Izvor: S media, 21.Mar.2012, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baš volimo "pusto tursko": Sulejman po drugi put među Srbima! (FOTO+VIDEO)
Kao i u XVI veku, Sulejman Veličanstveni krenuo je u nezaustavljivi juriš na Srbiju. Ovoga puta, uselio se u srca ljudi i sve srpske kuće, a odatle teško da ga neko može najuriti - mi smo poznati kao dobri domaćini. Iako smo posle prvog "susreta" sa njim uspeli da povratimo Beograd, sada je situacija mnogo ozbiljnija.
Turci opet na Kosovu!
Istine i zablude o obdukciji: Šta nas lažu u krimi serijama?
Srđa Trifković: Turska ponovo pije balkansku krv!
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Serija epohe - “Sulejman Veličanstveni" – koju emituje Prva srpska televizija, priča je o životu i vladavini jednog od najvećih turskih, ali i svetskih osvajača u istoriji civilizacije.
Težak istorijski falsifikat
Uprkos ogromnom broju obožavalaca-gledalaca, pomenuta serija izazvala je u našoj javnosti burne reakcije, skoro kao one upućene Andželini Džoli zbog filma „U zemlji krvi i meda”. Sultan Sulejman, koji je 1521. godine osvojio Beograd, prikazan je kao romanitični vitez, a u scenama prilikom osvajanja Beograda nije bilo ni traga od ubijanja i proterivanja Srba, što se zapravo desilo. U ovoj seriji odnos turske vojske prema srpskom stanovništvu prikazan je suviše blagonaklono, što ne odgovara istorijskim podacima.
"Sulejman Veličanstveni" iznervirao islamske ekstremiste!
I u Turskoj su prikazivanje "Sulejmana Veličanstvenog" pratile brojne reakcije. Baš kao i mi, i Turci su negodovali što sultan nije verno prikazan. Samo ovde dolazimo do glavne razlike među nama...
U Turskoj su islamski ekstremisti i ostrašćeni građani protestovali na ulicama što vladar Osmanlijskog carstva nije lepše predstavljen, odnosno što je u seriji prikazan kako se opija! Produkcijska kuća serije je nakon emitovanja prve epizode dobila više od 74.000 žalbi zbog nedolično prikazanih harema golih žena, kao i traženje hitne obustave prikazivanja serije.
“Mere koje je Sulejman, čekajući pad Beograda, jednu za drugom smišljao i bez odlaganja sprovodio na račun Srba bile su izuzetno svirepe”, opisuje pad Beograda Radovan Samardžić u knjizi „Sulejman i Rokselana”. “Srpsko stanovništvo Beograda proterano je u večito progonstvo. Činilo se da im je čestiti car, koji je otišao na zverinje, konačno okrenuo leđa. Osećali su ga, međutim, nad sobom sve dok su, krvavih nogu, gmizali ka Carigradu...”
U seriji, međutim, Sulejman nonšalantno dolazi u miru pred beogradsku tvrđavu, a poraženi Srbi samo što ga ne goste kafom i rahatlukom! Scenaristi su takođe “zaboravili” da prikažu 60 odsečenih glava branilaca šabačkog utvrđenja koje su nabijene na kolac u čast dolaska Sulejmana.
Projekat neoosmanizma
Profesor i islamolog Darko Tanasković upozorava da ovakve serije nisu naivne. On tvrdi da je projekat turskih serija istovremeno i promišljeno delovanje Turske u sklopu ukupne ofanzive prema Balkanu.
Ko je bio Sulejman Veličanstveni?
Sulejman I Veličanstveni ( 6. novembar 1494- 5/6. septembar 1566.) bio je deseti sultan Osmanskog carstva. Vladao je punih 46 godina i postao najveći ratnik i vladar Istoka i Zapada, zbog čega je prozvan Sulejman Veličanstveni.
Bio je vrlo obrazovan i višestruko talentovan: vešt vojni strateg, veliki zakonodavac, prefinjeni pesnik i strastveni obožavalac svoje jedine zakonite supruge, Ukrajinke Rokselane. Nasledio je carstvo u usponu koje je proširio na tri kontinenta. Sulejman je uspeo ne samo da očuva veliko carstvo koje je nasledio od oca, nego da mu doda nove teritorije, tako da će se Osmansko carstvo na kraju njegove vladavine prostirati od Mađarske do Iraka i od Jemena do ruskih stepa na istoku Kaspijskog mora, sa granicama dugim ukupno 12.000 kilometara.
Sulejman Veličanstveni je 1521. u roku od tri sedmice osvojio Beograd. U to vreme, beogradska tvrđava slovila je za najjaču na Balkanu.
- Trebalo bi povesti računa da nas 'kljukanje' naše javnosti visokosofistikovanim medijskim proizvodima ne dovede do nečega što je deo projekta neoosmanizma, koji leži u dubini, kao konstanta celokupnog nastupanja Turske prema Balkanu – kaže profesor Tanasković za naš portal. - Ne sme se poremetiti normalno osećanje koje u sklopu istorijske svesti naših ljudi vrlo jasno podseća na viševekovni period turske dominacije u našim krajevima, za vreme Osmanskog carstva. Ono se mora i dalje doživljavati na način koji je istorijski jedini opravdan i moguć, kao period turske vlasti i okupacije.
