Izvor: Story, 30.Dec.2014, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Kalinić: Žena se može voleti na hiljadu načina
Voditelj i glumac Milan Kalinić govori o teškom periodu u svom životu kada ga tri godine nije bilo u medijima, ističe kako je odavno prestao da pravi poslovne kompromise da ne bi žrtvovao porodični život i otkriva zašto ne veruje u večnu ljubav.
Foto: Petar Đorđević, Marko Poplašen
Iako važi za jednog od naših najboljih komičara, Milan Kalinić (42) priznaje da privatno nije stalno dobre volje niti je uvek zabavan. Ipak, nije bio takav kada je došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << na slikanje za magazin Story. Raspoložen i nasmejan, otvoreno je pričao o poslu, ljubavi i roditeljstvu, a osvrnuo se i na glasine da mu je brak nedavno bio u krizi.
Mada na početku zbog ljubomore nije verovao u uspeh njihove veze, Milan će sa suprugom Sandrom (32) sledeće godine obeležiti devetogodišnjicu braka. Njihov život obojen je najlepšim bojama otkako su dobili ćerku Teu (6) i sina Vuka (3) koji su centar njihovog sveta.
Story: Pre nekoliko meseci novine su pisale da imate krizu u braku. Kako ste je prevazišli?
- Zvala me je novinarka iz jednog časopisa da mi kaže kako je iz pouzdanih izvora čula da se razvodim. Sandra i ja smo bili kod kuće i ja sam je kroz smeh pitao: Lutko, novinari pitaju da li se razvodimo. Znaju li oni nešto što ja ne znam, da li se razvodiš od mene? To što se pisalo, neko je izmislio i takve stvari jednostavno nemaju veze s istinom. Mi se svađamo, kao i svi ostali parovi, ali daleko smo od ozbiljnih kriza i razvoda.
Story: Kako rešavate nesuglasice i sitne čarke?
- Batinama! I to ona mene bije. Ranije je koristila razna pomagala, pegle i oklagije, a sada je ojačala pa me tuče golim rukama. (Smeh)
Story: Sledeće godine slavite devet godina braka. Koji je vaš recept za uspešan supružnički život?
- Teško je sačuvati ljubav, posebno kada si javna ličnost i zaista sam ponosan na Sandru i naš brak. Možda će mi mnogi zameriti, ali tvrdim da je brak neprirodna pojava jer nije normalno da dvoje ljudi ceo život provedu zajedno i da su stalno usmereni jedno na drugo. Zato se svakodnevno mora raditi na njemu da bi uspeo. Ovo govorim najrealnije, uzevši u obzir svoje životno iskustvo, sve činjenice, ono što vidim i osećam.
Story: Znači li to da ne verujete u ljubav do kraja života?
- Mi smo vaspitavani da je sramota kada se neko razvede i društvo nas odmalena tako uči. Da bi opstao u jednoj takvoj zajednici koja je neprirodna, moraš mnogo da se trudiš. Sandra i ja to zaista činimo, stalno pričamo i puni smo razumevanja jedno za drugo. Kada utihne razgovor, tada sve prestaje. Ako si sa ženom pre svega prijatelj a ne samo emotivni i seksualni partner, ukoliko vas dvoje provodite vreme zajedno zato što vam je interesantno i zbog toga što zasmejavate jedno drugo, onda to može da potraje.
Story:Koliko se ljubav s vremenom menja i na koji način?
- Zaljubljenost i strast prođu, to je normalno. Ljubav se menja s godinama i prelazi iz jednog oblika u drugi. Kad to prođe, šta će vas vezati jedno za drugo. Kada neko kaže da zbog dece neće da se razvede, to je najgluplja stvar koja može da se izrekne. Dakle, kada zaljubljenost prođe, šta može da zadrži dvoje ljudi da ostanu zajedno? Pa samo to ako se razumeju kao prijatelji. Ljubav mora da postoji, a žena se može voleti na hiljadu načina.
