Izvor: Objava, 23.Sep.2018, 18:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ ЈУГУРТА И РИМЉАНИ

Једна од занимљивијих историјских фигура антике био је нумидски краљ Југурта. Краљевина Нумидија се налазила у северној Африци, а њен владар Југурта је живео у време великог успона Римске републике у другом веку пре нове ере. Ушао је у историју као дрзак и смео човек који је веровао да се свака неповољна ситуација може решити поткупљивањем.

Југурта је имао два брата који су такође полагали право на нумидски престо. Једног брата је убио, док је други избегао такву судбину побегавши у Рим. Ту је безуспешно покушавао да придобије Римљане, које је, на његову жалост, Југурта већ поткупио тако да спор око престола реше у његову корист. Нумидија би се по том договору поделила између два брата, при чему би Југурта добио насељенији и богатији део земље. Занимљиво је да се Југурта ни тиме није задовољавао, већ је ковао планове да у повољном тренутку присвоји и другу половину територије. То се убрзо и десило, при чему Југурта није поштедео живот ни свом другом брату.

Рат с Римом је постао неизбежан. Сенат је одлучио да се Југурти објави рат. Међутим, сналажљиви Југурта се није превише узнемирио. Пустио је римску војску да пређе границу и дође до њега, како би ствар решио на свој начин. Поткупио је команданте римске војске тако да су са њим склопили мир под условима који су за Римљане били више него срамни. У Риму је завладало велико огорчење, па је одлучено да се Југурта доведе у Рим како би се разјаснило кога је он то поткупио.

Тако је и било - Југурта се појавио пред народном скупштином и управо када је требало да почну незгодна питања, један народни трибун, којег је Југурта - успео да поткупи, ставио је вето на целу расправу. Југурта се тако поново извукао, али му ни то није било довољно, већ је ситуацију учинио још гротескнијом тако што је искористио прилику да током свог боравка у Риму наручи убиство још једног претендента на нумидски престо, који се тада такође налазио у Риму. Овакво отворено шегачење са Римом навело је Римљане да пониште мировни уговор, а Југурту протерају. Југурта је, напуштајући град, изговорио реченицу у којој је описао Рим као "... град на продају, који ће убрзо пропасти, само док се купац нађе".

Римљани су поново отпочели рат против Југурте. Као по обичају, он је био хладнокрван, латио се златника и поново поткупио команданте који су га сада, ни мање ни више - прогласили за савезника римског народа. Ова кап је прелила чашу, па је из Рима послат Квинт Цецилије Метел, искусни војсковођа и истакнути аристократа, строг и непоткупљив човек. Увео је ред и дисциплину у римској војсци и одлучно повео рат против Југурте, с намером да га зароби и доведе у Рим. Ипак, рат се отегао унаточ неким успесима Римљана, а Метелу је Југурта увек измицао. Изгледало је као да ће се извући. У међувремену на место Метела долази Гај Марије, такође вешт војсковођа, ништа мање одлучан у намери да дође до живог Југурте. Године 105. пре н. е. Југурта је коначно савладан и заробљен. Првог јануара 104. године пре н. е. Југурта је у ланцима доведен у Рим и спроведен градским улицама, а после тога је погубљен. Иако је због својих поступака Југурта платио главом, његово виђење Рима није било нетачно. Југуртин неславни крај није толико последица његових принципа и начина решавања проблема, колико одсуства било какве мере при руковођењу таквим принципима.