Izvor: Glas javnosti, 12.Feb.2010, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hroničar jednog vremena
Dragan Petrović, zaljubljenik u fotografiju, ima arhivu od 400.000 snimaka u elektronskom formatu, raznih audio-snimaka i oko 100 sati video-materijala. Podataka o gradu, događajima i manifestacijama, ali i ljudima koji su obeležili jednu epohu, ima veli više nego bila koja institucija u gradu, te bi bez problema mogao da otvori - muzej. Jer, jedino Dragan još čuva snimke sa ploča Cicvarića, Sofke, Bore Janjića, Andolije, fotografije Šapca kojeg više nema, boravka Milana Stojadinovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << 1938. godine u ovom gradu...
Već 50 godina Dragan Petrović se ne razdvaja od fotoaparata. Opsednut brzim promenama sveta oko nas, on beleži svaki događaj-lepu prirodu, ljude koje sreće... Sve to čuva u arhivi koju malo ko ima u gradu.
- Ja sam se suočio s tim koliko je teško doći do neke fotografije, jer će sve što je danas novo, vrlo brzo postati staro, a niko neće ostaviti trag o tome. Nisam umetnički fotograf, već naprosto hroničar vremena na jedan poseban način - objašnjava Petrović.
Dragan poseduje i snimke starih gramofonskih ploča, stare fotografije prebačene na digitalni format i snimke sa starih VHS kaseta, ali i audio-zapise najstarijih Šapčana o gradu, ljudima koji su živeli pre 100 godina.
- Skupljao sam i sve ono što su fotografi slikali pre mene i sačuvao čak i tonske zapise običnih ljudi. Njihovo pamćenje je dragoceno. Priče Milana Mozgonje, ćerke Bate Italijana, Milana Nikolića su za film. Kada hoću da ih navedem na priču, samo im donesem fotografije i one ih podsećaju na stara vremena - kaže Dragan.
Do starih slika Šapca Dragan je dolazio posećujući mnoge porodice koje su mu dale porodične fotografije na kojima se krila istorija grada.
- Znam da "pročitam" svaku fotografiju. Po svetlosti znam u koje vreme je snimljena, da li pre ili posle podne, na osnovu arhitekture zgrada koje se vide mogu da procenim kada su snimljene, gledam da li ima električnih stubova i na osnovu toga znam da li su snimljene pre ili posle 1912. godine, kada je Šabac dobio struju, zatim po garderobi - otkriva Dragan svoje male tajne.
Do mnogih fotografija došao je slučajno. Onu sa Milanom Stojadinovićem u Šapcu iz 1938. napravio je na osnovu negativa koji je pronašao na jednom tavanu.
Zbog dobre fotografije u stanju je da ustane i u četiri sata ujutru. Tako često ide na Savu da zabeleži sjaj sunca na reci, slika noću, penje se tamo gde niko ne sme ni da pogleda.
- U poslu mi pomaže supruga Danica, a na ćerku Lidiju sam takođe preneo ljubav prema fotografiji. Svakog dana radimo satima za računarom, prebacujemo fotografije i preko interneta dolazimo do novih. Naš sajt ima 6.000 fotografija - kaže Petrović.
.jpg)
