Izvor: Objava, 08.Nov.2018, 09:06

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ 1618-48.

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ 1618-48.

Верске супротности између католика и протестаната у Немачкој од XVI века даље одражавале су супротности између протестантских кнежева и католичког двора. Тај антагонизам заоштравао се јачањем појединих кнежевина. Рат који ће захватити средњу Европу наставак је дуготрајне борбе између католичког царског хабзбуршког система и нових снага, у тежњи за стварањем националних држава.

У одбрани својих права, немачки протестантски кнежеви образовали су Унију 1608, а католички Католичку Лигу 1609. Неке суседне државе које су се прибојавале све веће моћи Хабзбурговаца распиривале су те размирице и биле спремне да се умешају у сукоб. Повод за избијање сукоба било је одбијање цара Фердинанда II да интервенише на испаде католика у већински протестантској Чешкој. Протестантски племићи су на то 23. маја 1618. извршили у Прагу тзв. прашку дефенестрацију, када су два католичка гувернера и њихов секретар избачени кроз прозор Прашког замка. То је био знак за оружани устанак против Хабзбурговаца и почетак Тридесетогодишњег рата који се из рата локалног карактера претворио у рат европских размера.

ЧЕШКИ ПЕРИОД РАТА 1618-23. Чешки протестантски племићи су под командом Турна 1618. прикупили око 40.000 војника и опсели царске гарнизоне у Пилсену и Будвајсу. Исте године царске снаге продрле су у Моравску и у Чешку до Прага, али су се морале повући. Следеће године снаге Уније су поселе целу Чешку, Моравску и Шлезију, допрле до Беча и Фердинанда II лишиле чешког престола, а за краља изабрале Фредерика, рајнског изборника палатина. На то је Католичка Лига са 20.000 шпанских војника под Тилијем и Максимилијаном Баварским прискочила у помоћ цару. У бици на Билој Хори 8. новембра 1620. Фредерик је поражен. После ове победе царске снаге освојиле су Праг, Чешку, Моравску, Шлезију и Фалачку и наставиле са прогонима и репресалијама над Чесима.

ДАНСКИ ПЕРИОД РАТА 1623-29. Цар Фердинанд II упутио је 1623. Тилија против протестантских кнезова Немачке. Ови, потпомогнути политички и војнички од Француске, Енглеске и Шведске, склопили су савез са данским краљем Кристијаном IV и у току 1624-25. прикупили 40.000 војника. Уто је Валенштајн организовао за цара војску од 30.000 војника, међу којима је било и војника из Војне крајине (лака коњица под командом Изоланија). Са њом је 1626. продро у Саксонију и потукао Мансфелда код Десауа. Ускоро затим Тили је са лигином војском потукао данског краља код Лутера, због чега су покрајине Бранденбург и Брауншвајг напустиле савез протестантских кнезова. Лигина војска је поново потукла 1627. Кристијана IV код Аугзбурга. Дотле се Валенштајнова војска повећала на 100.000 људи, па је посела Померанију и Мекленбург, а главнина продрла на Јиланд и присилила данског краља да се повуче на данска острва. Царске снаге у току 1627. заузеле су целу северну обалу Немачке осим Стралсунда. Ускоро је дански краљ пристао на неповољан мир у Либеку 12. маја 1629. чиме је Католичка Лига достигла врхунац своје моћи.

ШВЕДСКИ ПЕРИОД РАТА 1630-35. Узнемирен појавом Хабзбурговаца на Балтику, а подстицан од Француске, шведски краљ Густав Адолф ставио се на страну протестаната у Немачкој. Шведске снаге, око 15.000 војника, искрцале су се 1630. на ушћу реке Одре и заузеле Штетин, у време када је цар Фердинанд отпустио Валенштајна и кад је распуштен већи део његове војске. Царске снаге под Тилијем следеће су године заузеле Магдебург који су браниоци запалили, али су од Швеђана тучене код Брајтенфелда и изгубиле Лајпциг. Густав Адолф продро је до Рајне, заузео Мајнц и запосео Елзас. То је имало за последицу да су почетком 1632. католички рајнски кнезови напустили цара, шпанске трупе повукле су се у Низоземску, а Французи окупирали Трир и Кобленц. У то су време протестантске снаге под Густавом Адолфом нарасле на 150.000 људи, док је цар располагао само са 80.000 војника у Чешкој. Када је Густав Адолф продро у Баварску, одсудно је поразио царске снаге; том приликом Тили је смртно рањен. У таквој ситуацији цар је Валенштајна поново одредио за врховног команданта. Он је за кратко време сакупио 40.000 војника. Ускоро затим заузео је Праг, продро у Саксонију и освојио Лајпциг. Међутим, од Швеђана је доживео пораз код Лицена. Мада је том приликом погинуо Густав Адолф, Шведска је наставила рат. 1633. вођене су борбе у јужној Немачкој, Вестфалији и Чешкој, али нигде није пало решење рата. Следеће године Швеђани су одсудно поражени код Нордлингена у бици са царском војском појачаном једним шпанским одредом. Ово је присилило већи део протестантских кнезова да 1635. склопе са царем мир у Прагу.

ФРАНЦУСКИ ПЕРИОД РАТА 1635-48. Протестантски кнезови јужне Немачке нису прихватили мир у Прагу па су се обратили Француској за помоћ. У савезу са Шведском, сада се и Француска уплела у рат. Општа исцрпљеност лишила је обе ратујуће стране одлучујуће победе на бојном пољу. Борбе се воде сад у Порајњу, сад у Моравској, Чешкој, Аустрији или Данској. У низу судара и битака тучене су царске снаге, али све то не доводи до коначне победе. Међутим, док су Француска и Шведска имале извесну предност јер се рат није водио на њиховој територији, Аустрија и друге зараћене немачке католичке земље ближиле су се крају својих снага. Напокон су биле принуђене да потпишу Вестфалски мир (1648) који је означио слом католичке реакције, слабљење Светог Римског Царства и отварање путова за формирање националних држава у Европи. У Тридесетогодишњем рату Немачка је изгубила половину свога становништва.