Izvor: Glas javnosti, 23.Jun.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koza, Đavo, Muva, Kurjak i ostali

Donja Vrbava, gružansko selo koje se nalazi na putu Gornji Milanovac - Kragujevac nadaleko je čuveno po duhovitosti njegovih žitelja, ali i po tome što ni jedna jedina muška glava u selu nije bez nadimka, Tako je, priča Pero Broćovac, ili Pero Staklorezac, dok ispija pivo ispred prodavnice koju drži Duško Zec, u njihovom selu od kada je sveta i veka.

- Nasleđujemo nadimke, kao što nasleđujemo imanja, kaže Pero Broćovac i tvrdi da će njegovu priču potvrditi i Slavomir >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Kuče, Milutin Ćurka, Jovan Jarac, Milan Gavran, Milenko Koza, Zoran Đavo i Milorad Muva ako naiđu dok on stigne do trećeg piva. Ali, nastavlja priču Pero, koji vuče nadimak po prađedu koji se nekom prilikom „nabroćao“ pasulja, i tu ima neki red. Recimo, tu nam je jedan nasledio nadimak Vepar, ali njegovi sinovi moraju postepeno da menjaju nadimak u Prase, Nazime, pa tek onda da dobije pravi nasleđeni nadimak Vepar. Tako to ide! Eto, baš sad zamakoše Željko Vranjac, Milorad Veverica, Milomir Vuna, Dragan Lisica, Milić Pištolj, Đorđe Đoza i Dragan Kvočka, a mogli su i oni ponešto da ispričaju o svojim nadimcima. Mada, evo ti poštara Dragana Bukače koji bolje od svih zna svakog po imenu, prezimenu i nadimku - toplo preporučuje Pero Broćovac.

PONUDIO KOMŠIJI DA ZAMENE NADIMKE

Po Svetoliku-Cigi Vujoviću (76) poznatom milanovačkom boemu, Vrpavci su veoma radni, dovitljivi i duhoviti ljudi.

- Požalio se na nadimak neki koga su u Vrbavi zvali Zec svom komšiji kome je nadimak bio Magarac. Magarac je, onako, preko plota, sa potpunim razumevanjem saslušao Zeca i na kraju mu je, kao dobro rešenje, predložio da zamene nadimke pa, ako se Zecu taj novi nadimak ne dopadne, onda da vrate stare nadimke. Eto, od tada se onaj što mu je nadimak Zec nikada se više nikome nije žalio na nadimak.

Poštar Dragan Bukača se nešto nećka da siđe sa svog poštarskog mopeda i da se prihvati flaše, jer žuri da odnese neku poštu Radovanu Kurjaku koji čuva ovce gore, u planini Vujan. Bukača se naglas smeje dok priča o Radovanu Kurjaku jer mu je, kaže, kad god pomene Kurjaka, pred očima slika pravog kurjaka kako čuva ovce.

- Pa, dođe mu istina da samo pop, možda donekle učitelj i ja znamo sva imena i prezimena meštana. Ostali se oslovljavaju nadimkom, pa me često ljudi pitaju kako je prezime, recimo, LJubodraga Čvorka, ili Tomislava Praseta. Eto, za osam godina, koliko radim kao poštar, dešavalo se da stigne pismo adresirano samo sa :“Gornja Vrbava, za Karina“ i Radiša Joksić Karin, naravno, dobije svoju poštansku pošiljku. Pa, Radiši Joksiću i u telefonskom imeniku pored imena, u zagradi, piše i njegov nadimak Karin, a čuo sam da mu je tako i u ličnoj karti. Uostalom, što se mene tiče, dovoljno je da pismo bude adresirano samo nadimkom i Kvočki, Badžovcu, Magaretu, Svraki, Žabi, Deverki, Ćuranu... pošiljka će biti uručena - naglašava poštar Bukača žurno paleći svoj moped.

Preko puta seoskog zapisa, pred prodavnicom, LJubinka Petrović (75) krenula kod komšinice i ponela joj rasad paradajza.

- Istina je da nema čoveka u selu bez nadimka i zapamti, selo nikada nije pogrešilo kada nekome da ovakav ili onakav nadimak. Ja sam se iz kuće Karina udala za čoveka kome je nadimak Srbin, što je još i lep nadimak. Ali, ljudi su naučili da žive sa nadimcima i ne ljute se. Jer, ako se ljute, onda im sledi još pogrdniji nadimak. Oni koji su se ljutili dobili su još po koji nadimak, pa ih ima i sa po dva - tri. Eto, zato na svadbama se desi da muzika najavi, na primer, da Konj pozdravlja tom i tom pesmom Ovna, i Ovan, a šta će drugo, ćuti i gustira pesmu - priča baka LJubinka Srbinova.

Žene u Donjoj Vrbavi nemaju nadimke, ali i šta će im, kaže LJubinka Srbinova, pored toliko nadimaka koje imaju muške glave i po čemu su, valjda, jedinstveni u Srbiji.

Nastavak na Glas javnosti...