Story: S obzirom na prirodu vašeg posla i česta odsustvovanja od kuće, kako odolevate sitnim iskušenjima, ima li ljubomore u vašem braku?
- Ima i mislim da je to dobro za vezu, sve se prodrma. Sandra se fenomenalno nosi s mojim poslom. Naravno, to je u početku bilo veoma teško, ali ona je uspela da nauči kako da se snađe. Da nije tako, ne verujem da bismo ostali zajedno. Ne bih mogao da izdržim.
Story: Da li i posle ovoliko godina još iznenađujete jedno drugo? Kako osvežavate brak?
- Ubacivanjem treće osobe. Probali smo i sa četvrtom, ali je gužva. Preferiram da bude ženskog pola, ali nekad izađem Sandri u susret i pustim da dođe neki zgodni brka. Treća osoba je najbolje rešenje, troje definitivno može da osveži brak. (Smeh)
Story: Od kada ste dobili decu, da li ste promenili neka životna načela, gledate li na svet drugačijim očima?
- Sve ljude, počevši od roditelja, braće, sestara, prijatelja i devojaka, vremenom zavolimo. Onog trenutka kada ugledaš to malo stvorenje, neverovatno je kako istog momenta osetiš ničim izazvanu bezgraničnu i bezuslovnu ljubav. To mi je bilo fascinantno, taj osećaj koji me je toliko obuzeo. Tog trenutka shvataš da si ti sada nebitan, u drugom planu i to malo biće postaje centar tvog sveta.
Story: Kako odgajate ćerku Teu i sina Vuka?
- Onako kako sam ja vaspitavan. Moja majka i otac bili su sa mnom pre svega prijatelji i zato želim da svojoj deci budem drugar. Voleo bih da ih naučim da rade na sebi, ne zbog drugih, već zbog njih samih. Da budu gladni znanja i ne dođu u situaciju da im neko drugi soli pamet. Ono što mi je najbitnije jeste to da od njih napravim pravične, poštene, ispravne i moralne ljude. Za sve drugo moraće sami da se potrude.
Story: Želite li da vaša deca kroz život idu emocijama ili razumom?
- Mnogo bi bolje i sigurnije za njih bilo da se vode razumom, ali nikada nisam simpatisao takve ljude. Nekada moraš da se prepustiš srcu i emocijama jer razum može da te odvede u jednu krajnost i postoji opasnost da postaneš gad. Voleo bih da nađu neki balans.
Story: Vuk likom podseća na vas, dok Tea više liči na vašu suprugu Sandru. Na koga su karakterom i kome su privrženiji?
- Tea je ista moj brat, kako likom, tako i karakterom, dok je Vuk moja kopija. On je dobrica, tolerantan je i nije svađalica. Naravno da je, kao i svaki dečak, više vezan za mamu, dok je Tea privrženija meni. Ono što mi se posebno dopada jeste to što me Vuk imitira i upija sve što radim. Tea lepo crta, svi je hvale i vidim da uživa u tome. Oboje su velike skitare, raduju se kad su van kuće i zato često smišljamo razne aktivnosti. Nedavno smo proširili porodicu za još jednog člana, kupili kuče pa smo sada prava porodica: mama, tata, sin, ćerka i pas.
Story: Da li ste zadovolji trenutnim brojčanim stanjem?
- Za sada jesam.
Story: Dugo vas nije bilo na malim ekranima, da li zato što nije naišao nijedan zanimljiv projekat ili ste želeli da napravite pauzu u karijeri i posvetite se porodici?
- Imao sam ugovor sa Prvom, ali nisu mi dali priliku, ni dan-danas ne znam zašto. Otišao sam s njihove televizije bez ijednog odgovora i to mi je teško palo. Mnogi su mi govorili da nije dobro što me nema, ali mislim da me je Bog pogledao u toj situaciji jer sam bio pod ugovorom, primao sam dobru platu, a ništa nisam radio tri godine. Napravio sam pauzu, faktički sam imao posao, ali nigde me nije bilo.
