Izvor: Story, 19.Dec.2015, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katarina Radivojević: Zaljubljujem se u dušu s moćnim intelektom
Uspešna glumica govori o svom skromnom životu u Los Anđelesu, priznaje da je smanjila očekivanja od ljudi i umorila se od noćnih izlazaka, objašnjava šta joj pomaže u izboru momaka i opisuje šta joj je doneo posao producentkinje
Katarina Radivojević, foto: Peđa Govedarica, Nataša Lučić, Dragoslav Ulić Dag
Misao velikana jugoslovenske književnosti Meše Selimovića da čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem, glumica Katarina Radivojević >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << (36) navodi kao glavni princip svog načina života. On je, između ostalih, jedna od tema obrađenih u predstavi Sluškinje, delu koje je beogradsku glumicu, nakon nekoliko godina, vratilo na domaću pozornicu, u teatar Kult. Priču o Kler i Solanž, dvema sestrama koje gazde maltretiraju, na sceni je, zajedno s Katarinom, oživela njena koleginica Marija Vicković. Ova drama francuskog klasika Žana Ženea omogućila im je i angažman koji nije isključivo glumački, s obzirom na to da su njih dve zadužene i za produkciju, koju potpisuje agencija PR Katarina Radivojević GLUMAC. Izvođenje ovog komada ujedno je i deo akcije kompanije Avon – Reci NE nasilju u porodici, pa su njegovi protagonisti imali nameru da javnosti skrenu pažnju na to da psihičko zlostavljanje često može biti pogubnije od fizičkog. Razgovor s Katarinom upriličen je pošto su Sluškinje prodefilovale Beogradom i Budvom. Prethodne dane u njenom životu obeležila je selidba iz jednog u drugi kraj Los Anđelesa, gde živi poslednjih nekoliko godina. Pored toga, našla je vremena za kostimiranje i susret sa starim društvom za Noć veštica.
Story: Kako ste se snašli kao producentkinja?
- Dopada mi se taj deo posla koji nije samo glumački. Ali naporno je kada uz to imate zahtevnu ulogu kao što je Solanž u Sluškinjama. S druge strane, fleksibilniji ste kao glumac u vezi sa igranjem predstava, što mi mnogo znači. Mogu i da odlučujem o nekim stvarima o kojima kao glumica nisam mogla. A i nisam sama u tome, jer je koproducent, zajedno sa mnom, moja draga koleginica Marija Vicković.
Story: Tvrdite da je Solanž gruba i potpuno suprotna vašem karakteru. Kao glumica, kako iz sebe izvučete nešto što niste ni znali da posedujete?
- Zahvalna sam reditelju Stevanu Bodroži što je imao poverenja u mene kao glumicu, i pored svih predrasuda koje je mogao da poseduje o meni kao osobi. Mediji naprave neku izopačenu sliku, pa se i ljudi iz mog posla često time vode. Drago mi je što smo harmonično izgurali ovako težak komad, što nisam razočarala reditelja i što mi je na kraju čitavog procesa rekao značajne stvari za mene kao glumicu. Pretenciozno bi bilo da idem u detalje. Dođite, pogledajte predstavu.
Story: Kritika tvrdi da se, između ostalog, Sluškinje bave fenomenom socijalne nepravde. Na koji način se vi, u realnim okolnostima, nosite sa stvarima koje smatrate nepravednim?
- Smanjila sam svoja očekivanja od ljudi u svakoj sferi života, osim emotivnoj. Gledam na širu sliku svoga života i karijere, ne fokusiram se samo na trenutno dešavanje. Iskustvo me je naučilo da sve dođe na svoje kad-tad. Čovek često, u teškim trenucima koje mora da izdrži, biva ozlojeđen takozvanim iskušenjima, smatrajući da je nepravda učinjena njemu, samo zato što neko drugi ima bolje prilike. I onda to naziva nepravdom. Dokle god budemo fokusirani na druge i njihovu sreću, a ne na svoj život i napredak, možemo osećati nepravdu svakog dana. A to je nerealno, pogrešno i iscrpljujuće.
Story: U spomenutom pozorišnom delu imamo priliku da vidimo i na koji način se tumači tema čovekovog karaktera i sistema vrednosti. Da li je vaš temperament ujedno umeo da bude i vaš kavez?
- Kavez je pregruba reč, baš zato što ne podnosim nikakva ograničenja i sputavanja. Dobro se osećam u svojoj koži. Živim onako kako želim, družim se s kim hoću, a ne s kim moram. Držim se misli Meše Selimovića da čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom, nepristajanjem.
Story: Koliku ste cenu platili zbog tog principa?
- Navela sam Selimovićevu misao koja je glavni i osnovni princip mog načina života. Možda se zahvaljujući takvom stavu nisam obogatila, ali san mi je miran, duša ispunjena, a ja zadovoljna. Trudim se da utičem na javnost kroz svoje delo, a ne putem otkrivanja svog privatnog života.
Story: Kada govorite o ličnom zadovoljstvu, liči da ste usvojili životnu filozofiju koja kaže biti u sadašnjem trenutku. Zbog čega vas privlači istočnjačka kultura?
