Izvor: Glas javnosti, 28.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svirao i na guslama Vuka Karadžića
Bio sam nekada akcijaš u Tršiću, i imao sam privilegiju da sviram i pevam na „svirali“ tvorca srpskog jezika i azbuke. Posle Drugog svetskog rata naročito je bio dug period omalovažavanja gusala i guslarske epske poezije, a često se i u ovoj našoj Crnoj Gori govori: Nećemo valjda sa guslama u Evropu. To je pogrešna tvrdnja, jer gusle su mnogo pre nas stigle u Evropu, i to ne smemo zaboraviti
- Dugo su se gusle čuvale po tavanima, skrivane od očiju javnosti i smatrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << skoro skarednim instrumentom - kaže guslar Jovo Lakićević iz Donje Morače. - Pričalo se da su simbol nacionalizma, ali nije tako. Posle Drugog svetskog rata naročito je bio dug period omalovažavanja gusala i guslarske epske poezije, a često se i u ovoj našoj Crnoj Gori govori: Nećemo valjda sa guslama u Evropu. To je pogrešna tvrdnja, jer gusle su mnogo pre nas stigle u Evropu, i to ne smemo zaboraviti.
Ovaj vrsni guslar i bivši novinar prvi put se sa guslama sreo u rodnoj Morači družeći se sa Ćirom Radovićem, ocem mitropolita Amfilohija. Od tada je prošlo više od pola veka a on je sa kolegama guslarima svirao na više stotina nastupa.
- Svirao sam na tipskim večerima posvećenim patriotizmu i Kosovu u dvadesetak mesta u svim srpskim zemljama - kaže Lakićević. Više puta sa nama guslarima nastupali su poznati pesnici Milan Komnenić, Momir Vojvodić i Matija Bećković.
Sredinom osamdesetih godina Lakićević je sa guslarima Nebojšom Vujačićem i Slavkom Aleksićem, svirao u zemljama Zapadne Evrope. Daleke 1986. godine naši guslari su impresionirali vrhunske muzikologe Nemačke.
- Do kraja života ću pamtiti koncert u Bonu - veli Lakićević - Slušali su nas nemački profesori književnosti i muzikolozi. Posle našeg nastupa zavladao je kratak tajac a onda smo poput pravih filmskih zvezda izlazili na scenu desetak puta i poklanjali se publici. Pevali smo na nemačkom jeziku Vukove pesme.
Lakićević navodi da i danas smatra da Nemci nisu burno reagovali tada samo zbog muzičkog kvaliteta guslarskih pesama.
- Siguran sam da su oni u nama videli predstavnike epskog i viteškog naroda sa Balkana, kakvi su i oni povremeno bili.
Lakićević smatra da danas ima puno vrsnih majstora koji pored toga što vrhunski prave ove instrumente isto tako dobro sviraju na njima i pevaju. To su Branko Nestorović iz Bijelog Polja i Milić Šaponjić iz Nove Varoši. Najstarije gusle koje je Lakićević imao u rukama bile su stare 150 godina.
- Verovali ili ne, pronašao sam ih u srcu Šumadije, u okolini Kragujevca, u selu Nikšić. Nije ni čudo, jer su se ljudi u to područje naseljavali upravo iz Crne Gore. Sa svojih sirotinjskih imanja nosili su minimalnu imovinu, a gusle su bile neizbežne. Sigurna sam da u tom kraju i danas ima još starih gusala. Bio sam nekada akcijaš i u rodnom mestu Vuka Karadžića, u Tršiću i video sam autentične gusle na kojima je svirao i pevao tvorac srpskog jezika i azbuke. Kao komandant akcijaškog naselja imao sam privilegiju da često ulazim u Vukovu kuću. Pošto su starešine znale da znam da sviram gusle, kad god su dolazili stranci u posetu Vukovoj kući, bio sam zadužen da nešto odsviram i otpevam.