Naš sagovornik dodaje da su poboljšavanje odnosa sa Turskom i zbližavanje naroda kroz serije pozitivna stvar, ali da nikako „ne bi smeli da budu u funkciji ideloškog projekta izvesne reosmanizacije prostora Balkana“.
- Pribojavam se, bar kada je o turskoj strani reč, da ni ove serije nisu potpuno naivne – iskren je Tanasković.
Predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva „Inat” Dragoslav Milosavljević smatra da su serije koje nam stižu iz Turske rađene pod dobrom supervizijom države i državnih institucija.
- U Turskoj čak i najbanalniji ugovor ide u ministarstva na proveru – tvrdi Milosavljević. - Tamo se iščitava i proverava da li je u skladu sa turskom dugoročnom strategijom. Sve što nije u skladu sa ovom strategijom neće dobiti blagoslov, iako je možda u tom trenutku korisno. A ove serije spadaju u taj dugoročni plan! Lično, smatram da su serije propagandni program, jedna vrsta promocije države.
Zašto Srbi toliko vole Turke
Počev od mega-popularnog "Lišća", preko "Asi" i "Sulejmana", tradicionalno vaspitanje, poštovanje, običaji i religija vešto su upakovani u turističku razglednicu Turske. Spoj modernog i tradicionalnog širi moćnu, marketinšku sliku i uspešno propagira državu kao mesto koje morate posetiti.
"Sulejman" dovodi investitore u Srbiju!
Ambasador Turske u Srbiji Ali-Riza Čolak rekao je da su turski privrednici zainteresovani za znatno veća ulaganja u Srbiju i da je dodatni podsticaj za ulaganje i velika popularnost turskih serija u Srbiji.
Tanasković kaže da bi bilo dobro kada bi turske serije uticale na privrednu saradnju dve zemlje, ali da bi tome više doprinelo prikazivanje naših serija na turskoj televiziji ili neki pozitivno predstavljeni materijali o Srbiji.
- Sigurno je da će ove serije doprineti da Turska i Turci, onako kako su prikazani u serijama, postanu bliži našim ljudima i da će biti više srpskih turista u toj zemlji. Kupovaćemo tursku robu, a zanimanje za ovo zemlju i pozitivan odnos prema njoj biće u daljem porastu - procenjuje Tanasković.
- U turskim sapunicama ne vidite ni prosjake, ni težak život crnaca u 100 epizoda. Ne vidite ništa od onoga što bi odudaralo od idilične slike jedne zemlje. Zamislite Francuza koji dođe u Srbiju i gleda na televiziji starogradske pesme snimljene u dvorcima Dunđerskih! On bi imao savršenu predstavu o Srbiji i njenom folkloru. Pomislio bi da u Srbiji živi sve samo plemstvo. Ista stvar je i sa 'sapunicama' – kaže Milosavljević za naš portal.
Popularnost turskih serija kod nas, profesor Darko Tanasković objašnjava kao ozbiljan socio-psihološki fenomen:
- Posle poplave španskih sapunica, ranije i američkih, došle su na red i turske, koje, pogotovo u odnosu na te serije i na ono što gledaoci mogu da vide na našim TV kanalima, imaju određene kvalitete koje ljudi danas traže. To su veoma dobro promišljene i svestrano realizovane serije. One čoveka ne opterećuju previše, u njima nema nasilja, vulgarnosti, eksplicitnih seksualnih scena, ima poštovanja starijih, a to našem svetu odgovara više nego što se misli.
Profesor Tanasković je uveren da bi i neke naše dobro urađene serije bile fino prihvaćene u Turskoj, jer za razliku od mišljenja koje kod naših ljudi postoji, u turskom narodu nema nikakvih naročito negativnih osećanja prema Srbima, bez obzira na tešku istorijsku prošlost.
- Oni čak imaju izvesne simpatije za Srbe, a postoji i sličnost mentaliteta – podseća Tanasković.
Orijent u nama
On objašnjava da izbor hrane, oblačenje i muzika koju slušamo jasno ukazuju na to da je u našem savremenom kulturnom identitetu duboko prisutna i integrisana orijentalna crta, bez obzira što to ponekad ne želimo racionalno da priznamo.
- Mi smo, pored toga što smo Evropljani, kao Balkanci orijentalni ljudi i u našem mentalitetu, koji je teško definisati, postoji levantinska orijentalna komponenta. Neko ko jede burek, ko pije jogurt, ko deo svog tela naziva bubreg, ko jede kašikom, a to su sve turske reči, ko voli da sluša muziku sa orijentalnim tonovima, pa i ko gleda turske serije, jeste neko ko nije daleko od dimenzija turskog mentaliteta – sugeriše naš uvaženi islamolog.
Zato je Sulejman tako lepo,„ kao naš“, dočekan i prihvaćen u srpskim kućama. Prepoznali smo ga (se).
Bojana Vuković
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
