Izvor: BKTV News, 09.Jul.2014, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(GEO)STRATEŠKI INTERESI: Ko kosi, a ko vodu nosi?
Veliki politički stratezi analiziraju okruženja, planiraju akcije i na kraju ih sprovode u delo. U svojim stremljenjima često nemaju milosti, pa tako u aktuelnoj ukrajinskoj krizi najviše stradaju oni koji su nedužni u celoj toj priči.
Danas su strateški interesi Srbije da bude kopča između suprotstavljeniog Istoka i Zapada, da se uspostave što bolji odnosi sa zvaničnim Berlinom, zatim jaka Vojvodina, mirna Raška oblast, ali i formalno sačuvano Kosovo i Metohija.
U savremenom tumačenju geopolitičkih odnosa u svetu analitičari pridaju veliku pažnju geostrateškim interesima velikih sila. Reč strategija potiče od grčke reči „stratostago“ što označava vođenje vojske, tj. strategijski pravac akcije koji omogućava postizanje ciljeva. Zato oni koji „drže konce“ svetske politike mudro primenjuju strategijske pravce akcija, a sve u nameri da postignu određene političke ciljeve.
Često se velika politička gibanja upoređuju sa partijom šaha ili sa povlačenjem konaca na koje su prikačeni političari malih zemalja. Veliki stratezi analiziraju okruženja, planiraju akcije i na kraju ih sprovode u delo. U svojim stremljenjima često nemaju milosti, pa tako u aktuelnoj ukrajinskoj krizi najviše stradaju oni koji su nedužni u celoj toj priči.
U takvoj podeli uloga na svetskoj političkoj sceni ostaje otvoreno pritanje imaju li male države, poput Srbije sopstvene strateške interese? Analizirajući izjave premijera i članova vlada u poslednjih nekoliko godina stiče se utisak da se Srbija trudi da kroz različite vidove političkog delovanja ostvari sopstvene strateške interese.
Svojevremeno je bivši premijer Ivica Dačić rekao da je saradnja sa Republikom Srpskom najvažniji strateški interes Srbije. Pod tim se podrazumevalo jačanje političkih, ekonomskih, kulturnih, duhovnih i svih drugih odnosa Srbije sa prekodrinskom braćom.
Posle posete Londonu, tadašnji premijer Dačić je istakao da je strateški interes Srbije da obnovi političke odnose s Velikom Britanijom zato što zvanični London bezuslovno podržava Srbiju u evrointegracijama. Istovremeno, tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić govorio je da je investiranje u razvoj i osvajanje odbrambenih tehnologija, koje bi potom mogle imati i civilnu primenu, strateški interes Srbije, jer se na taj način jačaju ukupni privredni potencijali države.
U međuvremenu su njih dvojica zamenili političke uloge, pa su danas strateški interesi Srbije da bude kopča između suprotstavljeniog Istoka i Zapada, da se uspostave što bolji odnosi sa zvaničnim Berlinom, zatim jaka Vojvodina, mirna Raška oblast, ali i formalno sačuvano Kosovo i Metohija.
U realizaciji strateških interesa država Srbija je obilato „proizvodila“ strateška dokumenta. U pravu je profesor Ljubomir Madžar kada je rekao da se još nije čulo da je bilo koja od tih strategija u bilo kom obliku bila društveno korisna. Čini se da je daleko preovlađujuće mišljenje da su te strategije uglavnom štetne, a o šteti se povodom njih govori zbog toga što je njihova izrada dosta koštala, ali ne i zbog uticaja koje je ostvarila.
U tom smislu „usmene“ strategije koje sprovode političari su delotvornije. Izgovorene u određenom političkom trenutku uglavnom postižu kakav-takav efekat. Zato je veoma važno da u pomenutom istorijskom trenutku njihovo diplomatsko delovanje bude vešto izbalansirano, jer od njihove umešnosti zavisi koliko će biti delotvorni geostrateški interesi velikih sila.
Predrag Prokopljević
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
