Izvor: Objava, 02.Avg.2019, 17:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИЛИНДЕНСКИ УСТАНАК

Илинденски устанак је назив за организовану револуционарну оружану борбу национално обесправљеног македонског народа против вишевековне окупаторске турске власти од августа до октобра 1903.

Устанак је почео на Илинден, 2. августа, и захватио цео ондашњи битољски вилајет. Око 750 наоружаних устаника, подељених на осам одреда на челу са војводама, извршили су, по раније утврђеном плану, на знак звона, напад на град Крушево ноћу 2/3. августа, и успели да га предвече 3. августа ослободе.

Ослобођење Крушева и формирање прве привремене македонске републиканске владе у том граду (то тело и Горско началство, као привремена власт града Крушева и околине, названо је Крушевска Република), била је најкрупнија акција устаника и њихов највећи успех. За ту акцију становништво Крушева и крушевског среза било је припремљено од револуционарних руководилаца тог краја, истакнутих револуционара - социјалиста Николе Карева и Велка Маркова.

Осим крушевског, устаничке борбе су захватиле и охридски, кичевски, преспански, костурски и лерински крај. Наоружани пушкама, бомбама, ловачким пушкама, секирама и др., устаници су нападима на мостове, железничке станице и турске посаде у селима и мањим градовима успели да ослободе знатан део битољског вилајета. У костурском крају устаници су, ослободивши градове Клисуру и Невеску, успели да их одрже под својом влашћу две недеље, и да образују привремене владе.

Против око 30.000 македонских устаника Турци су ангажовали око 200.000 војника и плански приступили гушењу устанка. С војском од око 18-20.000 људи и 7-8 топова, извршили су концентрични напад на Крушево 12. августа, и успели, после јуначке одбране устаника (око 1.200), да 13. августа заузму град. Устанички штаб са већим бројем бораца успео је, после тешких борби код Сливе, да се пробије преко Бачилишта према Демир-Хисару.

После заузимања Крушева, Турци су наставили да угушују устанак и у другим крајевима, и успели су потпуно да га угуше до краја октобра. У преко 200 сукоба устаници су имали 994 мртва и рањена, док су Турци имали 5.300 мртвих. Више од две хиљаде устаника је мучено и батинано. Турци су спалили 12.440 кућа, убили 8.816 људи, жена и деце. Турци су после угушења устанка завели веома жесток терор, па је морало емигрирати из Македоније око 30.000 људи. У Србији, Хрватској, Словенији и Бугарској формирани су одбори за прикупљање помоћи настрадалом народу.

Крушевска Република била је прва организована македонска државна заједница после цара Самуила.