Izvor: Politika, 16.Okt.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vašaru u Raški ponovo se igra kolo
Za dva dana u Raški prodato na stotine kilograma pečenja, mnogo slatkiša i igračaka, odeće i obuće, grnčarije. Novi sadržaji vašara u Domaćinskoj ulici
Raška – I u godinama najžešće krize i nedaća vašar u Raški se održavao svakog 14. oktobra na dan Pokrova presvete Bogorodice. Sjati se na ovaj dan narod iz kopaoničkih sela i sa Golije, iz Novog Pazara, Kraljeva, Brusa, iz čitave doline Ibra, sve do Kosovske Mitrovice. Da se gorštaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su uglavnom posvršavali jesenje poslove, prošetaju, sretnu, da se vide, provesele, možda se mladi upoznaju, dešavalo se da neka devojka sa vašara promeni pravac, ne vrati se kući, nego se uda. Traje vašar u Raški već više od veka i po. Prvi je ustanovljen 1860. godine i spada u najstarije vašare u Srbiji, koji je evidentiran i u crkvenom kalendaru.
Ovogodišnji vašar trajao je dva dana, u utorak i sredu, jer se još pre neku godinu procenilo da je jedan dan tesan i isuviše kratak da se sve na vašaru oposli. Vašar je potpuno promenio život u varošici. Automobili su „proterani” iz centralnih ulica, a one pretvorene u vašarište i opet tesne za hiljade duša. Prodajno mesto koštalo je od dve hiljade u nekoj od sporednih ulica do 10.000 u glavnim ulicama, za prodavce pečenja i piva, uz mogućnost da postave stolove.
Moglo je tu da se kupi svašta. Deca su vukla roditelje prema tezgama sa slatkišima, ušećerenim crvenim jabukama, liciderskim srcima pristiglim čak iz Smederevske Palanke, raznim šarenim bombonama i lizalicama, na kriške, poput sira, isečenim kolutovima alve „original iz Turske”, kako tvrdi prodavac.
Devojke su razgledale haljine od kojih je „svaka unikat”, koje je donela krojačica Olga iz Despotovca i tezge pune bižuterije „na akciji” pa se za sto dinara moglo kupiti tri para minđuša ili dva kaiša, ali u različitoj boji, farmerice iz Novog Pazara i pismo-tašne za svečane prilike, dve za 500 dinara.
Na nekoliko tezgi prodavao se „pravi ariljski veš, sto posto pamuk”, grnčari iz Zlakuse sa Zlatibora, iz Vranja i Pirota doneli su glineno posuđe – zemljane lonce za kupus, posude za đuveč različitih veličina. Jedan je prodavao i crepulje i testije i nekim mladim znatiželjnicima morao da objasni da se u tim posudama u kuću donosila voda za piće, koja je dugo ostajala hladna. Kaže da to narod ponovo traži.
Jedan Stefan iz okoline Trstenika nudio je sekire. Kaže da ih on proizvodi, oštre su i teške, „same cepaju drva”. Muškarci su zagledali tezge sa raznim alatom, između furuna na drva i plastičnih posuda. Mogla se na vašaru naći i razna drvenarija, od „tri varjače za sto dinara” do rezbarenih slavskih ikona i buradi za rakiju. Jedan prodavac je preko megafona nabrajao čitav spisak bolesti od kojih leče njegove čudotvorne masti i čajevi. Ako je u pravu, kompletna zvanična medicina je čist višak.
Pored nekih tezgi posetilac je imao utisak da se nalazi u magacinu vojničke opreme. Mogle su tu da se kupe kompletne uniforme u maskirnoj i sivomaslinastoj boji.
Sa nekih, prilično posećenih, tezgi širio se miris svežeg pečenja. Praseće – 800 dinara, jagnjeće – 1.500. A prodavci za tezgama skoro da ne staju od posla. Staro je pravilo – vašar bez pečenja i nije vašar.
Zoran sa Mačkata svakom je prolazniku, koji bi zastao pored njegove tezge, nudio da proba zlatiborsku pršutu, slaninu, kulen, duvan-čvarke. Retko ko je probao a da se posle toga nije mašio za novčanik.
Starina Radojko sa Golije seća se da kad je on bio momak, ispred crkve su se igrala i po četiri kola. Posle je to, veli, izašlo iz mode, stigla tehnika, zaglušujuća pojačala iz šatri.
Turističko-sportska organizacija i raščanska lokalna vlast nastoje da vašaru vrate i stare običaje i obogate ga kulturnim sadržajima. Jednu od centralnih ulica nazvali su Domaćinskom ulicom. Tu su se ponovo igrala narodna kola, smenjivala su se kulturno-umetnička društva „Raška”, „Frula”, „Milan Glavčić”, žene iz KUD-a „Brvenica” pevale su izvorne pesme, svoje proizvode domaće radinosti nudili su članovi kluba „Čerenjski” iz Baljevca, ekološka društva sa Golije i Kopaonika izložili su proizvode iz čiste prirode, đaci iz Osnovne škole „Raška” okupljeni u udruženje „Kreativko” su po simboličnim cenama prodavali ukrase koje su sami napravili. Od vašarske zarade, kažu, kupiće materijal za dalju proizvodnju. Klub likovnih umetnika „Raška” računao je da među posetiocima vašara ima i ljubitelja umetnosti. Bila je, kažu, to dobra procena.
Poznati raščanski frulaš i klarinetista Marko Pendić, sem svirke, nudio je frule koje je sam napravio. Malo dalje, Miloica Kuč iz Metikoša kod Kraljeva mušterije je „dozivao” taktovima poznate pesme „Svilen konac”. I on je prodavao frule, na kojima je naučio da svira još na rodnoj Pešteri.
Juče popodne tezge su na raščanskim ulicama počele da se proređuju.
Pogledaj vesti o: Raška, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
