati u parlamentu BiH zakon o reformi policije.
"Nećemo prihvatiti nikakve amandmane jer je politički dogovor ispoštovan. To što Stranka demokratske akcije neće da ga podrži, to je njihova stvar", rekao je on.
On je optužio SDA da je odustajanjem od Mostarske deklaracije izazvala situaciju u kojoj je Veće produžilo mandat OHR u BiH.
Premijer RS smatra da BiH u narednom periodu treba da se usmeri na evropske integracije, ističući da se usvajanjem zakona o reformi policije stvaraju svi neophodni uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Dodik je kazao da su predstavnici zemalja članica Veća ignorisali problem Kosova, ne želeći da dovode u vezu jednostrano proglašenje njegove nezavisnosti sa situacijom u BiH.
On je poručio da se situacija na Kosovu reflektovala na stanje u BiH, dodajući da je parlament RS usvojio rezoluciju u kojoj zahteva da bošnjački i hrvatski predstavnici u Skupštini BiH priznaju postojanje RS.
Prema njegovim rečima, ako do tog priznanja ne dođe, "RS će razmisliti kako će dalje".
Špirić: Deklaracija PIK-a dobra za BiH
Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić izjavio je danas da je deklaracija Saveta za implementaciju mira (PIK), usvojena pre dva dana u Briselu, dobra za BiH, a da sada sve strane u ovoj zemlji treba da ispune obaveze koje su pred njih postavljene.
Špirić je na konferenciji za novinare ocenio da je PIK svojom deklaracijom "snažno potvrdio Dejtonski mirovni sporazum" i pozvao političare u BiH da se okrenu budućnosti kako bi se stvorila mogućnost gašenja Kancelarija visokog predstavnika međunardone zajednice.
Prema njegovim rečima, pre toga je potrebno da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da se učini sve da zemlje članice PIK-a zaključe da je BiH "razvila demokratske institucije koje mogu da nose odgovornosti za obaveze koje stoje pred zemljom".
Predsedavajući Saveta ministara smatra da će oba doma parlamenta BiH
usvojiti zakone o reformi policije, čime bi se otvorila mogućnost da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU.
Špirić nije želeo da komentariše pitanje da li će biti moguće da se ispune zahtevi PIK-a u situaciji kada vladajuće stranke na državnim nivou imaju potpuno različite stavove o ključnim političkim pitanjima, navodeći da ne želi da se "uvlači u jalove političke rasprave".
"Ojačana pozicija visokog predstavnika"
Miroslav Lajčak ocenio da je deklaracija Saveta za sprovođenje mira, koja je donesena ove nedelje u Briselu, ojačala poziciju visokog predstavnika.
"OHR funkcioniše na osnovu mandata međunarodne zajednice i ako nema jedinstva međunarodne zajednice, on je oslabljen. U tom smislu, ja sam zadovoljan, a to je logično jačanje pozicije visokog predstavnika", izjavio je visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak za današnji "Dnevni avaz".
Prema njegovim rečima, to je dobro za BiH, jer "ako bi se svađala međunarodna zajednica, njen uticaj slabi, a cenu toga plaća upravo BiH".
Lajčak je ocenio da u BIH "stvari idu napred, ali da nema razloga za euforiju, jer je sve dosta krhko".
"Ponovo smo ušli u neku fazu teških reči, poruka putem medija i optužbi, i zato za taj progres, iako ga ima, nemam osećaj da je održiv i zato je taj optimizam s oprezom", rekao je Lajčak.
Istakao je da je za to sva odgovornost na političkim strankama.
"Nismo u situaciji da upiremo prstom ko je kriv. Problem je to što nema zajedničkog razumevanja šta su prioriteti i šta treba prvo činiti", izjavio je visoki predstavnik.
Tihić: Očekujem da Lajčak poništi rezoluciju RS
Predsednik Stranke demokratske akcije BIH Sulejman Tihić izjavio je da je "obaveza visokog predstavnika Miroslava Lajčaka da poništi rezoluciju o Kosovu koju je nedavno usvojila Narodna skupština Republike Srpske".
"Nakon što je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira osudio rezoluciju NS RS i jasno odbacio mogućnost bilo kakvog otcepljenja ili slično, obaveza je Lajčaka da poništi rezoluciju", izjavio je Tihić za današnje sarajevsko "Oslobođenje".
Prema pisanju sarajevskog dnevnika, u OHR-u nisu želeli da komentarišu mogućnost poništavanja rezolucije koja poziva na otcepljenje Republike Srpske.
"Bonska ovlašćenja su prerogativ visokog predstavnika i, kao što je rekao, neće oklevati da ih koristi kada bude smatrao da je to neophodno", izjavio je portparol OHR-a Mari Brkić i dodao da OHR nikada ne špekuliše unapred o svojim potezima.
Skupština RS je usvojila 21. februara Rezoluciju o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
U Rezoluciji se navodi da bi, ako veći broj zemalja prizna nezavisnost Kosova, bio uspostavljen nov međunarodni princip i praksa u priznavanju prioritetnog prava na "samoopredeljenje do razdruživanja".
