Izvor: Večernje novosti, 03.Avg.2012, 20:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sahranjeni podoficiri VS stradali na Kopaoniku

SAHRANA UMESTO ROĐENDANANa niškom Novog groblju sahranjen stariji vodnik prve klase, pirotehničar Nebojša Milić (37). Pustite me da bar poslednje trenutke provedem s njim - zavapila je supruga MilaZVUCIMA „Tamo daleko“, koji su se utapali u lelek majke Stojanke i brata Slaviše, uz najveće vojne počasti u petak je na niškom Novom groblju sahranjen stariji vodnik prve klase, pirotehničar Nebojša Milić (37) iz Prokuplja. Radeći 15 godina najsloženiji i najopasniji zadatak u vojsci, Nebojša je dva puta bio ranjavan, ali je uspevao da izbegne tragičan kraj. Treći put, nažalost, na zadatku na Kopaoniku, zajedno sa kolegom Slavišom Markovićem, podlegao je povredama od kasetne bombe zaostale posle NATO bombardovanja.Mnogobrojne kolege i prijatelji bili su u petak podrška supruzi Mili, sinovima Jovanu (13) i Novaku (3). Jovan obećava majci da neće plakati i uz vojnički pozdrav hrabro stoji pored očevog odra. Ne odvaja se od njegove vojničke kape i šapuće mu reči koje samo on može da čuje.Supruga Mila nema snage da govori. Kaže da je sve što je imala „rekla svom Nebojši“.- Pustite me da na miru provedem poslednje trenutke s njim, zavapila je supruga, a majka Stojanka je proklinjala sudbinu što joj je oduzela sina a unucima oca.- Brate moj, šta da ti sutra donesem za rođendan? Šta ćemo se, brate, počastiti? Kaži bratu bole li te rane - jauče brat Slaviša.Od oficira se oprostio i zastavnik Zoran Mančić, koji je podsetio na njegovu besprekornu karijeru.- Nebojša nije bio samo profesionalni pripadnik vojske, Nebojša je za nas pre svega bio čovek, prijatelj, drug. Svi ga poznajemo kao izuzetno poštenog, prijatnog u komunikaciji, spremnog da svakom pomogne - zadrhtao je glas vojničini Mančiću: - Nebojša, ubrojan si u svetle srpske sinove koji su život dali za našu zemlju. Nema veće ljubavi i žrtve nego dati život za druge, a ti si baš to učinio. Položio si ispit na braniku otadžbine za svoj narod, za svoju porodicu.Telegrame saučešća porodici Milić upitili su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vučić, gradonačelnik Niša dr Zoran Perišić.... BIO PONOSAN ŠTO UKLANjA BOMBESTRIC Tomislav veli da porodica ne okrivljuje vojsku zbog tragedije, jedino su „ljuti“ na Nebojšu što nije tražio promenu radnog mesta iako je na to imao pravo. Nisu im poznate okolnosti pod kojima je nastradao.- Dva puta je umalo poginuo radeći ovaj posao. Jednom, na niškom Aerodromu, kada se vratio po kolegu kojeg je zahvatio požar i još jednom, isto na terenu. Mogao je da traži da ga premeste, ali nije hteo ni da čuje. Bio je ponosan na to što čisti zemlju od bombi - priča stric Tomislav koji se nada da se neće zaboraviti žrtva njegovog sinovca.( D. MILJKOVIĆ )**************KAKO DALjE BEZ OČEVOG ZAGRLjAJA!U svom rodnom Gornjem Kordincu, kraj Prokuplja, ispraćen stariji vodnik Slaviša Marković (36). Majka: Ko će mi sada otvoriti vrataSRPSKI heroj Slaviša Marković (36), stariji vodnik u pirotehničarskoj jedinici Vojske Srbije, sahranjen je u petak u svom rodnom selu Gornje Kordince nadomak Prokuplja. Nikad se duža i tragičnija pogrebna povorka nije kretala prašnjavim neasfaltiranim ulicama između skromnih kućica u kojima se već generacijama rađaju srpski junaci. Ljuti graničari, za koje je vojska večna svetinja, plakali su ćuteći dok su pratili svog Slaviška u večnu kuću. Dok je počasni stroj garde nosio mnoge vence, od kojih je prvi bio venac koji je poslao predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, i pratio lafet sa kovčegom koji je pokrivala zastava, čuo se samo jecaj majke.- Sine, oči moje, vidiš li tvoje vojnike? Nado moja, sine moj, ko će mi sada otvoriti vrata, a tako ti se majka nadala i uželela te se.POČAST HEROJU Sve što je moglo da hoda i živi u Gornjem Kordincu, brdskom seocetu kraj Prokuplja, izašlo je da oda počast svom heroju. Čak i najstariji koji jedva dođu do kućnog praga ovaj put su smogli snage da dođu do kapije i gologlavi isprate svog Slaviška na večni počinak. - Ostao je mali bez oca, a sada njegovi ostaju bez njega mladog - suznih očiju kaže komšinica Mirjana Mitrović, ali jaka je to loza, nastaviće dalje da živi kroz Maju i Miloša.U povorci iza kovčega mrtvog heroja stupao je sam vrh Vojske Srbije. Na čelu s načelnikom Generalštaba, generalom Ljubišom Dikovićem, a ispred cele povorke kraj krsta svoga oca veliku voštanicu nosio je Miloš, ne dajući suzama da mu se otmu iz oka dok su mu dečje usnice podrhtavale od bola. Kćerkica Maja držala je čvrsto ruku svoje majke Slađane (34), obnevidele od bola. Očeva ruka koja je krotila oganj i čelik bezbrojnih mina i bombi čuvajući tuđe živote više nikada neće moći da ih pomiluje.Poslednji su se od Slaviška oprostili drugovi iz jedinice, braća po oružju, koji kao i on svakoga dana stavljajući glavu u torbu spasavaju živote od bombi koje je NATO posejao po Srbiji.- Spasavajući naše živote izgubio si svoj. Ali ćeš večno živeti u našim uspomenama kao veliki i častan vojnik i poštovan i priznat starešina. Za nas i svoje najmilije nastavićeš da živiš kroz Maju i Miloša. U našim sećanjima živećeš ne samo kao neustrašivi pirotehničar već kao vitez koji je obožavao svoj posao. To najbolje zna tvoja supruga Slađana kada si se iako umoran sa posla vraćao sa osmehom jer si pobedio još jednog „neprijatelja“.(D. ZEČEVIĆ - B. SUBAŠIĆ)

Nastavak na Večernje novosti...