- Privlače me njihove discipline. Sve je jasno i tačno. Slično je mojoj pravoslavnoj veri, samo je na drugi način rečeno.
Story: Koliko su vas ta saznanja okrenula drugačijim izborima, prvenstveno kada je reč o partnerima?
- Razvijam svoju intuiciju kundalini jogom. Ona mi pomaže u izboru prijatelja, saradnika, pa i partnera. Teško sam pristajala na kompromise u mladosti, a sada mi je još teže. Ali mnogo brže shvatam ko je osoba za mene.
Story: Je li moć intelekta nešto u što se prvenstveno zaljubljujete?
- Zaljubljujem se u dušu s moćnim intelektom. Dešava se da neko pokušava lažno da se predstavi, ali sada to mnogo brže prepoznam.
Story: Šta je za vas merilo sreće i spokoja?
- Ljubav u svim odnosima. Prijateljskim, poslovnim i naravno partnerskim.
Story: Evidentno je kako ste svakim danom sve lepši, zgodniji i odašiljete poruku zadovoljstva. Da li, u vašem slučaju, sve ide iz glave?
- Jao, hvala na divnom komplimentu. Reč je o duhovnom i fizičkom fitnesu, a samo na tu temu mogla bih ceo jedan intervju da dam.
Story: Vaš odnos s Marijom Vicković dokazuje da je moguće ostvariti glumačko drugarstvo u kom nema sujete.
- Da, to je sada već 16 godina dugo prijateljstvo, koje je, eto, na moje veliko zadovoljstvo, rezultiralo i uspešnom poslovnom saradnjom.
Story: Zajedno ste boravile u Kanu. Kakvo je to bilo iskustvo za vas?
- Išla sam privatno, a ne poslovno. A kao što sam napomenula, time ne želim da skrećem pažnju medija, verujem da me razumete.
Story: Dobro, a da li biste predočili neke utiske sa dodele Oskara u Americi?
- Posetila sam samo neke žurke koje su prateći deo te smotre.
Story: Pre izvesnog vremena, objavljeno je da ste dobili zelenu kartu za boravak u SAD. Reč je onoj lutriji u kojoj učestvuju brojni građani ili nečem drugom?
- Tako je, dobila sam je na lutriji, na moju veliku sreću.
Story: Kako prevazilazite džet-leg? Neki kažu da navikavanje na novu klimatsku i vremensku zonu može biti traumatično?
- Teže mi je kada dođem u Srbiju. Ne spavam po celu noć.
Story: Na koji način uspevate da ispratite sve ono što iziskuje život u Los Anđelesu?
- Radim ceo svoj život. Živim skromno u Americi, imam i cimerku.
Story: Koliko je u Los Anđelesu, za razliku od Njujorka ili Vegasa, život podređen danu, tačnije dnevnim aktivnostima?
- Volim životni stil koji je ovde uspostavljen. Joga ujutru, sport, rano ležem, izlazim samo vikendom i kada postoji konkretan povod. Mislim da je i to došlo s godinama. Toliko sam izlazila proteklih dvadeset godina da više nemam želje i energije za to.
Story: Jeste li zalazili u opasne delove grada? Kako oni izgledaju?
- Nedavno sam sa sestrom i zetom prošla kolima kroz kvart Skid Row, u centru LA, gde žive beskućnici. Strašno je saznanje da se samo 15 kilometara od tog užasa punog nesrećnika, nalaze vile i imanja najbogatijih ljudi sveta.
Story: U kafiću Aroma Rade Šerbedžija i Jadran Lazić igraju karte, tamo je i Mira Furlan. Družite li se s ljudima s naših prostora koji tamo žive?
- Družim se s raznim ljudima, ali i to je opet deo moje privatnosti o kojoj ne govorim i hvala vam na razumevanju.
Story: U Americi žive i rade pojedini Srbi koji imaju plodne muzičke i filmske karijere. Zbog čega malo znamo o njima?
- Zbog toga što su to ljudi koji nemaju želju da se eksponiraju u srpskim medijima. Ne prave famu od svojih dostignuća koja nisu nimalo beznačajna. Obično se oni sa beznačajnim dostignućima nameću, a naši mediji, u nedostatku tema, objavljuju tekstove o njima. Operski pevač Željko Lučić igra Magbeta u Metropolitenu, u Njujorku, pre toga sam ga gledala u Verdijevom Rigoletu. Bojana Novaković igrala je jednu od glavnih uloga u seriji Rake, kao i madam Pompadur u TV filmu o Kazanovi. To nisam imala prilike da pročitam u srpskim medijima.
Story: U skladu s tim, opšte je mesto kako medijskim prostorom vlada neukus, ali s druge strane, stiče se utisak da oni koji bi mogli nešto da promene nemaju želju za tim?
- Kao društvo postali smo nezainteresovani za bilo kakvu promenu. Zavladala je apatija među pripadnicima srednjeg građanskog sloja. Razumljivo je i zašto. Proteklih deset godina očekivali su rezultate borbe iz minule decenije, a onda su se vratili u ono protiv čega su se godinama borili. Pa, ko će sad sve ispočetka.
Razgovarao: Stefan Tošović
