Izvor: Glas javnosti, 27.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peking stremi ka nebesima
Kinu je teško opisati. Treba je doživeti. Posle 13 sati provedenih u avionu, uprkos vremenskoj razlici od sedam časova, u Pekingu nas čitavog dana budnim drže razigrani oblici zgrada, harmonija koja vlada između starog i novog, neobično mali broj ljudi i vozila na ulicama uprkos činjenici da tu živi oko 20 miliona ljudi, plus još oko pet miliona onih koji svakodnevno dolaze zbog posla. Savršena organizacija dočekuje nas na svakom koraku i posle svega nekoliko sati imamo osećaj da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nalazimo na nekoj drugog planeti. Ali, nije to ništa prema Šangaju. No, o tom-potom.
Peking je glavni, ali ne i najmnogoljudniji grad u Kini. Najviše stanovnika, 30 miliona, ima grad u jednoj od brojnih provincija. Desetak miliona stanovnika manje ne ukida mu epitet megapolisa koji posetioca iznenađuje i fascinira na svakom koraku. Počev od aerodroma velikih dimenzija, posebno trećeg terminala, koji se prostire na za nas neverovatnih milion i trista hiljada kvadratnih metara i godišnje može da opsluži sedamdeset miliona putnika. Svojim oblikom najveća vazdušna luka na svetu podseća na zmaja, simbol snage i jačine. Tik uz glavu zmaja su i dve kornjače, simboli dugovečnosti. Tako Kinezi, na samo sebi svojstven način, nenametljivo pokazuju svoju snagu i ambicije.
Na putu ka gradu saznajemo da se Peking maltene iz časa u čas širi, pa se brzo uveravamo u istinitost drevne kineske izreke „Dok trepneš okom odigra se veliki broj promena“. Maltene preko noći, jer ovde se danonoćno gradi, niču višespratnice, grad stremi ka nebesima, ide i u širinu, pa se tako povećava broj gradskih prstenova, a nije nikakav problem za godinu dana iz petog u šesti prsten premestiti čitavu industrijsku zonu, a u petom napraviti stambene objekte. Kada se svemu tome doda savršen spoj moderne i tradicionalne kineske arhitekture, jedno od sedam svetskih čuda starog veka - Kineski zid - koji se vijugavo prostire na oko 7.500 kilometara tako da kada bi se ispravio spojio bi Peking sa Beogradom, i ne deluje kao čudo.
Novo svetsko čudo, uz treći terminal je i olimpijski stadion, koji zaista podseća na ptičje gnezdo. A kada uveče asimetrično isprepletane metalne šipke počnu da menjaju boju, bace u senku zgradu centralne kineske televizije CCTV koju je, uz Nacionalni stadion i stambeno poslovni kompleks Link hibrid, magazin Tajm stavio na listu pet arhitektonskih čuda.
A takvih čuda je u Pekingu zaista puno, uključujući i Nacionalni plivački centar „Vodena kocka“ čiji zidovi liče na molekule vode. Da bi se posetile sve znamenitosti ovoga grada, potrebno je više od deset dana. Za Trg nebeskog mira Tjenanmen i Zabranjeni grad potrebno je oko tri sata brzog hoda. Posetiocima se preporučuje da posete najmanje 200 mesta, uključujući i veći broj muzeja. Pijaca antikviteta, vojni muzej, parkovi, grobnice careva iz raznih dinastija, zoološki vrt, ulica umetnika, zahtevaju mnogo vremena, koga nažalost nema. U Pekingu smo primetili i veći broj velikih knjižara sa knjigama iz raznih oblasti na više svetskih jezika, pa se ovde, uz malo truda, mogu kupiti vredna dela. Neizostavno treba obići i čuveno kinesko pozorište, kao i ulicu punu malih barova u kojima se, u atmosferi kabarea, služi izvanredan kineski čaj.
Sutra: Čaj iz Lon džina
