Izvor: Politika, 26.Sep.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni Tirol i Raška oblast
Valjda nam je na ovom našem „brdovitom Balkanu“ dosta podela?
Južni Tirol, kao deo istorijske pokrajine Tirol, bio je jedan od najstarijih poseda kuće Habzburga. Došao je pod njihovu vlast 1363. i pod njom je ostao do kraja 1918. godine, kada su ga zaposele italijanske trupe. Mirovnim ugovorom kojim je okončan Prvi svetski rat pomenuta oblast pripala je Italiji.
Između dva svetska rata Južni Tirol nije uživao autonomiju. Nju je dobio 1947. godine, na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „dogovora“ između Italije i Austrije. Italija je kao pobednica u prethodnom velikom ratu bila među onima koji su nametali pravila. Međutim, posle poraza u Drugom svetskom ratu našla se u sličnoj poziciji kao i Austrija, pa su pobednici, u ulozi arbitara među poraženima, pokušali da nađu neki kompromis u vezi sa spornim područjem između dve podređene države. No, nemačka manjina u Južnom Tirolu nije bila zadovoljna njegovim karakterom.
Usledile su burne decenije političkih natezanja da bi šezdesetih godina došlo do otvorenih sukoba. Ekstremna frakcija nemačkog (austrijskog) separatističkog pokreta započela je s terorističkim akcijama, a odnosi između Austrije, koja je podržavala pretenzije sunarodnika, i Rima, drastično su pogoršani.Ipak, uz pomoć predstavnika OUN, spor je rešen 1971. Južni Tirol, odnosno Trentino – Alto Adiđe, kako se zvanično regija zove, dobio je široku autonomiju u sastavu Italije (asimetričan status u odnosu na druge italijanske regije). S druge strane, Austrija se obavezala da se više neće mešati u unutrašnja pitanja Italije.
Tako su strasti nezadovoljne manjine umirene, ali problem nije rešen. Italijani, koji čine većinsko stanovništvo u južnom delu regije, nisu želeli da prihvate da u celini većinsko nemačko stanovništvo ima prevlast u autonomnoj regiji sa značajnim kompetencijama. Otuda su se usprotivili da budu deo „nemačke autonomije“ unutar Italije, pa je do tada jedinstvena regija, prema etničkim kriterijumima, podeljena na dve provincije. Postepeno, one su preuzele gotovo sve nadležnosti regije. Usled toga je postojanje regije Trentino – Alto Adiđe obesmišljeno, tj. ona sada predstavlja puku formu bez ikakvog stvarnog sadržaja.
Toliko o Južnom Tirolu koji je prema rečima potpredsednika SDA Sandžaka Enisa Imamovića, navodno, pogodan da bude model za autonomiju „svih građana“ naše Raške oblasti. Pomenuti političar očito se nije potrudio da nešto više sazna o primeru na koji se pozvao. Jer, sledstveno njemu, „muslimanska autonomija“ u tzv. Sandžaku svela bi se – kada govorimo o onom njegovom delu koji pripada Srbiji – na oko 25 odsto njegove teritorije (južni, i to ne u potpunosti, delovi Raške oblasti). Muslimani su, iako zbog visokog nataliteta danas čine nešto više od 50 odsto stanovništva tog dela naše zemlje, skoncentrisani na malom području, a teško je i zamisliti da bi se pravoslavni Srbi složili da budu deo Ugljaninovog i Zukorlićevog „pašaluka“.
Priče o autonomiji tzv. Sandžaka neminovno znače prizivanje njegove podele (ali i dalje u okviru Srbije). Ili neki misle da su Srbi, i to u svojoj matičnoj zemlji, građani drugog reda, čije mišljenje nije relevantno? A valjda nam je na ovom našem „brdovitom Balkanu“ dosta podela? Vreme je da se posvetimo razvoju i saradnji, a ne da prizivamo nove nesreće. Uveren sam da to želi većina građana Srbije ma koje vere i narodnosti bili i u kojem god njenom delu živeli. Maliciozne deklaracije koje imaju za cilj internacionalizaciju izmišljenog „vojvođanskog pitanja“ ili pak jednako štetne južnotirolske projekte na zapadu Srbije – plasiraju pre svega samoživi političari koji gubitak podrške građana, za čija se prava navodno bore, pokušavaju da kompenzuju avanturističkim predlozima.
Oni neće proći, a samo mogu da prouzrokuju nepotrebne turbulencije. Kako reče jedan naš pesnik: „Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar!“ Za razliku od Italije koja je poražena u Drugom svetskom ratu, Srbija je i u njemu kao i u prethodnom velikom globalnom sukobu pobedila. To je bio slučaj i sa Prvim (kao i Drugim) balkanskim ratom, tokom koga je oslobođena Raška oblast, jezgro srpske srednjovekovne državnosti koja makar u rudimentarnom vidu može da se veže za prve naše poznate vladare iz 8-9. veka, o kojima svedoči vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit (Višeslav, Radosav, Prosigoj, Vlastimir itd). Oni koji zagovaraju sulude nove autonomaške projekte možda i ne moraju da znaju činjenice o Južnom Tirolu na koji se pozivaju, ali bi trebalo da budu upućeni u istorijat oblasti u kojoj žive kao i u svoje etničke korene. Neukost i zaslepljenost ne donose ništa dobro!
*Istoričar
Dragomir Anđelković
objavljeno: 26.09.2014
Pogledaj vesti o: Raška
