Izvor: Glas javnosti, 23.Dec.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar student, još bolji otac
Rođen je u siromašnoj romskoj porodici, ali to Željka Radua (20) nije omelo da osnovnu školu završi kao đak generacije, a srednju Ekonomsko-trgovinsku kao vukovac. Kikindski vunderkind je potom, u istom danu, 9. juna ove godine, postao otac i položio prijemni ispit sa maksimalnih sto poena, pa se, kao prvi na rang-listi, upisao na Ekonomski fakultet u Subotici. Iako u njegovom indeksu zasad preovladavaju desetke, svestrani mladić ne krije da mu misli često odlutaju ka rodnoj kući u kojoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa njegovim roditeljima Ilijom (55) i Vidom (49), žive supruga Marija (19) i šestomesečna ćerkica Željka.
Po kovu duše
Željko se, kaže, oduvek trudio da ruši predrasude o Romima.
- Nikada zbog onoga što sam nisam doživeo bilo kakvu neprijatnost. Vređa me kada u medijima vidim da negativno govore o mom narodu. Iako sam Rom, nisam ništa lošija osoba od nekog ko je druge nacionalnosti. Nikada ljude nisam delio po nacionalnom šavu, nego od kakvog mu je kova duša. Drago mi je što sam postao uzor mladim Romima. Sve je više dece koja hoće da se školuju. Kada može Željko možemo i mi, obično kažu roditeljima- priča Željko.
Puno im srce
Dok se nije razboleo, glava porodice Ilija je šestočlanu porodicu izdržavao sakupljajući sekundarne sirovine. Željkov otac završio je srednju školu, a mati mu je nepismena. Sestre Silvija, Dobrinka i Tamara su đačke klupe napustile posle osnovne škole.
- Svima nam je puno srce zbog Željkovog uspeha. Kada je krenuo u prvi razred osnovne škole znao je da čita i piše. LJubav prema učenju usadila mu je starija sestra Tamara. Teško sam bolestan, pa je moja želja bila da sina oženim i dobijem unuče. Boli me što znam da može i hoće, a ne mogu više da mu pružim- jedva zadržavajući suze priča Ilija.
- Teško je biti odvojen od njih, ali sam se od malena zavetovao da ću jednoga dana biti uspešan porodičan čovek, koji na posao neće odlaziti stideći se što je Rom- započinje ispovest Željko i naglašava da mu podrška supruge i roditelja ulivaju dodatnu snagu da istraje.
Teško je, kaže, izboriti se sa emocijama kada zna da kod kuće najmiliji broje dane do trenutka kada će ponovo biti zajedno.
- Ipak, najveći problemi su finansijske prirode. Iza mene je stala samo fabrika „Banini“, koja me stipendira. Neizmerno sam im zahvalan zbog toga, ali taj novac nije dovoljan. Pokucao sam na mnoga vrata, ali uzalud. Baš juče stigla mi je odbijenica za stipendiju, koju sam zatražio od Romskog obrazovnog fonda iz Budimpešte, koji inače stipendira Rome u devet evropskih zemalja. Ako nije dovoljno to što sam, kao jedini Rom sa maksimalnih sto poena upisao fakultet, ne znam šta još treba da uradim... Bolje od ovoga se ne može. Još kao srednjoškolac bio sam njihov stipendista. Pre nekoliko godina obećali su mi laptop računar, ali on još nije stigao-s gorčinom priznaje budući ekonomista.
Željko je računar ipak dobio 8. aprila, kada je povodom Međunarodnog dana Roma bio proglašen za najboljeg romskog učenika u Srbiji.
- Laptop bi mi dobrodošao, ali i nov mobilni aparat. Znate, godi što pohvale na moj račun stižu sa svih strana. Imponovalo mi je kada su pojedini profesori na fakultetu izrazili želju da se sa mnom upoznaju. Međutim, od tapšanja po ramenu se ne može studirati. Da nije „Baninija“ ne znam kako bih studirao, jer lokalna samouprava i romska udruženja nisu pokazala interesovanje da mi pomognu. Ne mogu, a da ne pomenem pomoć koji su mi pružili iz pokrajinskog Sekretarijata za obrazovanje. Nije lako kada znam da roditelji odvajaju od usta i u postelju ležu misleći da li sam sit. Šta tek da kažem za suprugu i našu bebu. U ovoj godini dogodile su mi se najlepše stvari u životu. Neka i naredna bude takva. Neću se žaliti - skromno poručuje Željko.