Story: Jeste li na privremenom radu na televiziji dok ne dođe neka dobra uloga i da li je voditeljski angažman umanjio pozive filmskih i pozorišnih reditelja?
- Jeste sigurno, ali koliko sam izgubio, toliko sam i dobio. Ako me sada pitate da li bih krenuo nekim drugim putem kada bih mogao da vratim vreme, mislim da ne bih. Nemam ništa protiv da mi glumačka karijera bude ovakva kakva je do sada bila i da usput radim kao voditelj.
Story: Možete li za sebe reći da ste najbolji voditelj među glumcima i najbolji glumac među voditeljima?
- To je istina i niko od voditelja nije bolji glumac od mene. Gledajući svoje izuzetne glumačke kolege koje se ne snalaze u ovoj ulozi, shvatio sam koliko je zapravo komplikovano i naporno raditi ovaj posao. Čak mi ne smeta kada čujem da nisam uspeo kao glumac ili da sam loš, sve je stvar ukusa. Pa i Novaka Đokovića kritikuju, šta mi ostali smrtnici da očekujemo?
Story: Mnogo mladih ljudi i vaših kolega glumaca okupiralo je bioskop Zvezda. Da li podržavate taj čin ili to smatrate nasilničkim upadom u privatnu svojinu?
- Živeo sam u Ulici Majke Jevrosime i detinjstvo sam proveo u tim bioskopima, ali nije mi jasno šta se želi ovom akcijom. Ne razumem koji je cilj? Mogu sentimentalno da razmišljam i kažem kako mi oni nedostaju jer me podsećaju na detinjstvo, ali racionalno to ne mogu da shvatim. Da li su oni ušli nasilno? Jesu! Imaju li neke romantične, infantilne, idealističke stavove? Imaju! Da li su ti ljudi moralno ispravni i pozitivni? Jesu! Ali, da li su realni? Nisu! Lepo je biti sentimentalan, ali živimo u surovom vremenu, ljudi više ne gledaju ni holivudske blokbastere, a da ne govorim o nekom belgijskom, češkom ili danskom filmu. Imaćemo dva čoveka u sali. Uostalom, ko će sve to finansirati? Država? Neće! Grad? Nema para. Pa nemaju za pozorišta, a da ne govorimo o bioskopima.
Story: Da li mladi naraštaji gube time što su oni ugašeni i preseljeni u velike tržne centre?
- Kakve veze ima gde je sala? Neko je to kupio i dobio dozvolu da s tim uradi šta god hoće. Sve se menja, crkve se menjaju i modernizuju, a kamoli bioskopi. Ljudi žele da im bude udobno, da imaju prostor između sedišta i surround sistem, a to sve imamo u sinepleksima. I oni su prazni. Ljudi nemaju novca i skidaju filmove sa interneta.
Story: Zašto je tako, ima li načina da vratimo i ponovo napunimo bioskope i pozorišta u gradu?
- Slažem se da je država kriva jer se ne bavi mnogo kulturom, kao i da je narod pogubio interesovanja, ali mnogo su više krivi ljudi koji su u pozorištu. Oni su učinili sve, i danas to rade, da od teatra naprave misteriju koja je namenjena samo za visoko intelektualan krug ljudi i da mi ostali nismo dostojni toga. Oni sve čine da pozorište bude nedodirljivo i da mi, mali miševi, ne možemo ni da ga pogledamo. I onda kako ti ljude da dovedeš na takvo mesto kada si sve uradio da ih oteraš, pljunuo si po njima, ubedio ih da su glupi, ružni, gadni, nedostojni tebe i tog sedišta? Da li je to poenta privlačenja publike u pozorišta? Svi komadi u kojima igram zaista su gledani i svi su osvajali nagrade. To nisu budalaštine, to su dobre predstave sa vrhunskim glumcima, one vole publiku i pravljene su za nju. Mi se radujemo posetiocima, mi ih ne plašimo. Danas se projekti prave za tri-četiri izvođenja i što je najgore od svega, ljudi su ponosni na to i pravdaju se teškom situacijom u zemlji i glupim narodom koji ne razume te predstave.
