Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada je sila uz džedaje
„Zvezdani ratovi” su neprolazna epopeja o čovekovom izboru, o krhkoj ljudskoj prirodi koja stoji između dobra i zla, pokajanju, praštanju i ljubavi
Svetska publika ima priliku da ponovo, na velikom platnu, doživi najuspešniji filmski serijal u istoriji – „Ratovi zvezda”. Nova generacija budućih ljubitelja ove sage u Srbiji videće večeras u multipleksu „Sinepleks” u TC „Delta siti”, u dve projekcije (od 20 i 22.30 sati), prvu epizodu –„Fantomska pretnja”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada obnovljenu u 3D tehnologiji.
Sve je počelo 25. maja 1977, kada su „Ratovi zvezda”, inače Lukasov tek treći film (posle „THX-1138” i „Američkih grafita”), doživeli premijeru. Film za koji je cela ekipa koja je radila na njemu, a najviše Lukas, sumnjala da će postati išta više od simpatičnog letnjeg avanturističkog filma preko noći je postao nezaustavljiva stihija koja je počela da obuzima ceo severnoamerički kontinent, a zatim i svet. Imena poput Luka Skajvokera, Hana Soloa, princeze Leje, Čubake i Darta Vejdera postala su uvreženi deo zapadne pop-kulture, a rečenica iz filma „Neka sila bude sa tobom” postala je najpoznatija filmska replika svih vremena.
Osmislivši „Ratove zvezda” kao mastodontsku sagu o dve generacije porodice Skajvoker, Lukas je preimenovao film u „Ratovi zvezda: epizoda 4 – Nova nada” i odmah je prionuo na snimanje nastavka. Ovaj put je odlučio da rediteljsku stolicu ustupi Irvinu Keršneru i taj tandem se pokazao veoma uspešnim. U proleće 1980. publika je videla „Epizodu 5 – Imperija uzvraća udarac” i to je bio jedan od retkih slučajeva da je nastavak bolji od prvog filma. Završetak priče o porodici Skajvoker usledio je 1983, filmom „Epizoda 6 – Povratak džedaja”, u kome dobro napokon pobeđuje zlo, ne samo na galaktičkom nivou, već i na onom duboko duhovnom, individualnom.
Umnogome uslovljen sve naprednijom tehnologijom, Lukas je osetio da je došao trenutak da ispriča onaj deo filmske sage koji je ostao neispričan – prošlost Darta Vejdera, zlog alter ega Anakina Skajvokera, Lukovog i Lejinog oca. U maju 1999, posle 16 godina iščekivanja vernih fanova širom sveta, usledila je premijera „Epizode 1 – Fantomske pretnje”, koja se hronološki vraća trideset godina unazad pre izvorne „Nove nade” i pripoveda o povratku pritajenog zla u galaksiju i njegovih sledbenika, gospodara Sita. Zatim slede još dva filma, „Epizoda 2 – Napad klonova”, 2002. i „Epizoda 3 – Osveta Sita”, 2005. Time je Lukas zaokružio čitavu sagu i ispričao sve ono što je izvorno osmislio – pad i ponovni uspon Anakina Skajvokera, prvo – delovanjem zlog gospodara Darta Sidijusa, a drugo – ljubavlju svog sina Luka.
Ono što ovu sagu čini toliko posebnom nisu brojke (svih šest filmova su zaradili četiri milijarde i 327 miliona dolara), niti tehnologija kojom je snimljena (svaki „Ratovi zvezda” koristili su najbolje tehnologije tog doba, od kojih je neke Lukas lično izmislio), već dinamična priča, priča koja iz filma u film evoluira, koja se od naizgled nevine bajke (u slučaju „Nove nade” i „Fantomske pretnje”) razvija do drame kolosalnih razmera (kao što je to u „Povratku džedaja” i „Osveti Sita”).
„Zvezdani ratovi” su neprolazna epopeja o čovekovom izboru, o krhkoj ljudskoj prirodi koja stoji između dobra i zla, pokajanju, praštanju, i ljubavi u svim njenim oblicima (čoveka i žene, sina i majke, sina i oca, brata i sestre). Zato je priča „Ratova zvezda” vanprostorna i vanvremenska.
Autor je jedan od organizatora Konvencije „Ratova zvezda” u Beogradu
Nemanja Ćalić
objavljeno: 08.02.2012.
.jpg)
