Izvor: Objava, 15.Nov.2019, 13:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЦУ-ШИ

Кинеска царица и намесница Цу-Ши је рођена у Пекингу 29. новембра 1835, у време када је Кинеским царством владала манџурска династија Ћинг. Отац јој је био мандарин, један од хиљаде малих државних функционера који су у то време насељавали Пекинг. Судбина јој је одредила да постане конкубина. Године 1851, када је имала шеснаест година и када се бирао харем за новог цара Шин Фенга, изабрана је да уђе у царску палату, што је била част за једну младу девојку у ондашњем кинеском друштву.

Била је близу владарској столици, али положај скромне конкубине није јој омогућавао да види цара. Посматрајући интриге у царској палати, брзо је схватила шта треба да ради да би дошла на сам врх власти.

Цу-Ши је увек била сналажљиво дете и још сналажљивија конкубина. Сама је научила да чита и пише, што уопште није мало, јер су у то време Кинескиње биле углавном неписмене. У царској палати је доста времена проводила у огромним библиотекама, проширујући своје знање.

Пошто њена блиска пријатељица царица, ни после три године, није успела да роди наследника кинеском цару, уз помоћ евнуха Цу-Ши је успела да код цара Шин Фенга обезбеди привилегију рађања престолонаследника. Тако је, 1856, Цу-Ши цару родила сина.

Цар Шин Фенг је умро 1861, а Цу-Шиин син, Цаи-Чун, проглашен је за цара. Пошто је био малолетан, именовано је седам намесника, међу којима су били и Цу-Ши и Ниухуру, бивша кинеска царица, да управљају Кином. Цу-Ши је тада имала двадесет шест, а њен син пет година. Врло брзо се ослободила осталих намесника, успут преузимајући и њихово богатство, и сконцентрисала моћ и власт у своје руке.

Када је млади цар напунио шеснаест година, било је време да се жени и да буде крунисан. Оженио се 1872, а крунисан је следеће године. Владавина му није била ни славна ни срећна. Није волео државне послове, више му се свиђало да настави са лагодним животом без обавеза који је до тада водио. На власти је био само две године, ако се то може назвати владавином, и као деветнаестогодишњак је умро од великих богиња. Уз помоћ својих верних пријатеља, Цу-Ши је поставила на трон Кине нећака Куанг-Шуа, који је имао само три године. Тиме је себи обезбедила владавину и за наредну деценију. Међутим, та владавина била је катастрофална. Ни она, ни њезини саветници нису имали јасну политичку замисао како да развијају велику царевину. Народ је живео у беди и сиромаштву. Једини начин да се ситуација промени био је да се уведу реформе, чему се снажно успротивила једна особа - Цу-Ши. На све то, Кина је поражена у рату против Јапана, којем је морала одступити Формозу и Пескадорска острва, док је Кореја постала независна. Кулминација је уследила 13. јуна 1900, када је у Кини плануо устанак сељака и градске сиротиње против домаћих феудалаца и странаца који су у то време желели да се инфилтрирају у Кини. Устаници су заузели Пекинг и опсели инострана посланства у граду, истовремено сурово масакрирајући кинеске хришћане, које су сматрали експонентима страних угњетача, и порушивши све цркве у Пекингу. Цу-Ши и кинеска влада позвали су стране трупе да успоставе ред. Савезнички експедициони корпус, састављен од чак 70.000 војника из Велике Британије, САД, Аустралије, Британске Индије, Немачке, Француске, Русије, Аустро-Угарске, Италије и Јапана искрцао се у Кини, поразио слабо наоружане устанике и већ 14. августа 1900. заузео Пекинг и ослободио посланства. Уследиле су егзекуције устаника.

Користећи разне методе, Цу-Ши је остала на власти до своје смрти. Иако је 1902. почела да уводи неке реформе, све до смрти одлагала је успостављање уставне монархије. Умрла је у Пекингу 15. новембра 1908. Њена сахрана је коштала огромно богатство, а Кина је само четири године после њене смрти, од царевине постала република. Великим делом и њеном заслугом.