Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokuplje – grad Svetog Prokopija
U ovom kraju ima još mnogo posla za arheologe i druge istraživače
Na mestu gde ogranci Jastrepca sa severa i Radana sa juga zatvaraju prostranu dolinu reke Toplice, uzdiže se breg, baš kao onaj iz bajki. Od Turaka mu je ostao naziv Hisar, a danas je ovo najomiljenije šetalište Prokupčana. Kroz gusto zelenilo bagrema i lipa, vode staze oko celog brda, a onom glavnom može se i na sam vrh vozilom. Gore je lep restoran sa terasom, sa koje se pruža nezaboravna panorama grada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Uz još malo napora, pešice, i stiže se na sam vrh, odakle puca pogled gotovo na celu topličku kotlinu: na vrhove Kopaonika, Jastrepca, Radana, Vidojevice... I na reku koja se gotovo u punom krugu obavija oko podnožja brda. Samo oko 300 metara deli mesto gde Toplica udara u podnožje Hisara od onoga gde ga napušta, praveći jedan od retkih prirodnih fenomena: jednim delom ona teče uzbrdo, što naučnici nazivaju epigenijom.
Na vrhu brda su i ostaci drevnoga grada. Arheolozi ga još detaljno nisu ispitali, a ono što se za sada zna – potiče iz rimskih vremena sa jasnim delovima koji pripadaju našem srednjem veku. Očuvan je ulaz u Gornji grad sa kamenim pragom, delovi glavne kule, cisterne za vodu i zidovi koji opasuju grad. Dole, kraj reke, još je u dobrom stanju i kula, koju narod zove Jug-Bogdanova. Tako se i za ceo stari grad pripoveda da je pripadao Jug-Bogdanu, njegovoj devetorici sinova i kćeri Milici, potonjoj Lazarevoj ženi, kneginji srpskoj.
Da je Prokuplje drevni grad svedoče i drugi istorijski spomenici. Nedavno je arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković u porti ovdašnje crkve otkrila veliki kompleks rimskih termi, a u neposrednoj blizini otkriveni su i ostaci vizantijske bazilike. Crkva Svetog Prokopija je posebno zanimljiva. Ona potiče sa kraja devetog veka i prvo je bila trobrodna, posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice, kako u svojoj knjizi piše protojerej Lazar Barać, starešina crkve i namesnik toplički. Međutim, kada je u 14. veku počelo nadiranje Turaka, mošti svetaca su povlačene ispred njih. Tako su 1386. godine, pred opsadom Niša, mošti Prokopijeve prenete u Prokuplje. Da bi bile dobro sakrivene, postojećem hramu dodat je na južnoj strani još jedan brod u čijem podu su pohranjene svečeve mošti.
Od tog doba, svi su izgledi, Prokuplje i dobija ime po ovom svecu. O tome svedoči i jedna povelja kneginje Milice u kojoj ona zaveštava manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori vinograd „va grade svjatago Prokopija”. A i Prokopovdan (21. jula) ovde se vekovima obeležava kao gradska slava. Kako se grad na Toplici do tada zvao, još sa sigurnošću ne može da se kaže, mada neki istoričari misle da je to bilo – Toplice, koje se pominju u nekim spisima. Rimljani su ga zvali Hammeum, Vizantinci Komplos, a Turci Urćub – to se pouzdano zna.
Godine 1934. uz prisustvo patrijarha Varnave i kralja Aleksandra Karađorđevića obeležena je hiljadugodišnjica ove crkve, a u centru grada otkriven spomenik palima u Prvom svetskom ratu i poznatom Topličkom ustanku. Zanimljivo je da je spomenik uradio Frane Menegele Dinčić, Dubrovčanin, a u 16. i 17. veku Dubrovčani su ovde imali veliku koloniju i Jug-Bogdanova crkva je njima bila ustupljena pa je ostalo ime iz tog doba – Latinska.
Poseta Prokuplju ima draž zbog njegovih kafanica, sa izvrsnim jelima sa roštilja, zbog večernjih šetnji na uvek prepunom korzou, zbog olimpijskog bazena pod Hisarom, gostoprimvljivim ljudima, kao i većina „južnjaka”. Uz to može da bude i zanimljiva šetnja kroz našu daleku i blisku prošlost.
Prokuplje su nekada krasili i nepregledni vinogradi po okolnim brdima: Sokolici, Gubi, Vršniku, Đurovcu, Piramidi, Srpskoj strani, Crkvenom potoku... Jedna od retkih naših autohtonih sorti grožđa ima ime ovoga grada – prokupac. Danas je, na žalost, najveći deo tih vinograda zapušten. Ima, ipak, najava da se ljudi vraćaju ovom plemenitom voću – braća Kovačevići u susednom selu Gojinovcu podižu zasade na preko 100 hektara.
Okolina Prokuplja poznata je i po nedavno podignutoj opservatoriji na Vidovači, gde je, utvrdili su naučnici, najviše vedrih dana na Balkanu. Još poznatije su banje – Prolomska, Lukovska i Kuršumlijska koje su se nanizale na padinama Kopaonika i Radana. A na jednom od visova Radana je i već svetski poznata Đavolja varoš – neobične figure koje je priroda erozijom stvorila od kamena i zemlje. U poslednje vreme ovde boravi tokom godine i do 70.000 turista, od kojih je sve više onih iz evropskih zemalja.
Drevno Prokuplje je podignuto kao postaja na važnom putu Konstantinopolj – Niš – Jadransko more – Rim. Međutim, ovaj kraj ima izgleda da obeleži i jedna druga epoha – neolit. Arheološko nalazište na tom istom putu, kod Pločnika, tvrde naši i svetski stručnjaci, pokazuje da se ovde topila bakarna ruda i izrađivali predmeti od tog prvog metala koji je čovek osvojio, još pre šest do sedam hiljada godina. To je jedinstveno nalazište u svetu i ono pomera granice dosadašnjih saznanja o čovekovim umećima.
Ovde su već preduzeće „Planinka” i Muzej Toplice počeli sa podizanjem naselja nalik na ona iz neolita, koje će biti velika turistička atrakcija.
Tekst i foto Dragan Borisavljević
objavljeno: 15.08.2011.
Prokuplje - grad Svetog Prokopija
Izvor: B92, 15.Avg.2011
U ovom kraju ima još mnogo posla za erheologe i druge istraživače.
