Izvor: Objava, 22.Sep.2018, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕЗ СТЕФАН ВОЈИСЛАВ

Зетски кнез. Рођен је у Требињу. Година 1018. је преломна у историји Зете. Византијски цар Василије II успоставља своју власт на територији целог Балканског полуострва, па и Зете. Зетског кнеза Драгомира при покушају преузимања власти, после смрти оца, кнеза Јована Владимира, на превару су убили Которани. Престо у Зети наслеђује Стефан Војислав. После смрти Василија II, 1025. године, почиње опадање моћи и угледа Византије. Унутрашње борбе уз ово доприносе и слабљењу одбрамбене моћи државе. У таквим приликама почиње у Зети борба за ослобођење од Византије. Устанак 1035. године не даје резултате и Стефан Војислав је као талац одведен у Цариград, а управа у Зети поверена је византијском војсковођи. Војислав успева да наредне године побегне из Цариграда и да завлада Зетом, Травунијом и Захумљем. Границе државе ишле су од Бојане до Неретве. Године 1040. долази до значајних средстава. Једна византијска лађа са новцем разбија се на зетском приморју. Војислав новац задржи, а на цареве опомене да врати новац, не одговори. Византијска војска, послата да поврати новац, била је потучена.

Успеси Војислава и устанци у Поморављу и Повардарју и у околини Драча узнемиравали су Византију. Због тога, цар Константин IX Мономах шаље на Војислава драчког патриција Михаила. Равничарски делови Зете су страдали, а Војислав у планинским кланцима дочека византијску војску. Послужио се лукавством те ноћу нападне непријатељски логор, а његови су се синови с преосталом војском спуштали с околних брегова дувајући у рогове. Византинци се уплаше, мислећи да су опкољени од велике војске, и разбеже се. Византија више војно не узнемирава Зету, али покушава преко стратега у Дубровнику, Катакалона, да на превару ухвати Војислава, што јој не полази за руком. Војислав је умро у Прапратни 1050. године.