Izvor: Politika, 15.Maj.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žilogriz uništava voćnjake
Opasna štetočina koja je stigla sa Mediterana preti da uništi zasade šljiva i višanja i drugog voća u voćarskim krajevima u našoj zemlji
Niš – Štetočina koja je na nepoznat način stigla iz toplijih mediteranskih krajeva odomaćila se poslednjih godina u voćarskom kraju u okolini Niša, Merošine, Prokuplja i drugih gradova i uništava zasade višnje, šljive i ostalog koštičavog voća.
Sa lepim prolećnim danima voćari na jugu Srbije suočili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se sa skoro nerešivim problemom i u pravoj su panici. Milomir Zdravković iz okoline Merošine nam je ispričao koja je muka spopala njega i ostale proizvođače:
– Ništa se slično nikada do sada nije događalo. Moja porodica gaji oblačinsku višnju više od pola veka i od toga živimo. Ovog proleća na desetine, možda i stotine hektara naših i zasada najbližih suseda, stabala višanja pada kao pokošeno. Dečija ruka može da obori višegodišnje stablo. Zatražili smo pomoć stručnjaka u poljoprivredi i voćarstvu, koji su odmah reagovali, ali i slegli ramenima. Zna se da koren i stablo voćaka uništava, bukvalno pojede štetočina žilogriz, protiv koje izgleda nema leka. Očajni smo jer sve što je mukotrpno stvarano prethodnih decenija, a što je, na primer do prošle godine donosilo veliki rod i prinose, sada propada veoma brzo i nikako ne može da se zaustavi i spreči. Najezda parazita je tolika da se bojimo da kroz godinu, dve nećemo imati ništa od zasada višnje.
U službi Ministarstva poljoprivrede u Nišu potvrđeno nam je da postoji veliki problem u voćarskom kraju na jugu Srbije. Stručni saradnik za zaštitu voća Tanja Živković nam je pojasnila:
– Opasna štetočina poznata pod nazivom žilogriz (lat. Capnodis tenebrionis) stigla je u Srbiju na nepoznat način iz toplijih mediteranskih krajeva i očigledno da joj promenjena klima i otopljavanje u ovom delu Evrope odgovaraju za boravak i razvoj. Ova štetočina, odnosno parazit, napada koštičavo voće kao što su višnja, šljiva i drugo, i pustoši voćnjake. S prvim danima proleća ženka izlazi iz zemlje i hrani se lišćem, a onda se kroz mesec i po do dva vraća u zemlju i polaže jaja. Brzo se razleže i još brže uništava žile i koren stabala, koja se potom suše i propadaju.
Prema rečima Tanje Živković, ne postoje hemijska ili slična sredstva za borbu protiv žilogriza i jedino što bi se moglo preduzeti na sprečavanju daljeg širenja štetočine jeste njeno fizičko uništenje. A to bi značilo da se mora sprečiti povratak ženke u zemlju i polaganje jaja, odnosno dalji razvoj žilogriza.
Sa problemom voćara u niškom kraju ovog proleća upoznati su svi nadležni organi i Ministarstvo za poljoprivredu. Stručnjaci kažu da ukoliko se ne preduzmu hitne mere mogu se očekivati katastrofalne posledice u uzgoju i proizvodnji voća u našoj zemlji.
T. Todorović
objavljeno: 15/05/2013
Pogledaj vesti o: Prokuplje