Story: Uskoro kreće novi šou na TV Pink pod nazivom Audicija. Recite nam nešto više o tome?
- Reč je o jednom novom, velikom šou-programu u kom biramo najbolje komičare u Srbiji. Pružamo priliku svim ljudima koji smatraju da su duhoviti i zabavni da nam to pokažu i izbore se za vredne nagrade, ali i svojih pet minuta slave. Trenutno radimo kastinge i počinjemo sa emitovanjem tek onda kada napravimo kvalitetan izbor. Apelujem na sve mlade stend ap umetnike da se prijave i pokažu šta znaju.
Story: Da li je teško biti duhovit u ovim surovim vremenima?
- Mislim da spadamo u mangupsko duhovit narod, ali živimo u veoma teškim vremenima. Čak i ja to osećam, a imam posao, radim, pristojno zarađujem, pa mi često nije do smeha. Stvarnost nas je mnogo opteretila, a ljudi su prestali da se šale i čekaju da ih neko drugi zabavi jer im je duh ubijen.
Story: Mnogi kažu da su emisije poput Pinkovih zvezda oličenje kiča i da se mnoge mlade nade zaborave ubrzo posle takmičenja. Kako se vi borite s tim pričama, koliko ste privatno u tome i da li je to za vas samo posao?
- Ne može da bude samo posao nešto gde dajem celog sebe. Kada sam dobio ponudu da radim ovu emisiju, nisam to oberučke prihvatio. Bio sam u dilemi, posebno jer su Zvezde Granda otišle, a Pinkove zvezde su napravljene da bi im bile konkurencija. Mnogo mi je pomogla supruga Sandra koja je videla koliko se lomim, ona je verovala u mene i znala je da ja to mogu. Odavno sam prestao da pravim poslovne kompromise da ne bih pravio životne. Od kada sam dobio decu, nemam prava na taj luksuz sebičnosti i držanja do sebe, koliko god to nekome zvučalo kao alibi, ali zbog njih moram da radim neke stvari koje možda i ne volim. Ni u najluđim snovima nisam mogao da pretpostavim kakav imidž će imati ova emisija i zaista sam prezadovoljan.
Story: Pre nekoliko meseci želeli ste da konkurišete za mesto pilota u kompaniji Air Serbia. Da li biste zaista sve ostavili zbog pilotiranja?
- Apsolutno! Osećam da nisam ispunio jedan deo sebe jer se u životu time nisam bavio. Poželeo sam da konkurišem u momentu kada mi je isticao ugovor sa Prvom, imao sam prazan hod, a kompanija Air Serbia raspisala je konkurs za pilote. Dosta sam razmišljao o tome, ali bio je kratak rok i nikako nisam mogao da stignem. U tom momentu bilo mi je veoma žao, ljutio sam se na sebe, ali setio sam se kakav sam bio kada sam završavao Pilotsku akademiju. Imao sam 23 godine i bio sam besan na starije pilote koji lete i zauzimaju mesta nama mladima. I onda mi je sinulo da bih ja danas nekom mladom pilotu uzeo mesto. Tada sam shvatio da je letenje za mene definitivno završeno.
Story: Šta još niste uspeli da ostvarite?
- Voleo bih da dobijem dozvolu za upravljanje avionom i da letim sam. Onda bih za sebe rekao: Sada sam pravi dasa. Voleo bih da vidim svoju decu kako postaju pravi ljudi, tada bih za sebe rekao da sam uspeo u životu, a voleo bih i da imam prilike da učestvujem u nekom holivudskom spektaklu i osetim kako to sve izgleda.
Razgovarala: MIlica Prelević
.jpg)
