Izvor: RTS, 15.Dec.2018, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu godina Eparhije raško-prizrenske
Eparhija Raško-prizrenska obeležava hiljadu godina svog postojanja: prvi put se pominje u hrisovulji vizantijskog cara Vasilija drugog, 1019. godine, kada je ušla u sastav Ohridske arhiepiskopije. Za vreme Nemanjića, jedan od temelja srpske države, a u svojoj burnoj i slavnoj prošlosti, do danas, ona je živo pravoslavno središte. Krajem 18. veka, sa Raškom, spojena je u Raško-prizrensku eparhiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U staroj, neuglednoj ulici, opasana žicom i pod nadzorom kosovske policije, Bogorodica Ljeviška upisuje nova poglavlja svoje i istorije srpskog naroda.
"Zenica oka moga, gnezdo je lepote tvoje", na arapskom zapisani Havisovi stihovi u njenoj priprati, još govore o divljenju onoga, ko je u tursko doba, kako predanja kažu, dobio nalog da prekreči freske i od crkve napravi džamiju.
Preživela je i vladavinu osmanlija: zadužbina slavnog kralja Milutina, građena da zadivi i opstane. I uprkos svim nedaćama, i osvajačima, njene freske su nekako uvek izranjale iz mraka, ispod maltera, pa i posle paljenja i gareži - opstajale sa narodom koji se u njihovom okrilju okuplja.
"Bogorodica Ljeviška, ne zna se da li je lepša spolja ili iznutra, nadamo se da ćemo uspeti da je obnovimo kompletnu, i da će našeg naroda biti više na ovom prostoru. Bilo je i većih iskušenja, nadamo se da ćemo i ovo pebroditi", kaže Đorđe Stefanović, sveštenik u crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Tomislav Gađić iz Prizrena kaže da ih je u Prizrenu dvadesetak. "Crkva nas i dan-danas skuplja. Svake nedelje idemo u crkvu Sveti Đorđe i do Bogoslovije i to nas održava", kaže Gađić.
U vreme kada je Bogorodica Ljeviška bila katedralni hram prizrenskih episkopa, Prizrenska eparhija je obuhvatala i podrčja grada Hvosna, oko Peći i Dečana, grada Leskovca i Britosa.
Sredinom 15. veka je pala pod tursku vlast, a 1557. ušla u sastav obnovljene Srpske patrijaršije.
Dve eparhije, Raška i Prizrenska, spojene su 1808. u jednu - Raško-prizrensku eparhiju. Sve mene, stradanja i patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, upisane su u ove zidove - ali i nepomućena vera i nada ugrađene su u ove temelje - što kao mostovi između zemlje i neba, vekovima svedoče o Srbima i njihovoj svetoj zemlji.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
