Izvor: Politika, 24.Sep.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupiti kucu ili ne
Kad dete zatraži kućnog ljubimca, mnogi roditelji prvo pomisle na obaveze koje će imati oko njega… ali naučna istraživanja su potvrdila da psi, mačke i ostale životinje uz koje mališani odrastaju veoma podsticajno deluju na njihov razvoj
Koliko roditelja je iznenađeno gledalo u svoje dete dok izgovara tu rečenicu: „Hoću kucu!”, a gotovo svi su je čuli bar jednom u životu. Dobro, možda macu, hrčka, papagaja, kornjaču, zeca… Neki mališani, poneti maštom ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrabrošću, zatraže konja, jagnje, pa čak i lavića, zebru ili krokodila. I to sasvim ozbiljno, ozarenog lica punog iščekivanja.
Na baveći se, u prvi mah, izborom životinje, pravo pitanje jeste da li udovoljiti detetu i nabaviti mu kućnog ljubimca čak i kad se višečlana porodica tiska na malo kvadrata (iznajmljenog) stambenog prostora, ili jedva finansijski sastavlja kraj s krajem, ili ima na brizi ostarele i bolesne roditelje? Zna se, naime, da uprkos zaklinjanju mališana da će oni voditi brigu o ljubimcu, u stvari su roditelji ti koji ga hrane, kupaju, šetaju, odvode veterinaru, čiste za njim…
Naredna briga je kako će kućni ljubimac uticati na higijenu i zdravlje ukućana? Šta je sa alergijama, parazitima, buvama i mogućim povredama – ujedima, ogrebotinama, ubodima?
Više „za” nego „protiv”
Ove i druge argumente „protiv” nikako ne bi trebalo zanemariti, kažu psiholozi, ali oni „za” ipak pretežu. Jer, staranje o životinjama veoma povoljno deluje na ljude. Smiruje i usrećuje odrasle, bilo da su napeti, bilo usamljeni, da žele nekoga s kim bi svaki dan šetali po svežem vazduhu i koga bi mazili ako su prinuđeni da većinu vremena provode u kući. A deci razvija osećaj odgovornosti i brige za druge, empatiju i saosećajnost, svest o povezanosti sa prirodnim okruženjem, samopouzdanje (jer uspešno brinu o nekome) i disciplinu. Uz to imaju drugara za igru, vernog prijatelja koga doživljavaju kao sličnog sebi, strpljivo i predano biće uvek spremno da ih „sluša”, čuvara (ponekad samo od ružnih snova), utehu u trenucima tuge, smirenje kad ih savladaju uznemirenost ili strah i zanimaciju kad im je dosadno.
– Nema pravila koji je uzrast najbolji da dete dobije kućnog ljubimca, niti saveta kakvog da nabavite svom mališanu. U principu, smatra se da je desetogodišnjak dovoljno zreo da se odgovorno ponaša prema životinji, da ume (i želi) samostalno da brine o većini njegovih potreba. Ali, uz veće angažovanje roditelja i drugih članova porodice, i mlađe dete može da postepeno preuzima obaveze oko svog ljubimca – kaže Mirjana Cimeša Vuksanović, psiholog i psihoterapeut iz Beograda.
Iako upravo najmlađi član porodice može biti taj na čije uporno moljakanje je kuče, mače ili druga životinja dovedena, roditelji su ti koji će morati da mu pokažu kako da brine o ljubimcu, i što je dete mlađe, to će oni više objašnjavati i angažovati se. Vremenom, dete će naučiti da većinu tih poslova obavlja samo, a brinući za drugo biće, umeće bolje da brine i o sebi. Odrastajući s ljubimcem, dete se uči i poslušnosti. Na primer, trenirajući svog psa kako da sluša, i samo uopšteno shvata šta je disciplina, i na taj način se bolje razvija.
Drugar u igri, učenju i sazrevanju
Prvaci će, pokazuju istraživanja, često radije čitati, recitovati i ponavljati školsko gradivo svom ljubimcu nego nekoj odrasloj osobi, koja će ga stalno ispravljati. Čak i kad ih mrzi da prekidaju kompjuterske igrice, mlađi tinejdžeri će pristati da to učine da bi se sa svojim psom istrčali po parku, dok bi roditeljima koji ih teraju napolje „da provetre glavu” samo odbrusili da ih ostave na miru.
Druga naučna istraživanja su potvrdila da se deci koja odrastaju uz ljubimce ređe javljaju alergije i astma, jer uz njih jačaju imunološki sistem.
– Uz kućnog ljubimca dete saznaje važne lekcije o životnim procesima: odrastanju, sazrevanju, reprodukciji, rođenju, bolestima i umiranju. Nestanak drage životinje je često prvi susret mališana sa ovom vrstom gubitka, koja ih priprema za situaciju u kojoj će ostati bez neke drage i bliske osobe. Nije neobično, ni loše, da dete dobije kućnog ljubimca kao neku vrstu nadoknade za proživljeno stresno iskustvo, na primer smrt u porodici, preseljenje, razvod roditelja, bolest… – navodi psiholog.
