Izvor: Politika, 08.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Pločniku se topio bakar
Još pre sedam i po hiljada godina ovde su ljudi od bakra, najranije u Evropi, pravili oruđa i posuđe
Prokuplje – Arheološko nalazište kod Pločnika, nedaleko od Prokuplja, odavno je poznato po otkrivenim predmetima koji potiču iz neolita, odnosno iz vremena u nauci poznatog kao vinčanska kultura. Međutim, ovih dana arheolozima Julki Kuzmanović-Cvetković iz prokupačkog i mr Dušanu Šljivaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz beogradskog Narodnog muzeja, posrećilo se da na oko jedan metar dubine nađu bakarnu alatku koja je neka vrsta kombinacije sekire i čekića. Zatekli smo ih dok se raduju nalazu i dok slikar i dokumentarista Slavica Marković iscrtava detalje nađene alatke i tragove milenijuma na njoj.
Ovim nalazom, kao i rezultatima laboratorije na Oksfordu, najčuvenije u svetu, pa i za arheometalurgiju u Londonu, koji su upravo pristigli, potvrđene su pretpostavke istraživača da je reč o artefaktima čija starost dostiže neverovatnih sedam i po hiljada godina. Tako su granice ljudskog saznanja o vremenu početaka prerade bakra pomerene za više od četiri hiljade godina, čak na mlađe kameno doba. I što je još važnije, potvrđena je i teza akademika Borislava Jovanovića, pod čijim se stručnim vođstvom i vrše ova istraživanja, da su Pločnik i Belovode kod Petrovca na Mlavi bili i prvi centri u Evropi za topljenje rude malahita i azurita i izradu upotrebnih predmeta od bakra.
– Srećne ruke bili su Pločničani Milija i Milan Rakić koji su, kopajući ovogodišnju sondu, naišli na ovu bakarnu alatku – kaže za „Politiku” mr Šljivar. – Ovde su, od daleke 1927. godine do danas nađene četiri bakarne sekire. Dok su one bile velike i masivne, ova je mala, elegantnih linija, tanka i nežna. One prve služile su za obaranje stabala i grube rudarske poslove, a ove upotrebljavane za iskucavanje bakarnih limova. Deo takvog lima našli smo na zgarištu jedne kuće iz tog perioda, među mnogobrojnim kućnim predmetima od keramike i kamena (zdele, vaze, ćupovi, kamene alatke...). Nadamo se da ćemo uskoro ovde da naiđemo na kompletne posude izrađene od bakra – zaključuje Šljivar. On dodaje da peć u toj kući ima neuobičajeni pravougaoni oblik, što navodi na pretpostavku da se u njoj topio bakar.
Šljivar i Cvetkovićka tvrde da je Pločnik, prema svom gotovo centralnom položaju na Balkanu i prema mnoštvu predmeta nađenih na relativno malom prostoru, bio veliki centar zanatstva. I veliko trgovačko sajmište, gde su Evropljani dolazili i menjali svoje proizvode za predmete izrađene ovde.
D. Borisavljević
[objavljeno: 09/10/2008]
