Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao u delti Nigera
Nigerijac Nimo Basej, dobitnik alternativne Nobelove nagrade, decenijama ukazuje na ekocid i milione siromašnih ljudi koji žive pored pet hiljada izvora nafte, sa spaljenim gasom nad glavama i zapaljenom rekom oko sebe
Siromaštvo, glad ili prekratak životni vek na afričkom kontinentu predstavljaju stereotipe kojima se često barata, ali novi-stari zastrašujući proces razaranja čovekove okoline u Nigeriji, najmnogoljudnijoj zemlji afričkoj, opravdano je privukao pažnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sponzora alternativne Nobelove nagrade koji su je prošle nedelje dodelili Nigerijcu Nimu Baseju (52).
Ovaj govorljivi predsednik organizacije „Internacionale prijatelja Zemlje” (Friends of the Earth International – FOIE) decenijama radi na razotkrivanju užasa koji prate eksploataciju nafte u delti Nigera, gde se iz 5.000 izvora nafte, sa 7.000 kilometara dugih naftovoda i preko 300 plutajućih terminala izvozi dva miliona barela nafte dnevno. Njeno vađenje donosi prihod od 20 milijardi dolara godišnje, a profit ide isključivo međunarodnim kompanijama i centralnoj vladi, ostavljajući oko 30 miliona ljudi bez mnogo mogućnosti za normalan život. Najveći kupac su SAD, gde se izvozi 40 odsto nigerijske sirove nafte.
– Ja sam vršnjak eksploatacije nafte u mojoj zemlji – izjavio je Nimo Basej za „Politiku”. – Ali moram da kažem da običnim ljudima to nije donelo nikakvu dobrobit, već samo devastaciju, i to svega što ih okružuje. Bezobzirna trka za profitom čini da milioni ljudi u delti Nigera godišnje udišu koktel toksičnih materija iz 25 miliona barela prirodnog gasa koji se 50 godina jednostavno spaljuje u procesu vađenja nafte. Time se gubi i oko 2,5 milijardi dolara godišnje koji bi „kroćenjem” i korišćenjem tog gasa mogli da donesu mojoj veoma siromašnoj zemlji. Besomučna trka samo za naftom to isključuje.
Čini se stoga da je alternativna Nobelova nagrada, koju dodeljuju švedsko Ministarstva spoljnih poslova zajedno sa švedsko-nemačkom fondacijom filantropa Jakoba fon Ikskula, otišla u prave ruke.
Motiv za dodelu nagrade je priznanje onima čiji rad regularni Nobelov komitet ignoriše i ona iznosi oko 270.000 dolara. Basej je deli sa biskupom Ervinom Krautlerom (71) koji je posvetio život zaštiti starosedelačkih plemena i prašuma u Brazilu, Šrikrišnom Upadajom (65), lučonošom borbe protiv siromaštva u Nepalu, i izraelskom organizacijom „Lekari za ljudska prava” koja u mobilnim klinikama pruža zdravstvenu zaštitu i Izraelcima i Palestincima.
– U delti Nigera vam se može nekad činiti da gori voda, bilo delovi reke, bilo more – objašnjava Basej. – Ali to su zapravo upaljene izlivene naftne mrlje iz izvora, o kojima se takođe ne vodi računa. Takvih incidenata je najmanje dva dnevno. Samo je važno da se sirova nafta što brže i u što većoj količini prebaci do izvoznih terminala. U delti Nigera nema ribolova, ribari odlaze u vode susednih zemalja ili više uopšte ne love ribu. Izgubili su osnovno zanimanje, a borba za hranu je svakodnevna jer ni zemljište u delti nije više ono što je nekad bilo. Mi živimo ekocid.
Surova statistika kaže da se nekontrolisano godišnje izlije između devet i 13 miliona barela nafte u deltu Nigera, bez pratećih mera čišćenja. Preorijentacija na isključivi izvoz sirove nafte, koji sada čini 98 odsto prihoda, doveo je do opšteg zanemarivanja drugih proizvodnih ili izvoznih grana u Nigeriji koja ima 150 miliona stanovnika. A gde ide novac, pokazuje statistika koja za 2002. beleži godišnji prihod po glavi stanovnika na nivou četvrtine prihoda iz sedamdesetih.
Pored uništene životne sredine i nula centi od profita vađenjem nafte, obični ljudi žive i u stalnom zagađenju bukom, koju pravi splet naftovodnih cevi.
– I tako decenijama, ne možete da spavate, ne možete normalno da govorite, svi viču, ili ne čuju dobro – kaže Basej.
Uz naftovode dešavaju se najstrašnije nesreće kada neuko stanovništvo primeti curenje ili pokuša da probuši cevi ne bi li se domoglo goriva koje bi služilo za kuvanje. Stotine žena i dece godišnje gube život u pratećim požarima i eksplozijama.
– Najgora je nekažnjivost multinacionalnih kompanija. A one rade u saradnji sa vladom. FOEI je pokrenula nekoliko sudskih sporova poslednjih decenija protiv giganata kao što su „Teksako” ili „Ekson” – kaže Basej.
Sporovi su pokretani pred američkim sudovima, jer su tamo bila sedišta kompanija i one su proglašavane nevinim. Trenutno u Hagu traje proces protiv kompanije „Šel”, za koji Nimo Basej veruje da može promeniti tok stvari ili makar učiniti više u nastojanju da šira javnost sazna kako izgleda život u delti Nigera i na čemu se zasniva, s jedne strane profit, a s druge sva blagodet korišćenja prerađene nafte u kojoj čovečanstvo bez mnogo razmišljanja uživa.
Vesna Perić-Zimonjić
objavljeno: 11/10/2010