Često su pas, mačka ili drugi kućni ljubimac pomoć da se dete socijalizuje, da upoznaje svoje vršnjake i bude prihvaćeno u novoj sredini, objašnjava naša sagovornica.
Najzad, kućni ljubimac često ostaje jedna od važnih karika koje povezuju članove jedne porodice i kad deca odrastu. Roditelji, braća i sestre koji inače ne bi našli vremena (a ponekad ni motivacije) da se viđaju, čine to dok šetaju psa…
Saveti veterinara
Veterinari sa iskustvom u životinjskoj psihologiji, ipak, savetuju izvestan oprez i sa kućnim ljubimcima. Bebu koja puzi ne bi trebalo ostavljati samu sa psom, jer bi neki nenameran udarac ili pritisak mogli da naljute životinju. Nikada ne treba hraniti dete blizu psa, niti dozvoljavati detetu da trčkara oko činije u kojoj je hrana za psa. Ukoliko je pas već bio u kući, pre dolaska bebe na svet preporučljivo je nekoliko njenih nošenih stvarčica ostaviti kraj njega, da se navikne na bebin miris. Kada se upoznaju i detence malo poraste, mogu se slobodno igrati, ali uvek pod nadzorom odraslih, barem dok dete ne napuni tri godine, preporučuje Nikoleta Novak, specijalista veterine.
Beba će oko četvrtog meseca početi da primećuje životinju i od tada će joj igra sa kućnim ljubimcem pomagati da razvija vid, koordinaciju i motoriku. Mnoge bebe i propuze tako što žele da dođu do kućnog ljubimca. Ipak, roditelji bi morali da vode računa o higijeni i obavezno operu detetu ruke posle svakog kontakta sa životinjom ili igračkama koje joj pripadaju.
Neke ljubimce bi trebalo izbegavati ako dete ima manje od pet godina, savetuje veterinarka, jer mogu biti nosioci salmonele i drugih bakterija, poput guštera, pilića, kornjače, zmije, pačića...
Dete kućnog ljubimca često doživljava kao nekog vrlo sličnog sebi, i upravo zbog takvog prisnog odnosa može doći do neželjenih situacija. Mališan koji još nema razvijen osećaj koliko i na koji način može da povredi drugo živo biće, u igri bi nehotice mogao da izazove grublju reakciju životinje, i tako nehotice bude i sam povređen. Mnogi psi su u stanju da dugo i trpeljivo puštaju da ih deca „gnjave”, ali ponekada i najtolerantniji izgubi strpljenje, primećuje Nikoleta Novak iz veterinarske klinike.
Naravno, roditelji su prvi uzor detetu kako da se odnose prema životinjama: ako su oni, recimo, grubi prema kućom psu, koriste različite nasilne metode u njegovom vaspitanju, i dete će se tako ponašati. Međutim, pas se odrasloj osobi povinuje i trpi, ali ako dete poželi da mu uradi isto ono što i odrasla osoba, a to je za psa neprijatno, suprotstaviće se detetu kao slabijem, režanjem ili čak i ujedom.
Roditelj koji beži pred nepoznatim psom na ulici, mlati rukama, pokušava da šutne psa, takođe je loš primer, jer ovakvo ponašanje ne samo da ne odvraća psa od napada, već ga naprotiv, privlači i razdražuje. Ako i dete, kao manje i slabije, ovako postupi, može ozbiljnije da strada.
Deci bi trebalo objasniti, ističe veterinarka, da psi ne vole da budu grljeni i ljubljeni, da njima to nije način iskazivanja ljubavi, već je bolje da roditelj pokaže detetu kako da psa češka i mazi po leđima ili stomaku, što ovome prija. Pse ne bi trebalo ni začikavati, niti ih (nikako!) dirati dok jedu, piju vodu, spavaju ili nešto ili nekog čuvaju.
Kućni ljubimci oplemenjuju dečje odrastanje i sazrevanje i imaju veliku ulogu u razvoju savesne i odgovorne osobe, i zbog toga bi roditelji trebalo ne samo da udovolje svom potomku i nabave mu životinju koju želi, već i da ga pripreme i obuče kako da postupa sa njom. U obostranu korist.
-----------------------------------------------------------------------
KORISNO JE ZNATI...
Udrveni se i zaledi pogled
Ako kućni pas postane previše razigran ili razdražen, ili se dete suoči sa nepoznatim kučetom, trebalo bi u tom trenutku da „postane drvo”: da stane mirno, spusti ruke pored tela i gleda u zemlju. Ova lekcija nije laka za savladavanje, jer naročito u prisustvu nepoznate životinje i odrasle osobe i deca instinktivno dižu ruke, mlate njima i gledaju direktno u psa. Ali vežbom i strpljenjem dete će naučiti da se „udrveni”.
.jpg)
